subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:30

Badnjak na ognjištu, slama na podu

Božićne obrede čuva Muzej „Staro selo” da se vekovna narodna tradicija ne zaboravi
Autor: Branko Pejovićsubota, 06.01.2018. u 21:00
(Фотографије Музеј Старо село)
Бадњак наслоњен на стару српску кућу

Si­ro­goj­no – Obi­ča­ji od­vaj­ka­da pa i sa­da: ku­ća brv­na­ra, pra­sta­ra, a u njoj ri­tu­al dav­na­šnji. Pod­lo­žen bad­njak na og­nji­štu, sla­ma na po­du, ma­li­ša­ni pi­ju­ču, tri kru­ga oko bad­nja­ka obi­la­ze. Tr­pe­za po­sta­vlje­na, pu­na je po­sne hra­ne. Obi­ča­je pro­vo­de do­ma­ćin i do­ma­ći­ca, a ve­kov­nom ob­re­du pri­su­stvu­je sta­ro i mla­do.

Ta­ko iz­gle­da Bad­nje ve­če u Mu­ze­ju „Sta­ro se­lo” u Si­ro­goj­nu, gde se obi­čaj­nim ri­tu­a­li­ma to­kom bo­žić­nih pra­zni­ka na­rod­na tra­di­ci­ja ču­va. I to­kom Bad­nje ve­če­ri u mu­zej­skoj brv­na­ri bi­će tog ob­re­da kraj og­nji­šta, uz mo­guć­nost da i po­se­ti­o­ci mu­ze­ja uče­stvu­ju u obi­ča­ji­ma. 

– Ci­klus bo­žić­nih pra­zni­ka obi­lu­je mno­štvom ob­re­da, sa že­ljom da se obez­be­di sre­ća i na­pre­dak po­ro­di­ce, do­bra le­ti­na, zdra­vlje sto­ke i ži­vi­ne – ka­že Je­le­na To­skić, mu­zej­ski sa­vet­nik u „Sta­rom se­lu”. – Naj­zna­čaj­ni­ji ri­tu­a­li u na­ro­du su ve­za­ni za po­ro­dič­no sve­to dr­vo bad­njak, ko­me se uka­zu­je po­što­va­nje. Za bad­njak se uzi­ma hra­sto­vo dr­vo ko­je ri­tu­al­no se­če mu­ška­rac ra­no na Bad­nji dan, oba­ve­zno sa ru­ka­vi­ca­ma na ru­ka­ma. Dr­vo se oba­si­pa zr­ne­vljem ži­ta, a po­tom se­če sa is­toč­ne stra­ne. Bad­njak se sta­vlja uz kuć­ni zid, is­pod stre­he. Do pr­vog mra­ka oslo­njen je uz ku­ću, a on­da se uno­si. Do­ma­ćin se uku­ća­ni­ma obra­ća re­či­ma: „Do­bro ve­če, če­stit bad­njak”, a uku­ća­ni mu od­go­va­ra­ju: „Bog ti po­mo­gao, če­sti­ti bad­nja­če.” 

U ku­ću se, opi­su­je Je­le­na, za­tim uno­si sla­ma ko­ja se sim­bo­lič­no ve­zu­je za ro­đe­nje Hri­sta. Uku­ća­ni obi­la­ze oko og­nji­šta dok uz sla­mu raz­ba­cu­ju bom­bo­ne, ora­he, ži­to, ko­je de­ca ve­se­lo uz pi­ju­ka­nje sku­plja­ju. Na sla­mu po­sta­vlja se po­sna tr­pe­za u ko­joj su ži­to, po­ga­ča, po­sne pi­te, pa­sulj, ja­bu­ke, med, še­ćer...

– U mu­ze­ju Bo­žić se ne obe­le­ža­va po­seb­no, osim uobi­ča­je­nog po­zdra­va „Hri­stos se ro­di! Za­i­sta se ro­di!” U se­lu i na­ro­du za­dr­ža­ni su obi­ča­ji da se na Bo­žić me­si i je­de ob­red­ni pše­nič­ni hleb zva­ni če­sni­ca. U nju se sta­vlja­ju ra­zna sim­bo­lič­na obe­lež­ja za sre­ću, zdra­vlje, bo­gat­stvo ko­je uku­ća­ni u svom par­če­tu pro­na­la­ze. Na bo­žić­noj tr­pe­zi, po­sle vi­še­ne­delj­nog po­sta, mo­ra se na­ći i pe­če­ni­ca, pra­se po­seb­no od­ga­je­no i za taj dan pri­pre­mlje­no. Obi­ča­ji do­la­ska po­lo­žaj­ni­ka još uvek su za­dr­ža­ni na se­lu, kao i svi osta­li na­ve­de­ni ele­men­ti bo­žić­nih obi­ča­ja. Tre­ćeg da­na Bo­ži­ća iz ku­će se iz­no­si sla­ma i sim­bo­lič­no sta­vlja za vo­će u do­ma­ćin­stvu ili voć­nja­ku – ob­ja­šnja­va Je­le­na To­skić.

Na­rod ka­že: „Ko­li­ko se­la, to­li­ko i ade­ta” (obi­ča­ja), pa i kod bo­žić­nih ob­re­da ima po­seb­no­sti. U užič­kom kra­ju zna­lo se ne­kad da u Ri­ba­še­vi­ni na Bad­nje ve­če ka­ši­ke i vi­lju­ške ve­zu­ju cr­ve­nim kon­cem da pti­ce ne je­du le­ti­nu, Mo­kro­gor­ci su ču­va­li tra­di­ci­ju da do­ma­ćin s be­lim ru­ka­vi­ca­ma se­če bad­njak ka­ko bi mu ži­to bi­lo be­lo. Pri se­če­nju bad­nja­ka u Lo­pa­šu kod Po­že­ge gle­da­li su da on oba­ve­zno pad­ne na dru­go dr­vo, „da se sre­ća ne bi za­u­sta­vi­la”, dok su u ko­sje­rić­kom Su­bje­lu se­kli ono­li­ko bad­nja­ka ko­li­ko mu­ška­ra­ca ima u ku­ći. U Ka­ra­nu su če­sni­cu ša­ra­li s tri le­sko­ve gran­či­ce ko­je su sta­vlja­li u am­bar da ži­to bo­lje ro­di, u Ra­da­nov­ci­ma ma­za­li me­dom i ma­šću od pe­če­ni­ce...


Komentari2
0cb2b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slavko Stanisavljevic - Strpcanin
Sve ove obicaje koje su u tekstu navedeni, praktikovali smo i mi na Ki M-i.Pisem o proslim vremenima.Otac je sa prvim mrakom unosio Badnnjak majka ga je zitom posipala a zatim bi otac stavio hrastov badnjak da polako na vatri gori a mi bi poredjani iza oca i majke(sedmoro dece)oponasali svu zivinu praveci tri kruga oko badnjaka da bi zatim posle molitve koju je otac "ocitao"poceli sa posnom ali ukusnom vecerom sedeci na slami.Rano pre zore majka je ustala da bi umesila "cesnicu"sa metalnim novcicem i kome bi zapao komad hleba sa "parom"znacilo je da ce cele godine biti pun para.Takodje se za Bozic cuvalo prasence i spremala pecenica.O polozajniku se unapred vodilo racuna,obicno je to bilo musko dete iz komsiluka koji je naucen bio sta ce reci domacinima po ulasku u kucu a za njegove lepe reci i zelje bivao je nagradjen.Mozda necete verovati ali mnoge obicaje za Bozic drzimo i u Kanadi. Slava na visini Bogu i na zemlji mir,medju ljudima dobra volja.Hristos se rodi, zaista se rodi.
Milos Krstic
Hvala na lepom i iscrpnom opisu obicaja i simbolike proslave Bozica. HRISTOS SE RODI! Mir na zemlji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja