utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 07.01.2018. u 22:00 Slobodan Samardžija
ISTOČNA STRANA

Nova faza putinizma

Zašto Navaljnom braniti kandidaturu kada su mu šanse za uspeh na nivou statističke greške? Odgovor je možda u tome što će on na narednim izborima već imati 47 godina i političko iskustvo za svako poštovanje. Na strani vlasti sličan kandidat nije istaknut, niti se nazire ko bi to mogao biti
Путин након предаје председничке кандидатуре изборној комисији (Фото Бета)

Redovni predsednički izbori u Rusiji, najavljeni za mart, uveliko privlače pažnju međunarodne javnosti. Ali ne zbog uobičajene dileme: ko bi u narednom šestogodišnjem mandatu mogao da vodi najveću državu? Ostanak Vladimira Putina u Kremlju se ni u kojoj varijanti ne dovodi u pitanje. Ali zato malo ko veruje da će godine do marta 2024. i tadašnjih izbora proteći bez ozbiljnih promena. Uostalom, i sama Rusija je uzročnik mnogih aktuelnih dešavanja na globalnom planu, a to mora ili da se opravda, ili da se – plati.

Putinizam (period kojim se označava vladavina sadašnjeg šefa države) prošao je kroz nekoliko razvojnih faza. Na samom startu (2000) trebalo je osloboditi se nasleđa Borisa Jeljcina i apatije u koju je pred kraj 20. veka zapala Rusija. To je bio glavni cilj prvog Putinovog predsedničkog mandata. Potom je usledilo vreme oporavka ekonomije velike države. Treći period doneo je i sadašnji rezultat: Rusija je ponovo postala nezamenjiva globalna sila.

Sadašnji predsednik uživa praktično nepodeljenu podršku biračkog tela, pobeda u martu mu je suđena. Ali šta sledi posle prebrojavanja izbornih glasova i proglašenja pobednika? Da li ka (nikada sigurnoj) budućnosti nastaviti istim putem u uverenju da je sadašnji politički kurs pravilno usmeren, pa i nepromenjiv, ili će biti potrebno tražiti drugačija rešenja, spremati za njih nove ljude, prilagođavati se… I u kojoj meri?

A prva dilema se već pojavila: zašto, naime, opozicionom aktivisti Alekseju Navaljnom (41) braniti da istakne sopstvenu predsedničku kandidaturu kada su mu šanse na bilo kakav uspeh na nivou statističke pogreške? Odgovor je možda u tome što će on na narednim izborima (2024) već imati 47 godina, uz koje ide i političko iskustvo za svako poštovanje.

Na strani vlasti sličan kandidat, za sada, nije istaknut. A kada će se to desiti, i ko bi to eventualno mogao da bude, ne mogu da nazru ni najbolji poznavaoci ruske političke scene. Upravo stoga, pred predsednikom u poslednjem mandatu pre svega je zadatak stvaranja atmosfere u kojoj bi dolazak eventualnog naslednika bio dovoljno ubedljiv i sa najmanje potresa, uz nedvosmisleno ukazivanje na nastavak putinizma. Na unutrašnjem planu cilj je svakako dalje jačanje ekonomije i obezbeđivanje takvog standarda građana koji bi ispunjenje postavljenih ekonomskih ciljeva učinio mogućim, bez značajnijih socijalnih potresa. Ukratko, upravo ono što je Putinu i obezbedilo uspešno vođenje države tokom proteklih 18 godina.

Ali, ponavljamo, sve navedeno mora biti obezbeđeno u novim globalnim uslovima. U godinama nakon odlaska prvog ruskog predsednika Borisa Jeljcina mnogo šta se menjalo. Sve ukazuje na to da je vreme u kojem je Amerika bila dominantna sila zauvek okončano. Kako na ekonomskom, tako i na vojnom planu. Nikli su novi centri moći, raspoređeni širom naše planete, posebno na Dalekom istoku.

U Moskvi su svega pomenutog i te kako svesni i svoju politiku vode onim intenzitetom koji u najvećoj meri može da predupredi većinu mogućih incidenata. Čak je i rat u Siriji vođen sa posebnom pažnjom i na prostorima na kojima Amerikanci ili nisu želeli, ili nisu mogli posebno da se ističu. Dalje od toga se nije išlo. Slično je i u Ukrajini, pre toga u Gruziji. Kombinacija sile i (večitih) pregovora. Na ekonomskom planu taktika je slična: obezbediti za sebe što povoljniji položaj, ali bez izazivanja gneva jednako moćnih. U tom smislu i povremene i selektivne sankcije, „zarađene” zbog dešavanja u Ukrajini, mogu da se podnesu. Nekadašnji hladni rat koji je decenijama tinjao između Rusije i SAD tako se polako preselio na kompjuterske društvene mreže i ispade pojedinih svetskih političara, ili onih koji bi da se u to društvo upletu.

Ali, sve navedeno ne osigurava presto za Putinovog naslednika. Reč je o mnogo delikatnijem poslu u koji bi morao da bude uključen neko kao već pomenuti Navaljni. Jer jasno je da su predstojeći martovski izbori pre svega neka vrsta „modne revije” za nekog budućeg šefa države. Svako ko misli da bi u predsedničku trku mogao da se uključi kasnije u startu je osuđen da kaska za ostalima. To objašnjava i sva nastojanja sadašnje vlasti da opozicionog lidera, koji trenutno može da računa na jedva dva odsto biračkih glasova, na svaki način uklone iz predsedničke trke.

Komеntari28
806d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dmitriy
Mnogo i dobrih godina gospodinu Putinu. On je pravi ruski kralj i nema drugih.
Милорад
Путин је Бог наше планете. Шта треба да дозволи Русија? Да ли је неком потребан други Борис Јелцин? Мало ми је чудно описивање блатење Путина. Да ли бих Наваљни као председник једног највећег Континента наше Планете могао да предузме овакво крупне светске кораке и да остане Русија као што ју је Путин направио? Наваљни је по његовом понашању жељан не да буде Председник већ да буде Милијардер у Доларима. Наваљни бих уназадио Русију горе него пијани Борес Јелцин. Докле је Јелцин и Корбачов водили Русију, свака шуша је се очешала и исмејавала Русију. И упрово тако бих исто направио овај Наваљни играч који је предходно проневерио неколико милиончића у Доларима на штету Русије. Сада Вас питам: Да ли је овај Наваљени био подоман за Вас Председник Русије? Нећу да прићутим ни Путину. И Путин има милионе у Доларима и све је у Руским Банкама. Заслужио је да има он има своју месечну Плату 1.7 Милиона Долара. Слажем се и заслужио је јер је најјача Русија па Кина па Америка Трећа пореду.
Rajko Lepi
Povrsno si u pravu rodjeni, ne sagledavas sustinu. Jeljcin (ne Jelcin) je zasluzan sto se Rusija oslobodila djavola, tj komunizma( a zaboravljas na okolnosti kakve su bile u sssr u .... ), a zasluzan je i sto je dosao Putin.. Ne bih se ukljucivao u dalju analizu tvog komentara, nema smisla polemisati sa tobom....Medjutim, tvoje povrsno i ostrasceno razmisljanje me i nije navelo da odgovaram, vec jedna izuzetna nepismenost koja bode oci. Zato te molim da uzmes casove srpskog jezika. Naravno , ne bih da neko pomisli da sam protiv Putina, posebno zato sto je zasluzan za uspostavljanje ravnoteze u svetu i nesumnjive podrske Pravoslavnoj crkvi i nasem narodu. Ziveo Putin, zivela Rusija
Оливера Радић
Мени само није јасно откуда толика потреба да се са стране меша у политички систем Русије? Шта брига господина Самарџију (или било кога) ко ће би ти председник Русије! Да ли су у Русији новинари оцењивали наше председничке кандидате? Нису. И још нешто господине Самарџија - Русија је правна земља у којој се дословно поштује закон, не може овако и онако. Можца сте Ви научили на такво понашање, али тамо не може. Тамо је то криминал. Тамо Наваљни не може да изађе на изборе, па лично га Путин кандидовао, јер је осуђени криминалац због корупције и утаје пореза. Не знам у којој земљи је могуће да осуђени криминалац води државу, али у Русији то не може, па трескао се запад до неба. Ту је јасно. И још нешто да Вам појасним око Путиновог наследника.... Путин није човек, Путин је систем и то снажне конзервативне државе и њеног апарата (а не ко што овде неко лупета глупости да је амерички човек). Али добро је што западњаци не схватају да се овде ради о пројекту, а не о једном човеку.
Вићентијевић
У Русији нећете наћи ниједан једини текст у државним медијима о проценама кандидата на било чијим изборима. Ми који пратимо видимо чак нападно игнорисање објављивања било каквих "аналитичких" коментара о изборима. Поготову, о Србији... понекад преносе текстове београдских званичних медија, извештаје о резултатима гласања и како је све протекло. Нема никаквог мешања, оцена ко је какав и зашто учествује или не учествује, а још мање да се коментарише рад изборне комисије (која прима кандидатуре и на крају проглашава резултате). Тако да само помињање Наваљног у тексту битно одступа од праксе руског не мешања у изборе у другим земљама. Кандидатуру Наваљног су уредно примили у Централној изборној комисији, погледали пријаву и одбили је због тога што је кривично осуђени још је на издржавању условне казне (иначе по истом делу рођени брат му је у затвору на издржавању казне). Он се жалио суду, суд је по хитном поступку одбио његову жалбу, он се жалио Врховном суду који је опет одбио жалбу.
Оливера Радић
@Rada Велика је разлика да ли је Путин креатор "путинизма" или је Путин плод "путинизма". У питању је ово друго и то западњаци не схватају, а то је не схвата ни аутор. Или да будем јаснија, да није Путин, био би неко други истог модела. "Путинизам" су створили тврда струја у службама на челу са Јевгенијем Примаковим, РАН и РПЦ. @svetlana Видимо западњачки "демократски" систем на примеру прве демократије света у САД (где се више не зна ни ко кога вређа, а камоли ко управља чиме и где је полиција на улицама у 2017 убила 1000 људи) и на примеру Немачке где не могу пола године да се договоре како да формирају владу, па ће владу да формира и кус и рогат (иако је Меркелова пуних 12 година апсолутни бог и батина!?!?). А Ви се кончано решите да ли је Путин амерички "ђак" или није. Јер ако, по Вама, јесте (скоро да Ви знате Путинов број рачуна у банци) онда је руски недостатак система копија америчког недостатка система. Онда нису ништа гори од западњака. Понављам, по Вама.
Prikaži još odgovora
Nikola Nesic
Putinova Rusija samo pravi neizvesnost šta posle. Jer svaka diktatura i period apsolutne vlasti samo potiskuje probleme društva, ali ih ne rešava. Dakle jednog dana, posle, treba imati odovor šta ako se vlasti nekim prevratom dočepa individua ili grupa koja će potisnuti Putinov materijala ispoljit na spolja, a ne ka samima sebi, kao što je bio uglavnom slučaj sa Rusijom. Šta ako opet taj neki umisli da Rusiji pripada deo istočne Evrope ili pribaltičke Republike? Da treba povratiti Ukrajnu ili sve one republike koje su se otrgle od ruske hegemonije? SAD sigurno prave scenarije kako pomoći susedima i rusima posle Putina, ali šta ako prevrat bude nepredvidiv i silovit kao pre sto godina?
Nikola Nesic
Pa zašto onda 3 milona rusa spokojno žive u SAD. Condoleezza Rice je upozorila da Rusija koristi prirodne resursurse da kreira politiku, i da to nije dobro za njih ( Rusiju). Madeleine Albright nije nikada tako nešto komentarisala, niti ima dokaza za izjavu tipa da je Sibir preveliki i prebogat za jednu naciju, ali se to rado pripisuje, kao i da je Hruščov udarao cipelom u UN. Mi srbi volimo mitove i rado ih kreiramo. Za Libiju i Siriju zaista je vrlo verovatno da su Gadafi i Asad tvorci haosa i nereda, više nego uticaji spolja. Čitati o dolaski i odražavanju na vlasti, o žrtvavama i prognanim, ali ako hoćete i o Lockerbie-u.
Marko Pavlovic
"SAD prave scenario kako posle Putina da pomognu Rusima i susedima"? SAD zadnjih dvadeset godina prave scenario kako da uniste Rusiju a za narod ih nije briga. U Libiji i Siriji su intervenisali zbog "naroda" tih zemalja, pa gde je sad taj narod. Mislim da je Medlin Olbrajt jednom prilikom izjavila da nije posteno sa Rusi samo koriste resurse iz svoje zemlje jer ih imaju mnogo i da bi bilo posteno da ih podele sa svetom. Eto kako razmisljaju lesinari iz SAD establismenta, hoce tudje milom (obojenim revolucijama) ili silom (sankcijama ili neopravdanim vojnim akcijama)
Sasa Trajkovic
I posle Tita Tito... bila je jedna od zabluda Jugoslavije. Inače tako svojstvena Slovenima naglašenog kolektivizma a ne ZAPADNOG INDIVIDUALIZMA. To je kulturološki ali i civilizacijska razlika zapada i istoka a Rusija je i jedno i drugo. Dakle i posle Putina Rusija!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja