subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:51

O, tvrđavo, ja sam te izgradio, a ti mi uzimaš život

Postavkom na otvorenom publici predstavljeno delo Nikole Doksata koji je rekonstruisao kalemegdansku tvrđavu, a kasnije i pogubljen u njenoj blizini
Autor: Mirjana Sretenovićnedelja, 07.01.2018. u 18:00
Посетиоци могу упознати мање знан период београдске историје 18. века (Фото А. Васиљевић)

Be­o­grad­ska tvr­đa­va, Mu­zej gra­da i Bi­bli­o­te­ka gra­da Be­o­gra­da pri­re­di­li su na ka­le­meg­dan­skom še­ta­li­štu iz­lo­žbu „Be­o­grad car­skog ge­ne­ra­la i slav­nog in­že­nje­ra, ba­ro­na Dok­sa­ta de Mo­re­za”. Autor­ski tim, bi­bli­o­te­kar sa­vet­nik Lju­bi­ca Ćo­ro­vić i vi­ši ku­stos Vla­di­mir To­mić, pred­sta­vi­li su pu­bli­ci je­dan ma­nje po­znat pe­ri­od be­o­grad­ske isto­ri­je 18. ve­ka, do­ku­men­to­van iz­bo­rom gra­vi­ra iz zbir­ke Mu­ze­ja gra­da. 

Ni­ko­lu Dok­sa­ta sma­tra­ju pr­vim be­o­grad­skim urba­ni­stom. On je sa­gra­dio naj­sta­ri­ju sa­ču­va­nu zgra­du u Be­o­gra­du, u uli­ci Ca­ra Du­ša­na 10 na Dor­ćo­lu či­ja je grad­nja tra­ja­la od 1724. do 1727. Bio je pu­kov­nik austrij­ske car­ske voj­ske ka­da mu je kao no­vom še­fu Upra­ve za grad­nju Be­o­grad­ske tvr­đa­ve po­ve­re­na iz­ra­da no­vog, do ta­da naj­am­bi­ci­o­zni­jeg pr­o­jek­ta re­kon­struk­ci­je tvr­đa­ve (1723). Da­nas jed­na uli­ca na Zve­zda­ri no­si nje­go­vo ime.

„Ula­skom u sa­stav pr­o­ši­re­nog Hab­zbur­škog car­stva 1717. go­di­ne, Be­o­grad po­sta­je glav­no po­gra­nič­no utvr­đe­nje, ali i oko­sni­ca za da­lje ra­to­ve pr­o­tiv Tur­ske na Bal­ka­nu. Za­te­če­na ori­jen­tal­na va­roš sa za­sta­re­lim utvr­đe­njem ni­je za­do­vo­lja­va­la ve­li­ke pla­no­ve Dvor­skog rat­nog sa­ve­ta u Be­ču. Ide­al evrop­skog ba­rok­nog gra­da pod­ra­zu­me­vao je op­se­žnu re­kon­struk­ci­ju tvr­đa­ve, ali i plan­sku iz­grad­nju či­ta­ve va­ro­ši. Po­sao re­kon­struk­ci­je Be­o­grad­ske tvr­đa­ve po­ve­ren je ba­ro­nu Ni­ko­li Dok­sa­tu de Mo­re­zu, ta­len­to­va­nom in­že­nje­rij­skom pu­kov­ni­ku. Ra­do­vi su za­po­če­ti u ju­nu 1723, a za­vr­še­ni u ju­lu 1736. go­di­ne”, na­vo­de auto­ri iz­lo­žbe. 

U iz­vo­ri­ma sto­ji da je Ni­ko­la Dok­sat, ro­đen 1682. u švaj­car­skom kan­to­nu Bern, kao in­že­nje­rij­ski ofi­cir uče­stvo­vao u Ra­tu za špan­sko na­sle­đe u Flan­dri­ji (1702–1714), hab­zbur­ško-osman­skom ra­tu u Po­du­na­vlju (1716–1718), gde je te­ško ra­njen u op­sa­di Te­mi­šva­ra –de­sno ko­le­no mu je ra­nje­no, le­vo ra­me smr­ska­no, a le­vi kuk te­ško na­stra­dao; a ra­njen je bio i u ra­tu na Si­ci­li­ji (1717–1720). 

Me­đu sta­rim i ret­kim knji­ga­ma Bi­bli­o­te­ke gra­da Be­o­gra­da na­la­zi se i knji­ži­ca štam­pa­na 1757. go­di­ne na ne­mač­kom je­zi­ku „Ži­vot car­skog ge­ne­ra­la i slav­nog in­že­nje­ra, go­spo­di­na ba­ro­na Dok­sa­ta de Mo­re­za, po­gu­blje­nog 20. mar­ta 1738. u Be­o­gra­du, uz opis po­je­di­nih de­ša­va­nja u ta­da­šnjem ra­tu pr­o­tiv Tu­ra­ka”, ne­po­zna­tog auto­ra, ko­ju je pre­veo Mi­lo­rad So­fro­ni­je­vić. 

U ovoj knji­zi se na­vo­di da je Dok­sat po ca­re­vom po­seb­nom na­re­đe­nju mo­rao da pre­gle­da utvr­đe­nja u Be­ču i de­lo­vi­ma kra­lje­vi­ne Ma­đar­ske i da ih po svom na­ho­đe­nju po­bolj­ša. Sva­ko ko bi nje­go­ve ski­ce i jed­nom vi­deo, mo­rao je bi­ti za­di­vljen nji­ho­vom pre­ci­zno­šću. 

Dok­sat je imao i za­da­tak da od tur­ske na­je­zde bra­ni ni­šku tvr­đa­vu. Tvr­đa­va je ima­la ne­zna­tan br­oj ljud­stva i mu­ni­ci­je u od­no­su na vi­še pu­ta br­oj­ni­ju tur­sku voj­sku, pa je Dok­sat od­lu­čio da je, uz po­god­bu, pre­da bez bor­be. Us­peo je da ube­di Tur­ke da će bit­ka i za njih bi­ti te­ška i iz­dej­stvo­vao je mir­no po­vla­če­nje iz Ni­ša, bez for­mal­ne pre­da­je, što je do­ži­vlje­no kao ka­pi­tu­la­ci­ja bez bor­be i iz­da­ja. S dru­ge stra­ne, po­mi­nje se da je tvr­đa­vu pre­dao pre­ma iz­ri­či­tom na­re­đe­nju… Na­kon sve­ga, jed­ni su ga sma­tra­li he­ro­jem jer je spa­sao voj­sku, a dru­gi ku­ka­vi­com. Pred voj­nim su­dom u Be­o­gra­du osu­đen je na smrt od­se­ca­njem gla­ve i po­gu­bljen u zo­ru 20. mar­ta 1738, na­do­mak utvr­đe­nja ko­je je sam po­di­gao. Smrt­na pre­su­da je iza­zva­la kri­ti­ke ali svih se­dam­de­se­tak mol­bi za po­mi­lo­va­nje su od­bi­je­ne. Autor knji­ge za­klju­ču­je: „Kad bi svi ko­man­dan­ti po­sle ka­pi­tu­la­ci­je gu­bi­li gla­ve, ko bi po­že­leo ili hteo da pri­hva­ti čast da ko­man­du­je…”

Osta­lo je za­pi­sa­no da je to­kom ve­če­ri pred po­gu­blje­nje Mo­rez jeo i pio kao i obič­no i či­ta­ve no­ći mir­no spa­vao. Ta okol­nost uve­ri­la je sa­vre­me­ni­ke da ni­je po­stu­pio iz zle na­me­re, jer is­ku­stvo po­tvr­đu­je da mno­go­stru­ki pre­stup­nik ne mo­že zbog gri­že sa­ve­sti da ta­ko opu­šte­no i bez­bri­žno spa­va. Uju­tro je tra­žio čaj i po­mo­lio se. Po­sil­ni mu je sta­vio po­vez pre­ko oči­ju a dže­lat za­dao uda­rac i tek iz tre­ćeg pu­ta ga po­gu­bio. Dok je još vo­đen na gu­bi­li­šte, voj­ni­ci­ma ko­je je spa­sao u Ni­šu, ovaj ge­ne­ral je re­kao: „Zbo­gom, pri­ja­te­lji mo­ji, vi bar zna­te za­što umi­rem! A nje­go­ve po­sled­nje re­či su: „O, tvr­đa­vo, ja sam te iz­gra­dio, a ti mi uzi­maš ži­vot!”

Dok­sa­tov do­pri­nos su pod­zem­ni pr­o­la­zi u tvr­đa­vu, a le­gen­de ka­žu da je nje­go­vim po­gu­blje­njem u stva­ri tre­ba­lo da se pri­kri­je tač­na lo­ka­ci­ja taj­nih pr­o­la­za ko­ji su vo­di­li u tvr­đa­vu i iza nje. Kru­ži­la je i pri­ča da je nje­go­va imo­vi­na iz­no­si­la 200.000 fo­rin­ti i da je zbog to­ga na­knad­no okri­vljen i za ko­ri­sto­lju­blje. Go­vo­ri­lo se, me­đu­tim, i da je iza nje­ga osta­la sa­mo ku­ća na­do­mak tvr­đa­ve ko­ja je pr­o­da­ta da bi se na­mi­ri­li du­go­vi ko­je je ge­ne­ral na­pra­vio ka­da ju je ku­pio, kao i da je je­di­nu lič­nu imo­vi­nu – zlat­nu dug­mad za ko­šu­lju, po­klo­nio ču­va­ru u tam­ni­ci pred od­la­zak na smak­nu­će.


Komentari1
4b121
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Željko Vuk
Nigde nije zabeleženo da je Doksat sagradio kuću u Dušanovoj 10. Malo je neozbiljno da neko pomisli da je ovaj čovek pored svih obaveza na obnovi raznih osvojenih utvrđenja imao vremena da zida porodične kuće.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja