Otkako je sveta i veka ili preciznije televizije, recept za dobar novogodišnji program je – humor. I zaista, bilo ga je u izobilju: „Žikina dinastija”, „Tesna koža”, „Mi nismo anđeli”, „Ljubav na seoski način”, „Muzikanti”, „Burduš”, „Laf u srcu”, Paja i Jare u „Kamiondžijama”... Ukratko – maraton svih humorističkih uradaka tokom čertdesetak godina. Originalno. I jeftino. Ko nije bio raspoložen za domaće komedije, u TV ponudi je imao akcione filmove... Posebno se pucalo i repetiralo na RTS-u, koji se čvrsto drži odluke da „ne pušta” dečje igrane filmove, porodične ili romantične komedije, kako bi to dolikovalo prazničnom raspoloženju i okupljanju različitih generacija ispred ekrana.
U novogodišnjem programu RTS-a „60 novih godina sa vama” ambiciociozno je pozvan veliki broj muzičara, pevača, glumaca, baletana, ali ipak je utisak– već viđeno! Naime, novinari i voditelji ove kuće su ponovo bili izveštačeno veseli i željni kadra (kao da se ne slikaju svakodnevno) i unosili se u kameru. A dok poznati pevač izvodi numeru, režija je izabrala da zimira RTS-ove zvezde! Čak je i trojac iz „Državnog posla” u skečevima bio samo simpatiačn, ali nedovoljno duhovit. Zato su voditljke „Slagalice” imale priliku da se glumački iskažu!
Ono što su svi čekali i dočakali 31. decembra bila je premijerno prikazivanje prve epizode istorijske dramske serije „Nemanjići – rađanje kraljevine”, čijih će svih 15 epizoda biti prikazano na proleće. Najavljivana kao najveći projekat javnog servisa u proteklih trideset godina, ova istorijska priča je u režiji Marka Marinkovića („Moj rođak sa sela”), po scenariju Gordana Mihića, izabranom na konkursu od strane Milana Vlajčića, Gorana Markovića i Smilje Dušanić Marjanović, kao najbolji u konkurenciji pristiglih 12 žiriranih scenarija.
Nezahvalno je ceniti rad po jednoj epizodi, ali, ako prvi deo ne oduševi, teško da će to postići nastavci. Osnovna zamerka je neuverljivost, spor tempo u razvoju priče, pomalo isprazni dijalozi sa, reklo bi se, prilično savremenim rečnikom, neubedljiva gluma i nerazrađeni likovi… Čak je i scena odlučujuće bitke delovala siromašno s dva reda konjanika, posebno u vreme kompjuterskoih animacija i u seriji koja je raspolagala velikim budžetom… „Nemanjići” su uspeli u onome što nije bila namera: da izazovu nostagiju za, recimo, serijom „Vuk Karadžić”. Niko nije očekivao „Igru prestola”, ali su „Senke nad Balkanom” i „Ubice mog oca” su podigle letvicu u očekivanjima.
