subota, 20.01.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:57

Svođenje životnih računa Laze Kostića

Najnovijim otkrićima pravnog istoričara dr Žike Bujuklića učinjen je značajan iskorak u sagledavanju pravničkih dometa Laze Kostića i otvoren put ka boljem upoznavanju i te strane njegove stvaralačke ličnosti
Autor: Aleksandra Petrovićčetvrtak, 11.01.2018. u 22:00
Студенти Правног факултета се баве и доприносом Лазе Костића науци (Фото Лична архива)

Jedni hoće da me zamonaše, a drugi da me žene, napisao je Laza Kostić u manastiru Krušedol, pre nego što se, ipak, oženio Julkom Palanački i nastanio u Somboru, ali u kući nije mogao mirno da piše i prevodi zbog stalnih prigovaranja svoje tašte, pa se ubrzo vratio u manastir.

„Rano je jutro. Svak za svojim poslom. Već je i moj stari braca Laza prelistao poštu gde se zavukao u svoju odaju, gdje od jutra do mraka prevodi rimske Pandekte, a pomalo i svog starog ljubimca Šekspira. Veliki postovi poste se najstrože... Nastojatelj (Zmejanović) prednjači u tome kao i u svačem... Ni za braca-Lazu nema izuzetaka; posti on sa bratstvom svaki post, pa bogme i onaj najstrožiji strasne nedelje o samom hlebu i vodi, zatijem se i pričesti... Krušedol stiče zasluga za srpsku književnost, što tako lijepo prima i pazi njenog najgenijalnijeg predstavnika.”

Šta su „Pandekte“
Grčki naziv „Pandekte” (od pan – sve i dekomai – obuhvatiti, sadržati) označava „knjigu koja sadrži sve”, enciklopediju, čiji je latinski pandan naziv „Digesta” (od digere – srediti) i označava delo opšteg, enciklopedijskog karaktera, u kome je određena materija sređena, dovedena u red. U šestom veku ovako se nazivao monumentalni zbornik rimskog privatnog prava (od 50 knjiga), sastavljen u Konstantinopolju po nalogu cara Justinijana. „Pandekta” (Digesta) sadrže fragmente iz dela najznačajnijih rimskih pravnika iz perioda Carstva i čine deo šire obimne pravne kodifikacije, nazvane u srednjem veku Corpus iuris civilis (Zbornik civilnog prava), objašnjava dr Žika Bujuklić.Isti naziv koristio se mnogo kasnije u sasvim drugačijem značenju. Naime, tokom srednjovekovne „recepcije” rimskog prava, odnosno njegove ponovne primene u praksi, rimsko pravo se mešalo sa tadašnjim feudalnim i kanonskim pravom, formirajući tzv. opšte pravo (ius commune). Radi lakšeg izučavanja sadržine Justinijanovih „Pandekti” i njegove primene u sudskoj praksi, na evropskim univerzitetima su nastajali udžbenici koji su tu materiju obrađivali, sistematizovali i služili studentima za sticanje pravničkog obrazovanja. Oni su se takođe nazivali „Pandekte” (po kodeksu koji obrađuju), a pravo koje su obrađivali dobija naziv „pandektno pravo”. Delo Hajnriha Dernburga upravo je jedan od takvih univerzitetskih udžbenika.

Tako je Ivan Vasin Popović o Kostićevom boravku u Krušedolu ostavio putopisni zapis, objavljen u sarajevskom književnom časopisu „Nada” iz 1896. godine.

Profesor Žika Bujuklić kaže da to više nije onaj plahoviti Laza iz studentskih dana, koji 1864. godine jednom svom prijatelju iz Pešte piše: „U subotu sam polagao supletoriju iz kanonikuma. Sad samo mene birajte na sabor, ako hoćete da utučete kaluđere.”

– U poznim godinama Kostić doživljava duhovnu transformaciju: razočarao se u nacionalne ideale svoje generacije, napustio napredne liberalne ideje, okrenuo se i protiv samog Miletića – što ga potpuno odvaja od nekadašnjih saboraca i približava klerikalnim strujama vojvođanskih Srba, okupljenih oko crkve. Svakako da je i to bio jedan od razloga njegove nepopularnosti i osporavanja u poslednjem periodu života. Doduše, i pre toga je, tek posle mnogo političkog nadgornjavanja, bio uključen u rad Srpskog učenog društva (1883), a redovni član Srpske kraljevske akademije postaje tek pred smrt 1909. godine. Pristupnu besedu nije ni održao, jer je sledeće godine preminuo u jednom bečkom sanatorijumu – kaže dr Bujuklić.

Veliki pesnik sahranjen je na somborskom groblju, gde mu je prvak liberala u Ugarskoj Mihailo Polit Desančić održao dirljiv govor. Nekoliko godina pred smrt, Laza Kostić gubi svoje najmilije prijatelje: 1908. umire Valtazar Bogišić i tragično gine Simo Matavulj, a sledeće godine gubi svoju životnu saputnicu Julku Palanački, koja mu je bila uvek odana, čak i kad to nije zasluživao.

– U tim poslednjim godinama pesnik piše tajni dnevnik na francuskom jeziku, kako ne bi bio lako dostupan svakome, i tu „zakopava” svoju najdublju intimu, često punu erotskog naboja – kaže profesor.

Zatim otkriva da je veliki deo teksta iz tajnog dnevnika Laze Kostića spalio doktor Radivoj Simonović, bliski Lazin prijatelj iz somborskih dana, želeći da zaštiti nesrećnog poetu od osude budućih naraštaja, kako se ne bi našao „kakav žutokljunac sitničar, koji ne vidi jedru šumu nego samo trulo lišće i trule suve grančice pa to opisuje, da pokaže kako je on velik i pametan”, nastavlja dr Bujuklić.

– Iz Kašaninovog prevoda preostalih zapisa upoznajemo Lazu Kostića koji sve manje živi „među javom”, a daleko više u snovima, u kojima se susreće sa vizijom preminule Lenke Dunđerski – i upravo iz te fantazmagorije izrodila se najlepša pesma srpske ljubavne lirike „Santa Maria della Salute” – kaže dr Bujuklić.

Još dok je bio u manastiru, napisao je prve stihove posvećene Lenki – „Gospođici L. D.”, iz kojih se jasno vidi pesnikovo osećanje nedostojnosti da bude prosac savršene lepote. Priložio je pesmu u Lenkin spomenar, drvenu kutiju sa oslikanim ružama na poklopcu. Tek u poznoj jeseni Lazinog života ova pesma dobiće svoj konačni oblik, a lik nesrećne devojke porediće sa čednom uzvišenošću Bogorodice: „Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor...”.

Ova pesma vremenom će postati simbol celokupne Kostićeve poetike, mada je napisao još oko 150 lirskih i dvadesetak epskih pesama, balada i romansi, kaže dr Žika Bujuklić.

Ističe da čak i ovaj sumarni pregled životnog „sočinjenija” Laze Kostića pokazuje koliko je širok bio raspon njegovih interesovanja, sa koliko je intelektualne radoznalosti pristupao svemu čega bi se latio.

– Doživeo je oštre kritike iz pera bardova srpske kulture, poput Jovana Skerlića i Bogdana Popovića. Kao što ni on nije imao diplomatskog takta u kritici svojih savremenika (Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića), tako se i na njega obrušila kanonada grubog omalovažavanja svega što je napisao – kaže profesor. U tome je prednjačio već njegov savremenik Ljubomir Nedić, ugledni književni kritičar. Kostić je za Nedića bio „samo jedan izveštačen osobenjak koji se usiljavao da bude originalan mislilac i veliki jezikoslovac – a, u stvari, mesto originalnih misli imao samo čudnjačke asocijacije, i umesto tvoračke snage izraza samo nakazne neologizme”.

Decenije će proteći pre nego će se izmeniti ovakav krajnje negativan odnos književne kritike prema Kostićevom stvaralaštvu, kao što je trebalo dugo vremena i da se njegov filozovsko-estetski doprinos iznova proceni – kaže naš sagovornik.

Kada je reč o pravničkim dometima Laze Kostića, situacija je savim drugačija. Do sada, nažalost, nisu ni postojala temeljna proučavanja na kojima bi se zasnivale naučno relevantne ocene o njegovom doprinosu na tom polju.

Najnovijim otkrićima dr Žike Bujuklića, profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, učinjen je značajan iskorak u tom pravcu i otvoren put ka realnijem sagledavanju i te strane stvaralačke ličnosti Laze Kostića. Put ka novim saznanjima o velikom pesniku otvorila je Kostićeva disertaciona diploma sa Kraljevskog univerziteta u Pešti, u kojoj je profesor Bujuklić otkrio do sada nepoznatu činjenicu – da je pesnik doktorirao na zakonodavstvu cara Dušana. Tako je Kostićeva odbrana disertacije iz 1866. godine dospela na prvu stranu „Politike” posle 152 godine.


Komentari2
f2e5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
СКЕРЛИЋ ЈЕ ПРЕДЛАГАО ПРВИ ДА СРБИ ЗАМЕНЕ СВОЈЕ ПИСМО Какав Скерлић!? Он је први у освит Првог светског рата (1913) у коме је у Србији у току окупације, први пут Србима у Србији забрањена њихова ћирилица и, уместо ње, наређена хрватска абецеда) предложио да се Срби одрекну своје ћирилице и пређу на хрватско писмо, а да Хрвати пређу на екавицу зарад очекиваног југословенства и "братства-јединства". Последица тога је била да Хрвати сачувају ијекавицу, а Србима је српска азбука сведена до данас на статистичку грешку (ни 10-ак процената).
Петар,Загреб.
Поштованој госпођи Александри Петровић и Политици хвала на овом кратком серијалу о нашем великом поети Лази Костићу. На крају мук.Нема коментара.Све сте испричали о једном о великом човјеку. Молим још оваквих текстова.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja