petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Zašto su zatvarane žene u 19. veku

Posle 119 godina ponovo objavljen „Album Ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda”, koji sadrži ispovesti „opasnih” osuđenica. – Zašto je baba Marta završila na robiji?
Autor: Mirjana Sretenovićnedelja, 07.01.2018. u 22:00
Једна од затвореница: Савета Стокић (Фото Из књиге „Затворенице”)

Nekada krasan i primeran građanin, suprug Marte Ilić, rodom iz  Dubravice, odao se piću, pa u pijanstvu ne zna više šta radi. Čim bi se ispraznilo burence pobrinuo bi se da opet bude puno. Komšije su s podsmehom šaptale kako Martu muž bije „ko vola u kupusu”.

Jednom, dok je njen Janko spavao, pade joj užasna misao.

– Da ga ubiješ – to joj sinu kroz glavu, pa se trže i sva strese.

– Ne, ne mogu – pomisli. – Al’ čim se probudi on će tebe – nešto joj šane.

– Pa nek bude, bolje ja njega nego on mene, reče u sebi i diže se. Uze sekiru i zamahnu. Imala je tada 55 leta i osuđena je na 20 godina robije. S mirnom savesti i čudnom rezignacijom izdržavala je svoju kaznu.

Ovo je jedna od priča iz knjige „Zatvorenice – album Ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda” koju je 1898. objavio Milutin A. Popović, a sada, posle 119 godina knjiga ponovo izlazi u javnost zahvaljujući priređivaču, dr Svetlani Tomić, i izdavačkoj kući Laguna.

Album sadrži 35 ispovesti zatvorenica, fotografije, tabele sa statistikom njihovih zlodela i predstavlja važno svedočanstvo jednog vremena.

– Žene iz prošlosti Srbije vršile su različite prestupe: od ubistva muža do čedomorstva i trovanja. Činile su zločine protiv vlasti i vladara, krivotvorile novac, organizovale pljačke, skrivale hajduke, bile hajdučice. Razbijale su stereotipne predstave o ženama u srpskom društvu 19. veka, pa u tom smislu knjiga predstavlja protivtežu idealizovanim interpretacijama ženskog lika tog perioda. Knjiga otkriva tragične priče o podređenom položaju žena, njihovu ekonomsku zavisnost od muževa i sinova, kao i želju da uspostave kontrolu nad svojim životom – ističe Svetlana Tomić.

Milutin A. Popović, o kojem nema dovoljno podataka u literaturi, nije jedini koji je pisao o zatvorenicama. O njima su pisali i domaći pisci poput Janka Veselinovića i Milke Aleksić Grgurove, ali i strani putopisci Gustav Raš i Feliks Kanic koji je pri opisu Požarevačkog ženskog zatvora zapazio brojnost Romkinja.

Album donosi priče o ženama koje su počinile krivično delo zbog potrebe da se zaštite i odbrane, u doba kada nisu postojale „sigurne kuće” gde bi mogle da nađu sklonište od nasilja. Kome je mogla tada da se požali 14-godišnjakinja koju je strina za dva dukata i prase prodala jednom starcu?

– Kao da ponovo možemo čuti pitanje koje je francuski pisac Aleksandar Dima Sin postavio 1880. godine: „Da li žene koje ubijaju čine prelaz prema ženama koje glasaju?” Da li se zato neke od zatvorenica mogu videti kao deo borbe za dobijanje prava na dostojanstven život i slobodu izbora u životu? Dimina knjiga „Žene koje ubijaju i žene koje glasaju” objavljena je u Srbiji već 1881. u prevodu advokata Milenka Sandića – navodi Svetlana Tomić.

Prema njenim rečima, zatvori u Srbiji početkom 19. veka bili su improvizovane mučionice. Osuđenici su zatvarani u kule i podrume, a žene u prostore ukopane u zemlju. Najpre su spavale na daskama malo izdignutim od poda, a Gustav Raš sedamdesetih godina 19. veka piše da je požarevački zatvor imao svetle sobe sa drvenim stolicama i da su zatvorenice mogle da se bave vezom, štrikanjem, tkanjem ćilima.

– U Americi je prvi zatvor za žene bio izgrađen 1835. u Njujorku. Nedugo zatim i u Evropi, u Velikoj Britaniji i Irskoj, u Dablinu, 1836. otvoren je Grendžgorman. Ohajo je bio prva američka država koja je u svom glavnom gradu Kolambusu 1837. izgradila prostor za osuđenice, pripojen muškom zatvoru – kaže Svetlana Tomić.

U albumu je navedeno da je od 1861. do 1897. kod nas bilo osuđena 1. 361 seljanka i 285 varošanki. To su uglavnom bile udate žene od 25 do 40 godina. Žene koje su počinile ubistvo dugo su bile izložene zlostavljanju. Bilo je i onih koje su ubile nasilnika i u zatvoru se osećale slobodnije nego napolju. Često bi pevale i pesmom menjale zatvorski prostor discipline.

– U 19. veku bilo je i političkih osuđenica. U Americi je Meri Stjuart upamćena kao prva žena osuđena na smrt 1865. jer je učestvovala u zaveri ubistva predsednika Linkolna. Jelisaveta Andrić je 1859. uhapšena na granici jer je svom suprugu Aleksandru, uredniku srpskog lista „Svetovid” u Beču, pomagala da prebaci štamparske rekvizite za Zemun. U Srbiji je Jelena Ilka Marković zatvorena jer je 1882. pokušala da izvrši atentat na kralja Milana Obrenovića, pucajući iz pištolja u Sabornoj crkvi u Beogradu – navodi Svetlana Tomić. I dodaje da, ukoliko ovu knjigu doživimo kao senzaciju, nismo mnogo odmakli u borbi protiv zla i nepravde. Na ovu temu, podsetimo, pogled iz današnje vizure nudi predstava „Trpele” Beogradskog dramskog pozorišta, u režiji Bobana Skerlića, nastala na osnovu autentičnih ispovesti žena – žrtava nasilja, koje su usmrtile svoje zlostavljače. 


Komentari9
24051
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
Pa lepo, ako te žena vara, ubiješ je. Ako te muž bije, ubiješ ga. Samo bez dvostrukih aršina i standarda. Nije na ovom svetu niko bolji od od onog drugog. Jer mi pripadamo pre svega okolini, roditelju, partneru, Bogu. A tek onda sebi.
Милица
Саберите се.
Preporučujem 12
belen
©Svetlana Vaš komentar pokazuje tipičnu konfuziju i haotičnost mišljenja. Ako muž maltretira ženu Vi smatrate da je u redu da ga ona ubije, ne mora baš sekirom, može da ga otruje. Stari Indusi su imali običaj sati kod kojega se žena spaljivala prilikom sahrane muža, kažu da je običaj uveden da bi se sprečilo masovno trovanje muževa od strane žena. Ako žena ubije muža to je opravdano jer za to uvek postoji opravdani razlog a ako muž, ne daj bože, udari ženu, to je samo zato što je on nasilnik jer ne postoji mogućnost da je žena kriva za bilo šta?! Pa još navođenje da se u arapskom svetu žene „čuvaju, poštuju i neguju“ pokazuje Vaše potpuno (ne)razumevanja stvarnosti. Reče Frojd da je više od 40 godina ispitivao, proučavao žene i nije uspeo da ustanovi šta je to što one stavno hoće. Hoćete li Vi npr.Norvešku ili arapski svet?
Sasa Trajkovic
Uopšte NE shvatam tu vrstu poitičke korektnosti koja beskompromosno forsira ove teme u medijima a pritom samo raspaljuju seksistčke komentre i tenzije u muško ženskim odnosima. Iako se slažem sa Svetlanom ipak smatram da smisao nije u propagiranju feminizma jer je on politički vezan za kasne 90 te godine prošlog veka već da se radi o svesnoj i namernoj destrukciji BRAKA kao osnovnog stuba društva i nukleusa jedne države jer bez BRAKA nema ni porodice a bez porodice ni društva samo divlja anarhija nekih slobodoumnih linberalnih jedinki što vodi u totalnom haosu... Pravo nasilje NAD porodicom vrše upravo ONI krijući se iza neo liberalnog koncepta društva ili salonskog feminizma jer propagiraju MUŠKARCA kao nasilnika a ŽENU kao žrtvu i gle ironije ali i cinizma stvorili su SUPSTITUCIJU za BRAK " sigurne kuće " voleo bih da jednom za svagda shvatimo da je jedina sigurna kuća i za muškarca i za ženu lep i harmonični BRAK a onda bi priče o NATALITETU - beloj kugi bile davna prošlost.
svetlana
Sirota žena, da ga je otrovala, a mogla je bez problema nego što ga je sekirom ubila, pa, opet zbog iste budale robovala narednih 20 godina, samo na drugoj lokaciji. Zašto se Zorana sa svojim ženama Slavicom Djukić Dejanović i ostalom družinom, predstavljaju se javnosti da su mnogo zabrinute za ženama, ne udruže i održe predavaje popovima pogotovo, Irineju i Amfilohiju pa im na osnovu ovakvih pisanih zapisa i ovakvim slučajevima, i što je najcrnje, isti problemi dešavaju se i dan danas u Srbiji izmedju bračnih parova kao i u 19.veku. Ovo je posao za popove da edukuju ljude, kada vide da je djavo uzeo pod svoje, kako oni već znaju da se izraze. Očigledno da su oni gori od djavola. Ma da se bar trunka jedna može nazreti u njihovim govorima da osudjuju ili edukuju ovaj muški svet, manje bi bilo i danas ovakvih istih slučajeva kao što je doživela ova ženica u 19.veku. Arapi su to uradili preko Kurana, zato se njihove žene i poštuju i čuvaju i neguju.
svetlana
bodili, jeste čitali Kuran, - Ili možda Bibliju, Novi zavet?
Preporučujem 0
bodili
SVETLANA: ".. su to uradili preko Kurana, zato se njihove žene i poštuju i čuvaju i neguju". Dali Vi to gospodjo Svetlana provocirate ili pravite sprdnju? Cuvane i negovane zene koje budu kamenovane zbog najbezazlenijih stvari, cuvane i negovane zene u S. Arabiji tek od nedavno smeju da voze automobil same. Cuvane i negovane zene "preko Kurana" ne smeju na ulicu da izadju bez pratnje muza ili nekog muskog clana najuze porodice. Mislim, draga Svetlana da bi ipak bilo da niste uopste komentarisali
Preporučujem 12
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja