ponedeljak, 23.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:39
VELIKE ADVOKATSKE ODBRANE

Železničar je bio budan

Milan Petrović nije spavao na dužnosti, ali nije čuo parnu pištaljku i nije kriv za sudar vozova, dokazao je advokat dr Mihajlo Aćimović
Autor: Aleksandra Petrovićnedelja, 07.01.2018. u 22:00
(Фото Википедија)

Železnička stanica u Ralji. Noć. Voz broj 150 stoji pred ulaznim signalom. Iz daljine se čuju drobilice obližnje fabrike cementa. Parnu pištaljku voza niko ne čuje.

Stanici se približava voz broj 152 i udara u voz broj 150. Bilo je to 17. avgusta 1956. godine, u 3 sata i 43 minuta.

Sudar teretnih vozova je izazvao višemilionsku materijalnu štetu i sreća je da ljudskih žrtava nije bilo.

Železničar Milan Petrović optužen je za teško delo protiv opšte sigurnosti. Tužilac kaže da Milan nije smeo da spava na radnom mestu i da je kao ulazni blokar železničke stanice Ralja morao čuti parnu pištaljku voza.

Advokat Mihajlo Aćimović dokazao je pred Okružnim sudom u Beogradu za srez Mladenovac da Milan Petrović nije spavao. I ne samo to. Aćimović je u sudnici precizno rekonstruisao svaki minut noćne smene u blokarskoj kućici i svaki kilometar kretanja voza. Dočarao je sudijama zvuke parne pištaljke.

„Svakome, pa i onom ko najsavesnije obavlja svoj posao, može se desiti da ponešto ne čuje. To može da se desi i blokaru u ulaznoj staničnoj skretničkoj kućici. Optuženi nije spavao na dužnosti niti je u bilo čemu kriv što nije čuo parnu pištaljku”, rekao je advokat.

Milanova žena je svedočila da se on pre odlaska na posao dobro naspavao i da je na dužnost otišao svež i odmoran. To što optuženi nije čuo parnu pištaljku, ne predstavlja nikakav dokaz da je on spavao, tvrdio je advokat.

„Zahvaljujući tačnom računanju na minute, koje se čini na železnici, dokazano je da je Milan Petrović bio budan. On nije mogao čas da spava čas da se budi. Otpravnik vozova zatekao ga je budnog 50 minuta iza ponoći. U 2.10 otpravnik mu je telefonom javio da će voz kasniti 20 minuta, a takođe su se čuli telefonom u 3.25. Sve je zapisano i u urednom blokarskom dnevniku. U 3.35 Milan je takođe bio budan jer je tada vozu 150 dao znak za ulaz u stanicu. To potvrđuje i dispečer”, rekao je Aćimović pred sudom.

Nadzornik pruge iz Ralje i dvojica blokara iz druge smene potvrdili su da se signal slabo čuje u blokarskoj kućici. Osoblje voza 150 svedočilo je da je voz davao malo signala.

„Kočničar Ćirić kaže da je signal dat dva puta. Osoblje voza 152, kao i prolaznici duž pruge, uopšte nisu čuli signale voza broj 150. Ni otpravnik nije čuo signal, a iz iskaza veštaka Milanovića vidi se da se između blokarske kućice optuženog i mesta gde je stajao voz nalaze krivina i usek i da je rastojanje između ulaznog signala i bloka 350 metara, umesto da bude 100 metara, koliko je propisano na ravnom terenu”, govorio je advokat.

Obližnja fabrika cementa u Ralji uputila je sudu pismo iz kojeg se vidi da su u kritično vreme radile njene drobilice koje se jako čuju u bloku i zbog čega nije vladala noćna tišina.

„Te avgustovske noći je bilo hladno. Prozori i vrata na kućici bili su zatvoreni, a iza kućice je lampisteraj, pa čišćenje lampi i skretnica takođe izaziva buku koja otežava osluškivanje. Zato se ne može tvrditi da blokar može čuti ulazni signal voza” govorio je branilac.

Predložio je sudu da izrekne oslobađajuću presudu.

„Navodnu Petrovićevu nesavesnost u službi pobija, drugovi sudije, i činjenica što se on tokom proteklih deset godina službovanja na železnici pokazao kao vrlo dobar službenik, takvu karakteristiku su mu nadležni izdali i ona vam je pročitana. Optuženi je mlad, ozbiljan čovek, otac dvoje maloletne dece, koji izdržava i ženu i bolesnu majku. Odgovornost prema porodici uzdržavala bi ga od nesavesnog vršenja železničke službe”, rekao je advokat na kraju.

Okružni sud u Beogradu je 22. decembra 1956. godine oslobodio Milana Petrovića od optužbe. Presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije.     

Profesor sudske psihologije

Advokat dr Mihajlo Aćimović (1926, Zemun – 1991. Beograd) bio je poliglota i univerzitetski profesor, a mnogi današnji pravnici još pamte njegove udžbenike „Osnovi sudske psihologije” i „Psihologija zločina i suđenja”. Advokaturom se bavio od 1953. do 1969. godine, kada postaje profesor kriminologije na Pravnom fakultetu u Nišu, da bi 1979. bio izabran za redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, za predmet sudska psihologija, gde ostaje do smrti.

Bio je i predsednik Udruženja za krivično pravo i kriminologiju Srbije i član redakcije „Jugoslovenska revija za kriminologiju i krivično pravo”. Njegova završna reč u slučaju sudara vozova u Ralji objavljena je u knjizi „Velike advokatske odbrane” niškog advokata Olivera Injca.


Komentari0
e3ddf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Hronika /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja