subota, 22.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:14

Ključni prioriteti spoljne politike Srbije

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić održao predavanje polaznicima Diplomatske akademije
Autor: P. O.četvrtak, 11.01.2018. u 15:10
(Фото Бета/МСП/О. Стевановић)

Realnim sagledavanjem bezbednosnih i političkih izazova sa kojima se danas suočavamo, uz poštovanje međunarodnog prava, Republika Srbija je za svoje ključne spoljnopolitičke prioritete odredila: principijelnu borbu za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, nastavak pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom do punopravnog članstva, dalji razvoj dobrosusedskih odnosa, čvršće ekonomsko povezivanje sa najznačajnijim zemljama i vojnu neutralnost, istakao je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na predavanju koje je održao polaznicima Diplomatske akademije.

Srbija je za svoje ključne spoljnopolitičke prioritete odredila: principijelnu borbu za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, nastavak pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom do punopravnog članstva, dalji razvoj dobrosusedskih odnosa, čvršće ekonomsko povezivanje sa najznačajnijim zemljama i vojnu neutralnost

– U ostvarivanju svojih spoljnopolitičkih ciljeva – nastavio je Dačić –  Republika Srbija se rukovodi legitimnim nacionalnim interesima, koristeći kao sredstvo diplomatsku aktivnost i dijalog, kako bi se produbili tradicionalno dobri odnosi sa prijateljskim zemljama, a istovremeno uspostavili kvalitativno bolji odnosi i sa onim partnerima u međunarodnoj zajednici sa kojima ne delimo iste stavove o pojedinim pitanjima, razumevajući različitost u mišljenju. Ovakva politika samostalnog odlučivanja, za koju smo ubeđeni da je realna i ispravna, zahteva mnogo napora za nijansiranje pozicije i pronalaženje balansa u mnoštvu različitih interesa, često međusobno suprotstavljenih.

Reformski put i očuvanje Kosova i Metohije

Srbija je danas na dobrom putu, zahvaljujući svojoj spoljnoj politici i strateškim izborima koje je poslednjih godina napravila. S jedne strane, reformski put i članstvo u Evropskoj uniji, s druge, unapređenje naših odnosa sa kreatorima svetske politike Rusijom, Kinom i Amerikom, sa treće, razvoj odnosa sa prijateljskim državama Afrike, Azije i Južne Amerike, a ključni i najvažniji prioritet našeg spoljnopolitičkog delovanja jeste očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta države, sa Kosovom i Metohijom kao sastavnim delom Srbije.

Prema Dačićevim rečima, iako na prvi pogled ovi prioriteti deluju međusobno sukobljeni – očuvanje Kosova i Metohije sa članstvom u Evropskoj uniji, unapređenje odnosa sa Ruskom Federacijom, ali i sa Sjedinjenim Američkim Državama – oni to nisu, jer su utemeljeni na Ustavu Republike Srbije, a njihova realizacija se odvija uz uvažavanje svih fundamentalnih principa međunarodnog prava:

– U diplomatskoj borbi za poštovanje međunarodnog prava i načela Povelje Ujedinjenih nacija, odnosno načela suverene jednakosti i nepovredivosti teritorijalnog integriteta, Srbija je aktivna na bilateralnom i multilateralnom planu. Sa prijateljskim državama koje nisu prihvatile jednostrano proglašenje tzv. republike Kosovo, blisko sarađujemo u pripremi argumentacije i zajedničkom pozicioniranju prema trećim državama i međunarodnim organizacijama na sprečavanju pokušaja članstva tzv. Kosova u njima. Uprkos silnom lobiranju pojedinih država iz evroatlantskog kruga na promociji nezavisnosti tzv. Kosova, na ovom planu je Srbija mnogo učinila. Prošle godine sprečen je pokušaj članstva tzv. Kosova u Unesku i Interpolu, a posebno smo se angažovali na osporavanju njegovog prijema u Svetsku carinsku organizaciju. Pri tome, želim da istaknem da je zajednički nastup naših najviših zvaničnika i svih relevantnih ministarstava i institucija na međunarodnom planu rezultirao usporavanjem procesa novih priznanja JPNK, ali i povlačenjem priznanja, što smo mogli da vidimo u slučajevima Surinama i Gvineje Bisao.

On je podsetio da je na redovnim tromesečnim sednicama Saveta bezbednosti UN o radu Unmika Srbija nastavila sa aktivnostima usmerenim ka očuvanju formata i dinamike održavanja sednica Saveta bezbednosti UN povodom izveštaja genseka UN o radu Unmika.

– Stalno ukazujemo da je prisustvo Unmika u nesmanjenom obimu i sa neizmenjenim mandatom, kao garanta statusne neutralnosti međunarodnog prisustva na KiM, od vitalnog značaja za bezbednost i izgradnju poverenja između zajednica na KiM. Sa žaljenjem konstatujemo da sa druge strane nema napretka u vezi sa uspostavljanjem Zajednice srpskih opština i upozoravamo na neprihvatljivost jednostranih akata Prištine, posebno nastojanja da se formira „Vojska Kosova”. Nastavljene su aktivnosti na međunarodnom nivou za unapređenje položaja i zaštitu prava izbeglica i interno raseljenih lica sa KiM, kao i rad na punoj realizaciji Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja za izbeglice.

(Foto Tanjug/MSP/O. Stevanović)

„Princip regate”

Od izuzetnog značaja, naglasio je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova, jeste uloga Kfora na KiM u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244, ne samo sa aspekta interesa Srbije već i regiona u celini. Srbija u potpunosti podržava mandat Misije Kfora i veoma je važno da ona ne smanjuje prisustvo na KiM. Visoko cenimo pristup NATO-a da se odluke o brojnosti i rasporedu snaga Kfora donose u zavisnosti od procene bezbednosne situacije, bez unapred zadatih okvira. Kfor je veoma važan da srpsko stanovništvo i srpska kulturna i religijska baština u pokrajini budu zaštićeni.

– Članstvo u EU jedan je od strateških spoljnopolitičkih prioriteta Srbije. Iako smatramo da put ka EU može da bude brži, podržavamo „princip regate” po kome se ocenjuje individualni napredak država, a ne sve države regiona u „paketu”. Prethodne godine otvoreno je šest pregovaračkih poglavlja od ukupno 12 koje je Srbija do sada otvorila, dok se osam nalazi u različitim fazama pregovaračkog procesa.

S druge strane, posvećenost Srbije zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici demonstrirali smo učešćem u vojnim i policijskim mirovnim misijama EU, jačanjem naših kapaciteta za učešće u civilnim mirovnim operacijama, saradnjom u borbi protiv terorizma, kao i uspešnom saradnjom sa EU tokom migrantske krize. Srbija je započela reviziju svojih strateških dokumenata u oblasti bezbednosti i odbrane, rukovodeći se Globalnom strategijom EU i drugim strateškim dokumentima unije – naveo je Dačić.

On je rekao da poseban segment pregovora Srbije i EU predstavlja Poglavlje 35, koje u značajnoj meri određuje tok celokupnog procesa. Napredak u dijalogu Beograda i Prištine postavlja se kao uslov za pomak i u drugim oblastima, što predstavlja otežavajuću okolnost zbog konstantne opstrukcije Prištine u realizaciji dogovorenog.

Razvijena i uspešna regionalna saradnja, kroz brojne regionalne inicijative, takođe, doprinosi članstvu u EU. Republika Srbija se postavlja konstruktivno u pogledu učešća Privremenih institucija samouprave u Prištini u radu regionalnih foruma, što se od nas zahteva i kroz poglavlje 35. Poštujući postignute dogovore, Srbija je prihvatila učešće „Kosova”* (sa zvezdicom i poznatim tekstom fusnote): u Regionalnom savetu za saradnju, Procesu saradnje u JIE i u aktivnostima MARRI – Regionalne inicijative za migracije, azil i izbeglice.

Važni odnosi sa NATO

– Posebno bih izdvojio aktuelni „Berlinski proces” – naveo je Dačić. – Do sada su održana četiri samita: u Berlinu, Beču, Parizu i Trstu, kao i 19 sastanaka na nivou resornih ministara vlada zapadnog Balkana i Evropske komisije. U okviru „Berlinskog procesa”, posvećeno smo radili na obavezama u okviru „Agende povezivanja” – inicijalne okosnice ovog procesa čiji je cilj izgradnja i unapređenje infrastrukture kao osnove za ubrzani razvoj regiona, a Srbija je u odnosu na region otišla najdalje. Na poslednjem samitu u Trstu, Srbija i ostali sa Balkana započeli su rad na jačem trgovinskom, investicionom i digitalnom povezivanju.

(Foto Beta/MSP/O. Stevanović)
Uloga počasnih konzula
- Značajna je i uloga počasnih konzula Republike Srbije. Ministarstvo spoljnih poslova u kontinuitetu sprovodi aktivnosti na širenju mreže počasnih konzula. Republika Srbija, do sada, ima 73 počasna konzula u inostranstvu. U septembru 2017. godine otvoren je naš konzulat s počasnim konzulom u Španiji na čelu, sa sedištem u Saragosi. U januaru i februaru 2018. godine planirano je svečano otvaranje Konzulata Srbije u Australiji sa počasnim konzulom na čelu, sa sedištem u Pertu, Konzulata Srbije u Slovačkoj Republici sa počasnim konzulom na čelu, sa sedištem u gradu Martin, i Konzulata Srbije na Novom Zelandu sa počasnim konzulom na čelu, sa sedištem u Oklandu, naveo je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Odnosi sa NATO-om kroz Partnerstvo za mir za Srbiju predstavljaju važnu oblast naše spoljne i bezbednosne politike. Srbija sprovodi politiku vojne neutralnosti, što znači da ne želi članstvo u bilo kom vojnom savezu. Vojna neutralnost, međutim, nije prepreka unapređenju partnerske saradnje sa NATO-om. Politički dijalog je u usponu, naročito nakon usvajanja Individualnog akcionog plana partnerstva. Standardi koje smo dostigli kroz učešće u programu PzM u značajnoj meri su pomogli da Srbija uspešno učestvuje u misijama i operacijama UN i EU. Dokaz visokog stepena saradnje sa NATO-om je i činjenica da će Srbija ove godine prvi put biti domaćin vežbe reagovanja u vanrednim situacijama. Republika Srbija učestvuje u četiri misije EU sa ukupno 35 pripadnika Vojske Srbije i još šest misija i operacija UN (Kongo, Liberija, Kipar, Liban, Bliski istok, Centralnoafrička Republika). U 2017. skoro 700 pripadnika Vojske učestvovalo je u mirovnim misijama i operacijama u svetu.

Dačić je naglasio da borba protiv terorizma predstavlja zajednički zadatak, posebno kada je reč o radikalnom islamizmu i fenomenu džihadizma:

– Srbija je članica Globalne koalicije za borbu protiv Islamske države. Posebnu pažnju posvećujemo fenomenu „stranih terorističkih boraca”, odnosno registrovanom porastu radikalizma i nasilnog ekstremizma na Kosovu i Metohiji (procene govore da je na ratištima u Siriji i Iraku u redovima Islamske države učestvovalo preko 300 osoba sa KiM). Takođe, ništa manja opasnost ne preti i od zabeleženog prisustva pripadnika ćelija terorističkih organizacija Al Kaide, mudžahedina i vehabijskog pokreta.

Energetska bezbednost

Pitanje energetske bezbednosti, prema njegovim rečima, predstavlja jedan od ključnih faktora za privredni razvoj država. Snabdevanje energentima nije samo ekonomsko već je i pitanje nacionalne bezbednosti. Podržavamo prioritete Energetske zajednice u nizu projekata koji su značajni za celinu regiona: „Transjadranski gasovod”, „Jadransko-jonski gasovod”, izgradnja interkonektora, izgradnja terminala za tečni gas i dr, a sa pažnjom se prate aktivnosti oko „Turskog toka”.

– Jedan od najvažnijih prioriteta spoljne politike Republike Srbije jeste i očuvanje stabilnosti u regionu, unapređenje dobrosusedstva i dalji ekonomski oporavak i bolji standard svih građana. Do sada u svakoj situaciji, bez izuzetka, jasno smo potvrđivali odlučnost naše zemlje da sva otvorena pitanja sa neposrednim susedima i u regionu, a znate sami da ih nije mali broj, rešavamo dijalogom. Ovakav pristup dao je značajne rezultate i tokom prošle godine.

Posetom turskog predsednika Erdogana Srbiji, prema obostranoj oceni, otvoreno je novo poglavlje u odnosima dve zemlje. Tom prilikom je potpisano 15 međudržavnih sporazuma, uključujući i deklaraciju o uspostavljanju Visokog saveta za saradnju – koji bi svoju prvu sednicu trebalo da održi tokom 2018. godine. Za odnose sa Grčkom može se reći da su podignuti na najviši nivo, a realizovane su posete grčkog predsednika i premijera Beogradu, te je održana Prva sednica Visokog saveta za saradnju u Solunu.

Održava se politički dijalog na najvišem nivou i u trilateralnom i kvadrilateralnom formatu – sa Grčkom, Bugarskom i Rumunijom. Očekujemo da intenzitet dijaloga u ovom formatu bude očuvan i u 2018. godini, a naredni sastanak kvadrilaterale planiran je za mart 2018. u Bukureštu. Prošle godine obnovljen je i trilateralni format na nivou ministarstava inostranih poslova sa Turskom i BiH, a odlučni smo da nastavimo trilateralnu saradnju na nivou MIP-a Srbije, Italije i Albanije – kazao je Dačić.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova je ukazao i da smo sa Albanijom u poslednje vreme značajnije unapredili dijalog, pri čemu se posebno izdvajaju naši zajednički interesi u pogledu rada na projektima auto-put Niš–Priština–Drač, železnička pruga Beograd–Podgorica–Skadar–Drač, formiranje Regionalne kancelarije za saradnju mladih i Fonda za zapadni Balkan i dr.

 – Uprkos naporima koje Srbija čini u cilju normalizacije i unapređenja odnosa sa susedstvom i u regionu, mora se „pogledati istini u oči” i otvoreno reći da često sa drugih strana ne dobijamo adekvatan odgovor i iskreno pruženu „ruku saradnje”. Kao što vam je poznato, to se u protekloj godini moglo videti u komunikaciji sa bošnjačkim zvaničnicima u BiH, zvaničnicima Hrvatske, Makedonije... Ipak, takvim potezima suseda naša zemlja neće biti obeshrabrena u realizaciji svojih jasno definisanih prioriteta i nastaviće sa promovisanjem politike dobrosusedstva i saradnje, ali i sa sprečavanjem svakog neprincipijelnog uslovljavanja i pokušaja internacionalizovanja pitanja koja su u isključivoj nadležnosti suverenih država.

(Foto Beta/MSP/O. Stevanović)

Unapređenje veza sa Rusijom i Kinom

Naš interes je i da razvijamo što je moguće bolje odnose sa vodećim evropskim zemljama. Tu bismo mogli posebno da izdvojimo odnose sa Nemačkom,  Velikom Britanijom, Španijom, Francuskom, Austrijom i drugim evropskim državama – rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, prioritet naše spoljne politike jeste održavanje već dobrih odnosa i njihovo unapređenje sa Ruskom Federacijom.

– Na tradiciji dobrih odnosa izgradili smo strateško partnerstvo, potpisivanjem deklaracije maja 2013. godine u Sočiju. Kontinuirano se održava komunikacija na najvišem nivou. Rusija je jedan od vodećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a osim ekonomske, dve zemlje ostvaruju uspešnu saradnju i u energetskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima. Rusija pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Srbije, što se ostvaruje na bilateralnom i multilateralnom planu.

S druge strane, sa Sjedinjenim Američkim Državama želimo da unapredimo odnose. Iako nemamo iste stavove u pogledu rešavanja kosovskog pitanja, imamo isti cilj, a to je stabilnost regiona zapadnog Balkana. U tom smislu, Srbija je pouzdan i odgovoran partner. Poslednjih godina intenziviran je politički dijalog na visokom i najvišem nivou, razvijaju se odnosi na ekonomskom polju, ali i vojna saradnja.

Odnosi sa Kinom su takođe poslednjih godina znatno unapređeni, što je i dovelo do uspostavljanja strateškog partnerstva, a 2016. i posete predsednika Kine Srbiji. Među nama postoji međusobna podrška u pitanjima od ključnog interesa za obe države, uz održavanje dijaloga na svim nivoima. Republika Srbija u potpunosti podržava inicijativu kineskog predsednika Si Đinpinga „Pojas i put” i aktivna je u mehanizmu saradnje Kine sa 16 država centralne i istočne Evrope. Na ekonomskom planu, kineske firme su vodeći infrastrukturni izvođači u Srbiji, što posledično vodi boljoj povezanosti zemlje i regiona, a time i boljim uslovima za inostrane investicije. U tom smislu, Srbija je trenutno zemlja sa najviše zajedničkih projekata u centralnoj i istočnoj Evropi – naveo je Dačić.

Nekada „treći put” Jugoslavije i vodeća uloga u Pokretu nesvrstanih zemalja, prema mišljenju prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova, danas je spoljnopolitički kapital Srbije u borbi za očuvanje naše teritorijalne celovitosti, jer je većina afričkih, latinoameričkih i azijskih država na istim pozicijama kada je reč o poštovanju međunarodnog prava. U tom smislu, Srbija pridaje veliki značaj razvoju svestrane saradnje sa tim tradicionalnim prijateljima, naročito obnavljanju ekonomske saradnje i privlačenju investicija, jer su te države, među kojima i članice Briksa, danas jedan od motora svetske privrede.

– Iako se ne radi o klasičnom spoljnopolitičkom prioritetu, jedan od prioriteta rada Ministarstva spoljnih poslova jeste zaštita prava i interesa naših državljana i pravnih lica u inostranstvu i kontinuirano pružanje brojnih usluga i raznih vidova pomoći. Ilustracije radi, u 2017. godini, uz pomoć Vlade Španije i Vlade Francuske, kao i nacionalne avio-kompanije „Er Srbija”, uspešno smo izvršili evakuaciju srpskih državljana iz karipskog regiona pogođenog uraganom „Irma” (evakuisano je 14 lica).

Jedan od prioriteta u radu je i nastavak procesa vizne liberalizacije. U Srbiju bez vize mogu da uđu i borave strani državljani, nosioci običnih pasoša, iz 78 zemalja, dok je državljanima 116 zemalja i dalje potrebna viza. Našim državljanima vize nisu potrebne za putovanje u 68 država, dok je za 126 viza potrebna. Uspešno se primenjuje sporazum između Vlade R. Srbije i Vlade NR Kine o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša, koji je stupio na snagu pre godinu dana. Vlada Srbije je, u 2017. godini, radi povećanja broja turističkih poseta i privlačenja stranih investicija, donela odluke o ukidanju viza za državljane Perua, Irana, Indije, Indonezije, Gvineje Bisao i Surinama – rekao je Dačić.

Srbi u regionu i dijaspori

Zaštita prava i interesa naših državljana u inostranstvu i razvoj i unapređenje odnosa sa Srbima u regionu i dijaspori je ustavna obaveza. U tom smislu, jedan od prioriteta su i aktivnosti usmerene na saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, u cilju unapređenja ekonomskih odnosa, afirmacije srpske kulture i očuvanja srpskog jezika u inostranstvu.

– Interes Srbije kao matične države jeste da državljani Republike Srbije i pripadnici srpske zajednice u inostranstvu uživaju sva individualna i kolektivna prava koja su garantovana međunarodnim konvencijama i bilateralnim međunarodnim ugovorima. Republika Srbija nastoji da pomogne da se dijaspora i Srbi u regionu uspešno integrišu u državama u kojima žive, imajući u vidu da jedino dobro integrisana zajednica može da doprinese unapređenju bilateralnih odnosa – rekao je Dačić.

– S druge strane, proces integracije sa sobom nosi opasnost od asimilacije. U tom smislu činimo sve napore da se izađe u susret potrebama srpskih državljana i iseljenika našeg porekla u stranim državama i pomogne u očuvanju njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta. Intenziviranje bilateralnog dijaloga sa državama regiona odnosi se i na unapređenje prava pripadnika srpskog naroda u državama regiona koja se tiču upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma, negovanja srpske kulture, nacionalne istorije i slobodarske tradicije, očuvanja nacionalne geografije, očuvanja i zaštite srpskog kulturno-istorijskog nasleđa, informisanja na srpskom jeziku i njihovog adekvatnog političkog predstavljanja i organizovanja u zemljama u kojima žive.


Komentari1
32bed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Matija Soskic
..."dalji razvoj dobrosusedskih odnosa". Da li Dacic zna sta mu bivsi predsednik govori u Banjaluci? Sramota je da njegovu izjavu niko od vlade nije prokomentarisao a kamoli osudio, a radi se o direktnom verbalnom napadu na teritorijalni integritet susedne drzave. Sramota!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja