utorak, 04.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 06.01.2018. u 12:00 Jovana Rabrenović
INTERVJU: DRAGINjA ĐURIĆ, predsednik izvršnog odbora banke Inteza

Kamate će i ove godine ostati niske

Od sredine prošle godine iz privrede stižu ohrabrujući signali, pogotovo iz građevinske industrije, što nagoveštava željeno ubrzanje investicione aktivnosti
(Фо­то Бан­ка Ин­те­за)

Pri­vred­ni rast je u 2017. bio ne­što ni­ži od oče­ki­va­nog, ali se ne mo­gu ospo­ri­ti us­pe­si ko­ji su pret­hod­ne go­di­ne po­stig­nu­ti na eko­nom­skom pla­nu. Po­sta­vlje­ne su so­lid­ne osno­ve za da­lje ubr­za­nje pri­vred­ne ak­tiv­no­sti u 2018, pre sve­ga kroz od­lič­ne re­zul­ta­te na pla­nu fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je, uči­nak u spro­vo­đe­nju struk­tur­nih re­for­mi, kao i kroz do­dat­no oja­ča­nu ma­kro­e­ko­nom­sku sta­bil­nost.

Pri­tom kao va­žne po­tvr­de ostva­re­nog na­pret­ka vi­dim po­zi­tiv­ne oce­ne MMF-a, ne­dav­na po­ve­ća­nja kre­dit­nog rej­tin­ga, ali i bo­lju po­zi­ci­ju na­še ze­mlje na svet­skim li­sta­ma kon­ku­rent­no­sti. Ipak, ubr­za­na im­ple­men­ta­ci­ja za­po­če­tih re­for­mi i kon­ti­nu­i­tet fi­nan­sij­ske i ma­kro­e­ko­nom­ske sta­bil­no­sti bi­će nu­žni pred­u­slo­vi za odr­živ rast u na­red­noj go­di­ni, ka­že u in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku” Dra­gi­nja Đu­rić, pred­sed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra In­te­za ban­ke.

Po­da­ci po­ka­zu­ju da se u 2017. go­di­ni pri­vre­da ni­je vi­še za­du­ži­va­la što uka­zu­je da ni­je bi­lo ni no­vog in­ve­sti­ci­o­nog ci­klu­sa. Ka­kvi sa­da sig­na­li sti­žu iz pri­vre­de? 

Od po­lo­vi­ne pret­hod­ne go­di­ne ban­kar­ski sek­tor be­le­ži po­zi­tiv­ne ten­den­ci­je u kre­di­ti­ra­nju pred­u­ze­ća, ko­je su pra­će­ne ohra­bru­ju­ćim sig­na­li­ma u pri­vre­di. Ovo je na­ro­či­to uoč­lji­vo u gra­đe­vin­skoj in­du­stri­ji, či­ji rast na­go­ve­šta­va že­lje­no ubr­za­nje in­ve­sti­ci­o­ne ak­tiv­no­sti. Oče­ku­jem i da će ne­dav­na od­lu­ka Na­rod­ne ban­ke o sni­ža­va­nju uče­šća za stam­be­ne kre­di­te u okvi­ru dr­žav­nog pro­gra­ma iz­grad­nje po­volj­nih sta­no­va da­ti do­dat­ni pod­strek sek­to­ru gra­đe­vi­ne, pa ta­ko i ukup­noj in­ve­sti­ci­o­noj i pri­vred­noj ak­tiv­no­sti ove go­di­ne. Ta­ko­đe, tre­ba oče­ki­va­ti i obim­na ula­ga­nja u in­fra­struk­tur­ne pro­jek­te i sek­tor ener­ge­ti­ke. Mi kao ban­ka već go­di­na­ma pod­sti­če­mo pri­vre­du kroz sop­stve­ne pro­iz­vo­de, ali i kroz sa­rad­nju sa me­đu­na­rod­nim fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma, uklju­ču­ju­ći EBRD, KFV i Evr­op­sku in­ve­sti­ci­o­nu ban­ku, i u pot­pu­no­sti smo sprem­ni da po­dr­ži­mo no­vi in­ve­sti­ci­o­ni ci­klus. Po­red to­ga, ne­dav­no smo u sa­rad­nji sa Evrop­skim in­ve­sti­ci­o­nim fon­dom tr­ži­štu po­nu­di­li i „inov­fin” du­go­roč­ne in­ve­sti­ci­o­ne kre­di­te ko­ji ve­li­kom bro­ju pred­u­ze­ća mo­gu omo­gu­ći­ti da uz re­lak­si­ra­na sred­stva obez­be­đe­nja do­đu do po­volj­nih sred­sta­va. 

Ban­ke u Sr­bi­ji su se u ovoj go­di­ni u ve­li­koj me­ri oslo­bo­di­le ne­na­pla­ti­vih zaj­mo­va ko­ji su ko­či­li ve­ću kre­dit­nu ak­tiv­nost. Da li za­to mo­gu ubu­du­će da bu­du ma­lo „ši­re ru­ke”? 

Rast pla­sma­na i de­po­zi­ta
Za­do­volj­ni smo re­zul­ta­ti­ma ko­je smo po­sti­gli pret­hod­ne go­di­ne, u ko­joj smo re­a­li­zo­va­li po­sta­vlje­ne ci­lje­ve i po­no­vo se iz­dvo­ji­li kao vo­de­ća ban­ka na tr­ži­štu. Vi­sok kva­li­tet po­nu­de ko­ja pra­ti zah­te­ve kli­je­na­ta omo­gu­ćio nam je da u pr­vih 11 me­se­ci uve­ća­mo pla­sma­ne za vi­še od 13 od­sto u od­no­su na isti pe­ri­od 2017, uz zna­tan rast kre­di­ta gra­đa­ni­ma, kao i pred­u­zet­ni­ci­ma i ma­lim i sred­njim pred­u­ze­ći­ma. Sa dru­ge stra­ne, u istom pe­ri­o­du uve­ća­li smo de­po­zit­nu ba­zu za vi­še od pet od­sto, što go­vo­ri o vi­so­kom ni­vou po­ve­re­nja ko­je nam uka­zu­ju na­ši kli­jen­ti. Ostva­re­ni re­zul­ta­ti sve­do­če o po­sve­će­no­sti na­še ma­tič­ne gru­pe tr­ži­štu Sr­bi­je i o uve­re­nju na­ših ak­ci­o­na­ra da In­te­za ban­ka mo­že da pru­ži zna­tan do­pri­nos da­ljem una­pre­đe­nju kva­li­te­ta ži­vo­ta gra­đa­na i ja­ča­nju eko­no­mi­je kroz po­dr­šku pred­u­zet­ni­ci­ma i ma­lim i sred­njim pred­u­ze­ći­ma ko­ji su glav­ni no­si­o­ci pri­vre­de na­še ze­mlje.

Sma­nje­nje ni­voa ne­na­pla­ti­vih kre­di­ta do­dat­no je osna­ži­lo kre­dit­ni po­ten­ci­jal ban­kar­skog sek­to­ra, pa se da­ljim ra­dom na re­ša­va­nju ovog pi­ta­nja mo­gu oče­ki­va­ti po­zi­tiv­ni efek­ti kroz kre­i­ra­nje do­dat­nog pro­sto­ra za no­ve pla­sma­ne. Re­gu­la­tor­na una­pre­đe­nja na ko­ji­ma ra­de Vla­da Sr­bi­je i NBS, spro­vo­đe­nje na­ci­o­nal­ne stra­te­gi­je, kao i ot­pis i pro­da­ja lo­ših pla­sma­na sni­zi­li su nji­hov udeo na naj­ni­ži ni­vo u po­sled­njih de­vet go­di­na, ali na­sta­vak raz­re­še­nja ovog pro­ble­ma zah­te­va po­bolj­ša­nje ra­da pra­vo­su­đa, br­že re­ša­va­nje sud­skih spo­ro­va, kao i efi­ka­sni­ji ste­čaj­ni po­stu­pak uklju­ču­ju­ći i una­pred pri­pre­mljen plan re­or­ga­ni­za­ci­je sa ci­ljem bo­lje za­šti­te pra­va po­ve­ri­la­ca. Ka­da je reč o In­te­za ban­ci že­lim da na­gla­sim da vi­sok udeo pro­ble­ma­tič­nih kre­di­ta na tr­ži­štu ni­ka­da ni­je uti­cao na na­šu kre­dit­nu ak­tiv­nost, ko­ju smo iz go­di­ne u go­di­nu po­ve­ća­va­li u skla­du sa po­tre­ba­ma na­ših kli­je­na­ta, a da pri­tom kva­li­tet ak­ti­ve ni­smo pod­re­đi­va­li kvan­ti­ta­tiv­nom ra­stu. Za­hva­lju­ju­ći ni­zu pred­u­ze­tih me­ra pret­hod­ne go­di­ne do­dat­no smo una­pre­di­li kva­li­tet port­fo­li­ja i sa­da još ak­tiv­ni­je na­sta­vlja­mo da na­še re­sur­se sta­vlja­mo na ras­po­la­ga­nje gra­đa­ni­ma i pri­vre­di. 

Kao i svi ban­ka­ri si­gur­no pom­no pra­ti­te po­te­ze Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke. Da li je vre­me ni­skih ka­ma­ta pro­šlo ili je mo­gu­će da im se gra­đa­ni i pri­vre­da na­da­ju i ubu­du­će?

Re­lak­si­ra­na mo­ne­tar­na po­li­ti­ka NBS-a i po­volj­ne ka­ma­te na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu stvo­ri­li su uslo­ve da ka­mat­ne sto­pe na kre­di­te u na­šoj ze­mlji pad­nu na isto­rij­ski mi­ni­mum, što je re­zul­ti­ra­lo ra­stom kre­dit­ne ak­tiv­no­sti. Na­ša oče­ki­va­nja su da će di­nar­ske ka­mat­ne sto­pe i u na­red­noj go­di­ni osta­ti ni­ske. Ta­ko­đe se ne pred­vi­đa­ju ni znat­ni­je pro­me­ne u ka­ma­ta­ma na evro­in­dek­si­ra­ne kre­di­te, iako je ECB na­ja­vi­la po­ste­pe­ni za­o­kret u svo­joj mo­ne­tar­noj po­li­ti­ci. To­me u pri­log go­vo­ri či­nje­ni­ca da je euri­bor i da­lje u ne­ga­tiv­noj zo­ni i da ne­će do­sti­ći ni nul­ti ni­vo pre kra­ja 2018. ili po­čet­ka 2019. go­di­ne. 

Mo­der­ni­za­ci­ja ban­kar­stva u elek­tron­skom smi­slu je da­le­ko od­ma­kla. Ka­ko se kao naj­ve­ća ban­ka na tr­ži­štu bo­ri­te s tim iza­zo­vi­ma? Ko­li­ko ula­že­te u ino­va­ci­je? 

Pra­te­ći po­tre­be kli­je­na­ta i raz­voj na­pred­nih teh­no­lo­gi­ja, mi smo od­u­vek pred­nja­či­li u ino­va­ci­ja­ma. Bi­li smo pr­va ban­ka ko­ja je gra­đa­ni­ma po­nu­di­la uslu­gu bes­kon­takt­nog mo­bil­nog pla­ća­nja, omo­gu­ći­li smo im i apli­ci­ra­nje za od­re­đe­ne pro­iz­vo­de pu­tem In­te­za on­lajn ser­vi­sa, a stal­ne in­ve­sti­ci­je u al­ter­na­tiv­ne di­stri­bu­tiv­ne ka­na­le kon­stant­no nam do­no­se uve­ća­nje bro­ja ko­ri­sni­ka i tran­sak­ci­ja pu­tem uslu­ga mo­bil­nog i in­ter­net ban­kar­stva. Ipak, su­štin­ski is­ko­rak ka di­gi­ta­li­za­ci­ji po­slo­va­nja na­pra­vi­li smo po­kre­ta­njem sve­o­bu­hvat­nog pro­jek­ta una­pre­đe­nja kom­plet­nog ope­ra­tiv­nog si­ste­ma ban­ke ko­ji pod­ra­zu­me­va znat­na i du­go­roč­na ula­ga­nja i ko­ji će nam omo­gu­ći­ti da kli­jen­ti­ma po­nu­di­mo sa­vre­me­ne pro­iz­vo­de i ser­vi­se i još efi­ka­sni­ju uslu­gu. 

Komentari6
45141
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan
Ciga hvali svoga konja.
Dejan R.Tošić
Iz kog razloga se neprestano vrši zamena teza i pravo popara u glavama građana? Država Srbija njena Vlada i NBS emituju državne devizne obveznice sa kamatom od 6 % na godišnjem nivou.U isto vreme kada američki FED i Evropska centralna banka emituju obveznice sa prinosom od 0,5 % do 1 %. Kakva je to sprdnja da se kaže da će kamate ostati na niskom nivou ? Za građane koji štede,kamata na štednju je niska,i za devizna i za dinarska oročena sredstva,to je tačno. Ali šta to vredi što građani štede " a ima ih malo " kada NBS emituje dežavne devizne obveznice sa prinosom od 6 % .Iz kog razloga se iznose ovakve izjave u javnost ? Razlog je jednostavan.! Da bi se ostalo na mestu " visokih stručnjaka " koji primaju nezaslužene zarade od 350.000 dinara na mesečnom nivou. To je razlog intelektualne laži koja prkosi i struci i moralu i nehaje za demografsku i finansijsku propast celokupnog društva,zarad samo jednog ličnog motiva " da primaju svoju nezasluženu zaradu i sačuvaju benificije".
Dejan R.Tošić
Republički Budžet se za 10 % kreditira i finansira iz kredita koje daju "domaće banke",to je blizu 900.miliona evra i to po kamatama od 3 % do 5 % na godišnjem nivou,a takođe vlada emituje državne devizne obveznice u iznosu od 900.miliona sa prinosom od 6 % ,koje opet kupuju "domaće banke ",ko sve to plaće ? Građani Srbije kroz visoke kamate na potošačke kredite,i minimalne kamate na oročenu štednju.Kome to odgovara ? 30 Banaka u Srbiji ostvare čist godišnji profit od 600.miliona evra.Znači to je profit koji se plaća kroz dividendu članovima Upravnih i Izvršnih odbora odnosno akcionarima. Da li postoji finansijski izlaz iz začaranog kruga ? Ne,nema svetla na kraju tunela,finansijska pijavica je sastavni deo celokupnog finansijskog i poreskog sistema u državi. Uzročno posledična veza koja sigurnim putem vodi društvo u demografsko i finansijsko izumiranje.Ima li ikoga u kabinetu min.finansija i u kabinetu guvernera NBS ? Gde vam je moral ? Jel zaista to što radite najbolje što možete.
aleksa
Vidi se da banke u Srbiji krpe kraj s krajem.
Koko Šinjel
Uvek me obraduju vesti da su evro i dolar pali u odnosu na srpski dinar!
Radovanka
Fraze,fraze,fraze ... I opet navodjenje nebitnih podataka. Opet fiskalni uspeh (naplata i progon gradjana za dug od 2000 din....itd) , pohvala od MMF-a (gaulajtera) i sve tako nesto... Termin "privredni rast nesto nizi od ocekivanog"= najgori u regionu i Evropi....Slucajno danas pogledah kad mi istice minus pa da trazim novi pa procitah da mi je kamata na nedozvoljeni oko 45%,a na dozvoljeni minus oko 27%. A umirem od smeha na one neke EKS kamatne stope, pa one druge ...pa one trece. A gospodju ne kritikujem jer zarad profita svoje banke ja bih mozda jos "jace" pricala.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja