sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58
10 PITANjA – NARODNA TRADICIJA I OBIČAJI

Nema veće kazne od zaborava

Naš narod je uvek imao potrebu da praznuje svoje svece i da čuva običaje, da zapisuje poslovice, izreke, da čita tumačenja astronomskih znakova, a to je činio i kroz kalendare koji se štampaju već više od 150 godina
Autor: Dragoljub Stevanovićsreda, 10.01.2018. u 13:15
(Фото Милан Јанковић)

Da bi nas drugi poštovali prvo mi moramo poštovati sebe, a bez znanja o sebi nećemo znati ništa ni o drugima. Ovo je osnovno pravilo koje vlada među ljudima i narodima hiljadama godina, kaže etnolog Dragomir Antonić jedan od naših najboljih poznavalaca narodnih običaja i tradicije.

On je poslednjih nekoliko godina obnovio Srpski narodni kalendar koji naizmenično izdaju „Službeni glasnik” i „Informatika”. Tradicija kalendara u srpskoj istoriji je duga više od sto pedeset godina. A ta potreba za njihovim postojanjem nastala je iz želje samog naroda da praznuje svoje svece i da čuva običaje, da zapisuje poslovice, izreke, da čita tumačenja astronomskih znakova.

To je bio i povod za razgovor sa našim etnologom o srpskim praznicima, njihovom obeležavanju i narodnim kalendarima u kojima su beleženi.

1. Koliko je važno i u današnje vreme kada se svet sve više globalizuje zbog napretka tehnologije da sačuvamo svoju posebnost?

Važno je znati sopstvenu pametarnicu kako su nekad Srbi zvali ono što se danas naziva istorija. Pametarnica dolazi od srpsko-slovenske reči: pamjat, a pamjat znači i pamćenje i sećanje i nezaboravljanje. Nema veće kazne od zaborava. Kad se nešto zaboravi tad je zauvek i nestalo.

Pametarnica sadrži u sebi znanja o sopstvenoj veri, jeziku, pismu, običajima, narodnom predanju, pevanju, igranju, mitovima, legendama.

To se kao i svi drugi predmeti uči u porodici, školi, knjigama, novinama, pozorišnim i filmskim delima, televiziji. Snaga svakog delovanja dolazi iz običajnog i kulturnog bića kome stvaralac pripada.

2. Vi naglašavate da je važno poštovati svoje. Kakav odnos treba imati prema drugim kulturama?

Važno je zapamtiti. Svako poštuje i ceni osobu od znanja. Onaj koji zna uvek je u prednosti u odnosu na onog koji ne zna. Kao što mi želimo da drugi poštuju nas, tako ćemo i mi poštovati njih. Zato je važno imati na umu izreku: Poštuj tuđa uverenja i običaje i čuvaj svoja!

Praznuje se 118 dana
U vreme kada su nastajali mnogi praznici i bili široko rasprostranjeni Srbija je bila poljoprivredna zemlja. Život na selu odvijao se po sasvim drugim obrascima nego danas. Radni dan je počinjao sa svitanjem i završavao se sumrakom. Godišnji odmori nisu postojali. Zato se poštovala svaka nedelja i tad se nije radilo. Poštovali su se veliki i mali praznici. Veliki praznici su se slavili tri dana i tada se čovek odmarao od svakodnevnih obaveza. U narodnom kalendaru postoji 118 dana koji se praznuju, uključujući i nedelje.

3. Kako objašnjavate da u našim krajevima ima jako puno običaja i da ih je u prošlosti, pre otprilike vek i po bilo i mnogo više?

Još je Sveti Sava rekao da je ono što je u crkvi kanonsko, u porti je narodno. Tako da je time napravio divan spoj hrišćanstva i pravoslavne religije sa dotadašnjim narodnim običajima koji su se održali i do danas. Mi smo jedna od retkih zemalja sa toliko narodnih običaja, a to možemo zahvaliti poimanju vere kakvu je imao Sveti Sava.

4. Vremena se menjaju, šta je sa običajima, da li nestaju?

U Srpskom narodom kalendaru uslovno rečeno navedeno je ono što bi trebalo da bude sačuvano od zaborava. Moja je želja da kad vam neko u svakodnevnom životu priča o istoriji ili običajima svoga naroda, vi možete uzvratiti sa pričama o običajima nas Srba. Kad vam neko da recept za tortilju, vi mu uzvratite receptom za gibanicu. Ako vam govore o kavijaru i maslenici, vi pričajte o ajvaru i pokladama. Kad neko priča o Magna karti iz 1215. godine vi pričajte o Zakonopravilu Svetog Save iz 1219. godine, pisanom na srpskoslovenskom jeziku na 400 strana.

5. Od kada datiraju istraživanja naših običaja, gde su ona zapisivana i čuvana?

Važan izvor je Srpski etnografski zbornik čiji je pokretač Akademija nauka. Ukupno je objavljeno 102 knjige od 1894. do 2005. godine, ali tu su i Glasnik Etnografskog instituta, edicija „Naš narodni život” Tihomira Đorđevića i mnogi časopisi i narodni kalendari koji su nekada štampani.

Vernici na osveštavanju temelja budućeg hrama (Foto Milan Janković)

6. Dakle Srpski narodni kalendar kojeg ste vi pokrenuli krajem osamdesetih nije jedini, bilo ih je i ranije?

Po saznanjima i istraživanjima Miloša Novakovića jednog od najboljih znalaca knjige u Srbiji, zaključno sa 1945. godinom u Srbiji je štampano 298 različitih kalendara na srpskom jeziku. Osnov svih tadašnjih kalendara bio je svecoslov. Kalendari su štampani jer su kupci tražili praznike svetaca po julijanskom kalendaru, ali po pravilu, objavljivan je i katolički svecoslov, po gregorijanskom kalendaru. U kalendarima se kao i danas, nalaze narodne umotvorine, godine značajnih događaja, poslovice, opisi istorije i zemljopisa, manastira, biografije učenih ljudi.

Mnogi kalendari, posebno iz druge polovine prošlog veka ilustrovani su umetnički izgrađenim portretima, prikazima zgrada i spomenika.

Sveta nedelja
Prema narodnim verovanjima, svaki dan ima neku samo sebi svojstvenu osobinu i neke je poslove dobro, a neke loše započinjati u određene dane.
Ponedeljak kao prvi dan u nedelji, najsrećniji je dan i zato se za dete koje se rodi u ovaj dan kaže da će imati mnogo uspeha u životu. Ponedeljkom ne valja uzimati ni davati pozajmicu, jer se veruje da dug neće biti vraćen i da će pare propasti.
Utorak prema narodnom verovanju, nije dobar dan. Ne savetuje se otpočinjanje bilo kakvog posla. U utorak kaže predanje i vukovi se više čuvaju nesreće nego ostalih dana. Naročito nije dobro praviti svadbu jer je u tom slučaju brak bez velikih izgleda na uspeh.
Sreda se ubraja u naprednije dane i toga dana se može otpočinjati posao i kretati na put. Deca rođena u sredu biće napredna i zdrava. Dete koje prohoda u sredu biće srećno i bogato.
Četvrtak je dan za koji se u narodu kaže: „Svi su dani dobri, a četvrtak ponajbolji”. To jasno kazuje da je uz ponedeljak, dobar dan u nedelji i zato se tim danom obavljaju svadbeni ispiti, dogovori i pripreme da mladenci budu srećni i dugovečni, s mnogo poroda.
Petak je prema narodnom verovanju, jedan od nesrećnih dana, pa otuda kad nekom loše ide tog dana, kaže da mu je to crni petak. Mnoge žene petak odrede za svoj zavetni dan, poste i ne rade ništa po kući.
Subota se u našim krajevima najčešće posvećuje mrtvima. Izbegavaju se veliki poslovi; nije dobro ništa ni započinjati, osim moba, za koje je subota idealan dan.
Nedelja se zamišlja kao duševna ili blaga svetica koju treba svetkovati tako što se oblači svečano odelo i odlazi u crkvu. U našim krajevima postoje crkve posvećene Svetoj nedelji, a nekoliko mesta u našoj zemlji zovu se Sveta nedelja.

7. Koliko su kalendari čitani, da li su se po njima i naši ljudi ponašali i odnosili?

Kalendari su skoro ceo 19. vek bili najpopularnija čitalačka štiva u srpskim domovima, a među najpoznatijima su „Mesecoslov” Dimitrija Davidovića, „Danica” Vuka Karadžića, „Srbska pčela” Pavla Stamatovića, „Zimzelen” Aleksandra Andrića, „Orao” Stevana V. Popovića, „Orlić” J. Sundačića i drugi koji su kraće izlazili „Ružica”, „Golubica”, „Sremski zabavnik”.

8. Da li se tradicija nastavila i u 20. veku?

U Kraljevini Jugoslaviji je svaka banovina izdavala godišnji kalendar. Najpoznatiji su bili „Vardar”, štampan u Skoplju, u Zagrebu je 1917. godine objavljen kalendar na ćirilici „Srpsko kolo”, a vredni pomena su i „Šaljivac”, „Sveti Lazar”, „Maćedonac”.

9. Ako su narodni običaji deo identiteta našeg naroda, s obzirom na to da je 20. vek bio dosta buran i doneo velike istorijske preokrete kako se to odrazilo na našu tradiciju?

Nisu uvek narodne svetkovine i običaji obeležavani slobodno. Tokom poslednjih sto godina bilo je više udara na naše narodne običaje. Na primer čuvena beogradska lekarka Slavka Mihajlović Glišić napisala je knjigu „Oblaci nad gradom” u kojoj je kao svedok opisala mnoge događaje pod okupacijom od 1915. godine. Prvi na udaru našli su se naš jezik i pismo pa je tako i doktorka Slavka morala da zameni tablu sa natpisom svoje firme koje je bila ispisana ćirilicom, a i čitulje su se morale objavljivati na latinici.

Posle 1945. godine umesto narodnih uvođeni su komunistički praznici, pa je tako umesto Đurđevdanskog uranka slavljen prvomajski, data je prednost Novoj godini nad Božićem, Deda Mrazu nad Božić Batom i Svetim Nikolom. Nije bilo popularno mada i zabranjeno slaviti krsnu slavu, ali se na obeležavanje Nove godine po julijanskom kalendaru gledalo sa podozrenjem, a u Beogradu su takvi skupovi i rasturani.

10. Kakvo je vreme danas za tradiciju, šta ih sada ugrožava, možda potrošački mentalitet?

Danas se na srpske narodne običaje ne gleda ideološki, ali u ovo doba planetarnog potrošačkog mentaliteta stavlja se znak jednakosti između praznovanja i kupovanja. Dan žena se pretvorio samo u kupovinu cveća i poklona, a sve više ga potiskuje Dan zaljubljenih. Sveti Valentin je postao poznat posle rušenja Berlinskog zida kako bi zamenio ideološki posustali Osmi mart, za koji se na zapadu i ne zna. Poslednjih godina se sve više kod nas priča o Noći veštica 31. oktobra (po pravoslavnom kalendaru Sveti Luka) iako je on tipično američki i nije prihvaćen ni u mnogim evropskim zemljama, kao što je recimo, Nemačka.

Udara na naš identitet bilo je i preko narodne muzike od sedamdesetih godina prošlog veka, ali je ona opstala jer tradicija ima duboke korene. Tako i danas slušamo sve one divne izvorne pesme koje su napisane još pre sto i više godina. Tako će biti i sa našim praznicima i običajima.


Komentari1
d81ec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Kultura je najveća koleteralna šteta tranzicije iz ničeg u ništa u Srbiji problem je gubitak identiteta koji se nasleđuje sa kolena na koleno ali migracije stanovništa iz sela u grad, globalizacija , informatička revolucija... jesu realnost ali da li su nam uvek krivi svi drugi a ne mi sami? Ko se odrekao svoje vere zarad ideologije komunizma ili nacionalnog identiteta iz srpstva u jugoslovenstvo... englezi? Podržavam rad na očuvanju sopstvenih korena jer Srbija ma koliko se trudila da liči na Berlin uvek će biti samo deo Balkana kulturološki i verski oslonjena na pravoslavlje i istok a narod koji izgubi svoje korene , jezik i kulturu IDENTITET biće sve samo ne narod.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja