subota, 08.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 09.01.2018. u 22:00 Ivana Albunović / Jelica Antelj
EVROPSKA UNIJA OGRANIČILA IZNOS MEĐUBANKARSKIH NAKNADA

Plaćanje karticama u Srbiji i dalje papreno

Javna rasprava o Nacrtu zakona koji reguliše ovu oblast (i usaglašen je sa evropskim propisima) završena je još u septembru, ali se čeka da dođe na dnevni red Skupštine Srbije
(Фото Л. Вулетић)

Poslednjih deset dana u radnjama u EU trgovci radije prihvataju platne kartice. Od 1. januara na snazi je nova uredba kojom Brisel pokušava da olakša poslovanje trgovcima ali i smanji maloprodajne cene. 

Reč je o Uredbi 2015/751 kojom je iznos međubankovne naknade na plaćanje debitnim karticama znatno smanjen i ograničen na maksimalno 0,20 odsto, a za kreditne kartice na 0,30 odsto od vrednosti transakcije.  

Tu nepravednu naknadu najčešće su plaćali kupci, a da nisu ni znali jer je često bila ukalkulisana u cenu proizvoda.

Sada bi nova pravila, po proceni na nivou unije, mogla da donese uštedu od oko šest milijardi evra. Naravno, pod uslovom da trgovinske kompanije ovo rasterećenje prenesu i na cenovnike.  

Nažalost, građani Srbije još neće osetiti te pogodnosti, i dalje će plaćati ove provizije i deset puta više nego potrošači u EU. Javna rasprava o Nacrtu zakona koji reguliše ovu oblast (i usaglašen je sa evropskim propisima) završena je još u septembru. 

– Narodna banka Srbije je nakon toga sagledala pristigle primedbe i sugestije i okončala rad na zakonu. Njegovo usvajanje zavisi od toga kada će se naći na dnevnom redu Skupštine Srbije – kažu za „Politiku” u NBS. 

Osnovni cilj ovog zakona, kako navode, jeste da se snižavanjem međubankarskih naknada utiče i na snižavanje trgovačkih provizija – onih koje trgovci plaćaju banci koja im je omogućila prihvatanje platne kartice na prodajnom mestu, s obzirom na to da međubankarska naknada čini znatan deo trgovačke provizije. 

Previsoke bankarske provizije razlog su zbog kojeg mali trgovci izbegavaju i da primaju kartice, jer bi im ova naknada oduzela dobar deo zarade. 

Posebno na trafikama, jer je marža kod pojedinih proizvoda, kao što su recimo cigarete, manja od provizije koju bi trgovac morao da plati banci čiji je POS terminal. Prema našem ranijem istraživanju, na tržištu ima više od 130 artikala na koje je iznos provizije na platni promet veći nego što je zarada, odnosno rabat koji dobavljač daje prodavcu. Onda se trgovcima ne isplati i traže gotovinu umesto kartice. Od svake transakcije u radnji banka preduzetniku naplati 2,5 odsto. To je najgore na cigaretama i dopunama, jer onda trgovci ulaze u minus.

„Jutarnji list” prenosi da su međubankarske naknade u Hrvatskoj 2015. bile iznad jedan odsto, koliko je tada iznosio prosek za zemlje članice EU. Za transakcije „maestro” karticama iznosile su u proseku 0,82 odsto, a najviši troškovi naplaćivali su se za „viza” kartice, i to 1,45 odsto po transakciji. Međubankarska naknada za „master kard” iznosila je od 0,97 do 1,37 odsto, i to je bilo znatno više od provizija koje su potrošači plaćali na području Francuske, Italije ili Holandije. 

Evropska unija je zemljama članicama ostavila na volju da same pronađu način kako će odredbu sprovesti u domaće zakonodavstvo, propisujući jedino da se to učini do 2018. godine. Međutim, nova pravila na području EU ne važe za poslovne platne kartice. Hrvatski mediji takođe ističu da su evropskom uredbom izuzete platne kartice poput „dajnersa” i „ameriken ekspresa” za koje će potrošači i dalje plaćati paprene naknade. Kako tvrde pojedini trgovci u Hrvatskoj, ovi kartičari su im zaračunavali i do 7,5 odsto po transakciji, zbog čega su izbegavali da ih prihvataju od kupaca.   

Objašnjenje EU je da ove kompanije uopšte nemaju međubankarske provizije, već takozvane kartičarske naknade koje (iako su često više od međubankarskih) nisu predmet najnovije uredbe. Za razliku od „vize” ili „master karda”, kod kojih se plaćanje obavlja preko četiri stranke – banke koja izdaje karticu, korisnika kartice, trgovca i banke koja je prihvata – kod „ameriken ekspresa” i „dajnersa” ista banka i izdaje i prihvata kartice, zbog čega ne postoji međubankarska naknada.

Komеntari10
f6106
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bogdan
Ne znam odakle vam podaci o provizijama u EU. Ovdje u Italiji banke uzimaju od minimalno 0.8 % za debitne kartice do 3% (American Express ). Na to treba dodati instalaciju, mjesecnu ili tromesečnu naknadu i.t.d. Jedino koji stvarno imaju veliku korist i zarade su banke
Živko
To znači da kupci koji plaćaju gotovinom ne smeju da uđu u radnje gde se plaća karticama, jer zbog ukalkulisanih provizija bankama zbog POS terminala tamo je sve skuplje. Pa, to nije u redu. Pravednije bi bilo da onaj ko plaća gotovinom plaća manje. Gotovo je, ne ulazim više u radnje gde se plaća karticama.
kripto gevara
Zato ce im Bitkoin (ili neki drugi kripto) doci glave za koju godinu... Izdrzi narode srpski,revolucija je tek pocela!
Zeljko Bilbija
"Ту неправедну накнаду најчешће су плаћали купци, а да нису ни знали јер је често била укалкулисана у цену производа.". Nista tu nema nepravedno ni sakriveno, sve je ukalkunisano u cenu proizvoda. I naknada bankama kao i sve ostalo, plate, bolovanja, utroseni materijal, amortizacija, zdravstvedna i penziona osiguranja, topli obrok itd. I nista tu niko ne krije. Najnormalnije.
Milisav
Koga briga za kartice kada nema para 'leba da jede?!?!?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja