utorak, 27.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 07.01.2018. u 22:00 Jelena Cerovina

Poseta Lavrova u godini diplomatskih jubileja

Od prvih koraka u obnovi državnosti Srbije, Rusija, s kojom ove godine obeležavamo 180 godina diplomatskih odnosa, više nego bilo koja druga velika sila bila je prisutna u našoj spoljnoj politici, ocenjuje Srećko Đukić
Споменик руском цару Николају Другом у Београду (Фото Ж. Јовановић)

Diplomatija Srbije ove godine obeležiće nekoliko jubileja – sto osamdeset godina diplomatskih odnosa s Rusijom, vek sa Češkom, devet decenija s Argentinom, osamdeset godina s Brazilom, sedamdeset pet godina s Kubom. Nedavno su proslavljene još dve okrugle godišnjice sedamdeset godina odnosa s Indijom i dvadeset pet godina od obnavljanja diplomatskih veza s Izraelom.

Na jubilarnu godišnjicu, 24. februara, u Beograd dolazi ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Za veliki deo srpske javnosti nema dileme da bi se ti odnosi mogli u jednoj reči opisati kao „prijateljstvo”. Istoričari i analitičari ukazuju na to da su dve zemlje u dugoj diplomatskoj istoriji imale i uspona i padova.

„Od prvih koraka u obnovi srpske državnosti u Prvom srpskom ustanku do danas, Rusija je objektivno više nego bilo koja druga velika sila bila prisutna u srpskoj spoljnoj politici. Ona je, za razliku od recimo Francuske, Nemačke, Britanije, Austrije ili Amerike, bila neka konstanta. Kod nas postoje ljudi koji Rusiju doživljaju kao da je ona sve i svja, da bez nje ništa ne bi bilo moguće postići. A drugi opet pokušavaju da njenu ulogu i pomoć Srbiji do kraja minimiziraju. Rusija se, kada je Srbija u pitanju, ali i ostale zemlje, rukovodila merom svojih interesa i mogućnosti”, kaže za „Politiku” Srećko Đukić, bivši diplomata.

Prilikom susreta s Vladimirom Putinom, u decembru prošle godine u Moskvi, Aleksandar Vučić je rekao da je Srbija zahvalna Rusiji i Putinu na tri stvari: „Što je u julu 2015. uložila veto u SB UN na predlog rezolucije o Srebrenici, zbog čega Srbi nemaju žig genocidne nacije na čelu. Drugo, što samo zbog podrške Rusije Srbija ima mogućnost da se bori za Kosovo i Metohiju politikom mira, a treće zato što je Srbija dobila podršku da kao vojno neutralna zemlja, koja ne želi u bilo koji savez, uključujući NATO, obnovi avijaciju i očuva neutralnost”, objasnio je predsednik Srbije, ali je i dodao da smo mi „jedan od retkih naroda koji se pravedno odnosi prema našim ruskim prijateljima” i da „ponosni srpski narod nikada neće uvesti sankcije Rusiji”.

Ruski predsednik je, istovremeno, poručio da je njegova zemlja zainteresovana za stabilizaciju odnosa na Balkanu i da će nastaviti da pruža podršku Srbiji i njenoj teritorijalnoj celovitosti. Srbija je jedna od malobrojnih država s kojima Rusija ima sporazum o strateškom partnerstvu. Posle više odlaganja, taj dokument su u maju 2013. potpisali Vladimir Putin i tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Ovdašnji kritičari ruske politike prema Srbiji, ali i srpske prema Rusiji, često govore o pokušaju Moskve da se geostrateški pozicionira na Balkanu, primenjujući takozvanu „meku moć”. Neki, pogotovo oni bliži Vašingtonu, idu tako daleko da je smatraju remetilačkim faktorom u ovom regionu.

Đukić, međutim, kaže da je Moskva posle raspada SSSR-a napustila Balkan jer je i sama bila „na kolenima” jer nije mogla da izađe na kraj ni sa svojim problemima. U minus politici Moskve prema Beogradu on upisuje glasanje u Savetu bezbednosti za sankcije protiv Jugoslavije, glasanje za osnivanje Haškog tribunala, kao i to što nije mogla da zaustavi agresiju na Jugoslaviju. Ona, ocenjuje Đukić, u tim trenucima nije imala mogućnosti, ni interes da to radi.

U blistave trenutke zajedničke istorije on upisuje dolazak više od 4.500 ruskih dobrovoljaca u Srbiju u vreme Prvog srpsko-turskog rata 1876. kao i vreme Drugog svetskog rata i antifašističke borbe. Ruski zvaničnici, kako kaže, često su isticali da je Jugoslavija odigrala odlučujuću ulogu u zaustavljanju „nemačkih fašističkih hordi 1941. jer je ustanak ovde privukao nemačke divizije koje tako nisu otišle na istočni front”.

Neki, kako kaže Đukić, smatraju i da je Srbija jedini oslonac Rusije na Balkanu. „Mi imamo podudarnost uzajamnih srpsko-ruskih interesa. Rusiji je Srbija potrebna taman onoliko koliko je i Srbiji potrebna Rusija danas. Uvek su u odnosima između država nacionalni, državni interesi iznad emocija, tradicije, istorijskih veza. Naravno da sve ovo ima svoju vrednost kod zauzimanja konačnog stava, ali ovi momenti ne mogu biti prioritet i dominantni u definisanju odnosa dve zemlje”, smatra Đukić.

Za razliku od Rusije koja se u srpskoj javnosti, bez obzira na povremene turbulencije u odnosima dve države, doživljava kao jedan od malobrojnih međunarodnih prijatelja i oslonaca, u istoriji srpsko-američkih odnosa pamte se i negativni momenti. Kako je to nedavno podsetio Ivica Dačić Srbija je 100 godina posle strateškog partnerstva i zajedništva iz Prvog svetskog rata došla u situaciju da je ratovala s Amerikom.

Od postavljanja prvog američkog ambasadora u nekadašnjoj Kraljevini Srbiji prošlo je 136 godina, a bivši ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić kaže da je Beograd od tada imao dva loša perioda sa SAD. „Imali smo ozbiljan sukob s Amerikancima u godinama posle Drugog svetskog rata, u vreme krize oko Trsta, od 1945. do 1948. i za vreme Miloševića do 5. oktobra 2000. Svi ostali periodi su bili dobri. Morate se setiti da je ovde Vudro Vilson imao ulicu. Bili smo saveznici u Prvom i Drugom svetskom ratu”, kaže Vujačić.

Kaže i da to što se, i pored tvrdnji zvaničnog Beograda i Vašingtona o prijateljstvu, u javnosti ti odnosi ne doživljaju kao sjajni, svedoči da ovde postoji dvostruki odnos prema Americi.

„Jedan je zvanični, po kome ti odnosi nikada nisu bili bolji, što nije sasvim tačno, a drugi da nam rade o glavi. Ono što istorijski opterećuje odnose Srbije i Amerike jeste bombardovanje, Nato intervencija i priznanje nezavisnosti Kosova. Ti odnosi su delimično popravljeni posle 5. oktobra. Nezavisnost Kosova su Amerikanci među prvima priznali i to je jedan od razloga ozlojeđenosti u narodu prema SAD koje traje i danas”, kaže Vujačić i zaključuje da su sada odnosi dve države „normalni, rutinski”.

Jelena CerovinaAntrfile

Skot: Vek otkada se zastava Srbije zavijorila ispred Bele kuće

Srbija i Sjedinjene Države imaju odličan, dugotrajan odnos. Bili smo među prvim zemljama koje su uspostavile diplomatske odnose s nezavisnom Srbijom, 1882. Tokom i nakon Prvog svetskog rata, predsednik Vudro Vilson je snažno podržavao Srbiju, a ove godine proslavićemo 100-godišnjicu njegove odluke da se srpska zastava vijori nad Belom kućom, podseća ambasador SAD Kajl Skot za „Politiku”.

„Naše nacije su stajale rame uz rame u borbi protiv fašizma u Drugom svetskom ratu, a naše jako partnerstvo nastavilo se nakon rata, s tim što su Sjedinjene Države pružile različite vrste pomoći, a naše dve zemlje razvijaju snažne kulturne veze. Nastavili smo sa tradicijom, obezbeđujući gotovo milijardu dolara pomoći Srbiji za proteklih 15 godina. I jedni i drugi, nastavićemo da radimo na našu zajedničku korist”, navodi Skot.

Dodaje i da je „Srbija proglasila integraciju u EU kao njen strateški cilj, a Sjedinjene Države su otvoreno i dosledno podržavale Srbiju u tim naporima. Američki programi pomoći Srbiji fokusirani su na reforme koje će pomoći da ona ispuni kriterijume za pridruživanje EU – a to će poboljšati život srpskog naroda kroz jačanje vladavine zakona i povećanjem mogućnosti.”

„Zadovoljavajući ove kriterijume za pristupanje EU, Srbija će usvojiti i sprovesti politike koje promovišu prosperitet zemlje i jačaju vrednosti EU. Naše partnerstvo uključuje blisku saradnju sa srpskim zvaničnicima radi jačanja demokratskih institucija, unapređenja pravosudne reforme, borbe protiv korupcije, poboljšanja poslovnog okruženja i izgradnje kapaciteta srpske vojske kroz zajedničku obuku i vežbe. Ponosni smo na dugogodišnje partnerstvo s građanima Srbije i radujemo se nastavku saradnje u budućnosti”, ukazuje Skot.

Komentari9
f90c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Рус Михаил
@Bosko. Ma kakvi ruski interesi vezani za Srbiju devedesetih godina (a i druge regione u svetu), kad je Rusija sama bila pod jakim pritiskom Zapada i prakticno, za razliku od danasnje Rusije, bila bespomocna u svojoj spoljnoj politici. Kakvi "proruski izdajnici" mogli racunati na nekakve "interese" Rusije u ono vreme? Samo coravi politicari nisu mogli uociti tada da od te Rusije nema nikakve politicke, akamoli vojne vajde. Ponavljam, da ne bi se raspao SSSR (velika vojna sila), tragedije na prostorima tadasnje Jugoslavije ne bi bilo, jer vojni konflikti takvih razmera (a pogotovu u Evropi) bi narusavali globalnu ravnotezu i odnose izmedju dve supersile - SSSR-a i SAD. Ali istorija je istorija. Ona ne zna za gramaticki konjunktiv. Desi se ono sto se desi. Srbija nije usla u EU i NATO ne zbog Rusije. Potrazite prave razloge za to. Rusija nije mogla to da spreci ni tada, a nece i sada, postujuci interese Srbije. A dobre prijateljske odnose sa jednom od vodecih drzava ipak nesto znace.
Мирослав Јовановић
Русија је била кључни помагач Србије много пута у историји. Нпр. 1830. Милош не би успио да испослује полу-независност Србије без вишегодишњих руских притисака на Турску. Па онда српско-турски ратови 1876-1878. - док се није укључила Русија у другом, врло рђаво смо прошли у првом. Снажна Русија = снажна Србија.
Рус Михаил
@Bosko. Ako mislite na rat u Jugoslaviji (tacnije protiv Srbije) devedesetih godina, do njega ne bi doslo, ako ne bi se raspao SSSR (cija kicma je bila Rusija). Znaci da je Rusija bila do tada brana za Srbiju, jer NATO je iskoristio tadasnju slabost Rusije, a Jugoslavija (ciji stozer je bila Srbija) kao takva nije bila potrebna Zapadu.
Bosko
@ Rus Da nisu proruski izdajnici bili na celu Srbije (a mnogi su dobili azil u Rusiji i zavrsili kao pocasni gradjani npr. Mira Markovic, Kadijevic, B. Milosevic) Srbija bi usla u EU i NATO i do rata i sukoba ne bi ni doslo, ovako, braneci ruske interese izgubismo i narod i teritoriju.
Данило
Бошко, није Србија зауставила ширење НАТО, али, Русија преко Србије "купује време". Да нису Немци упали у хаос на Балкану мало пре би стригли до Стаљинграда. Кад би заратила Русија са Турском намигне Србима на Балкан, Срби дигну устанак, Русија потпише мир са Турском у коме нема Срба, Турци свом силом на Србе. У Русији се у свим црквама слижи молебан за страдални Српски народ??? Све јасно ко дан, документовано историски. Да би Србија изашла из тзв. руске хипнозе мора се направити озбиљна студија српско - руских односа и због кога су на српској земљи западне силе у једном веку створиле две албанске државе, а не овако...коло води Васа, коло се таласа...
Рус Михаил
Pasus iz clanka "Rusija je objektivno vise nego bilo koja druga velika sila bila prisutna u srpskoj spoljnoj polittici" ( da dodam - vekovima), potvrdjuje, bez obzira na sve nijanse, prirodnu povezanost nashi zemalja. To je cinjenica!
Bosko
@Rus Mihail Jeste cinjenica. Rusi su nas, kako dodajes -vekovima, kad god im je to bilo u interesu zloupotrbljavali i koristili kao monetu za potkusurivanje, u svojim preganjanjima sa Zapadom. Evo i u poslednjem ratu, posluzili smo kao brana daljem sirenju NATO na Istok (sto je samo u ruskom interesu) a mi stradasmo, izgubismo i na hiljade ljudi i teritoriju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja