ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:43

Američki pop-art u Kući legata

Pred publikom oko 100 radova Endija Vorhola, Roja Lihtenštajna, Roberta Raušenberga, Džona Čemberlena, Džejmsa Rozenkvista i Toma Veselmana
Autor: Marija Đorđevićčetvrtak, 11.01.2018. u 22:00
Том Веселман, Big bedroom blonde

Kolekcija grafika najčuvenijih američkih predstavnika Pop-arta – Endija Vorhola, Roja Lihtenštajna, Roberta Raušenberga, Džona Čemberlena, Džejmsa Rozenkvista i Toma Veselmana, biće predstavljena domaćoj publici u okviru izložbe „Američki pop-art,” od večeras  u 19 časova u beogradskoj Kući legata (Knez Mihailova 46). Dela ikona američkog pop-arta su reprezentativni i prepoznatljivi radovi nastali u periodu od šezdesetih godina prošlog veka, kada su pop-artisti dostigli vrhunac umetničkog izražavanja, pa sve do radova iz prve decenije 21. veka. Izložbu će, kako je najavljeno, otvoriti gospodin Kajl Skot, ambasador SAD u Srbiji, a o delima će govoriti Una Popović, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Postavku izložbe čini više od sto originalnih radova različitih tehnika koji su u vlasništvu galerije Viskonti fajn art osnovane u Milanu 1973. sa predstavništvom u Ljubljani. 

Kada kažemo pop-art, prva asocijacija je Endi Vorhol koga su i kritičari i publika s pravom nazivali princem pop-art scene.

– Međutim, već početkom pedesetih godina 20. veka pokret pop-arta i raskid sa tradicijom do tada klasičnih kanona slikarstva kao i apstraktnog ekspresionizma četrdesetih, stvorila je grupa britanskih umetnika i kritičara koja se nazivala Grupa nezavisnih (The Indipendent Group). Posleratne godine i divljenje američkom načinu života, popularnoj kulturi, konzumerizmu, reklamama i filmu, koji su tada bili u usponu, doveli su do radikalnih promena u umetničkom stvaralaštvu tog doba.

Slikari Eduardo Paoloci i Ričard Hamilton najznačajniji su umetnici novog umetničkog britanskog pokreta. Hamiltonov kolaž sa neobično dugim i zabavnim nazivom „Ali šta je to što današnji dom čini tako različitim, tako dopadljivim? („Just what is it that makes today's homes so different, so appealing? ”) iz 1956. godine smatra se prvim radom pop-arta, piše istoričarka umetnosti Živa Škodlar Vujić.

Ona napominje da su se u Njujorku našli izuzetni stvaraoci koji su radili nezavisno jedan od drugoga, ali su potekli iz sličnih životnih uslova: Roj Lihtenštajn, koji je dizajner i voli da stvara svoje slike kao da su stripovi; Džejms Rozenkvist, koji je radio na reklamama i bilbordima, te slika slobodnim stilom pomalo političke poruke protiv vijetnamskog rata, Tom Veselman,
 koji zarađuje kao ilustrator i crta stripove, a u slikama ženskih aktova ogromnih formata jarkih boja i drsko ruši seksualne tabue, Džon Čemberlen, skulptor, koji pravi skulpture od automobilskog otpada; Endi Vorhol, koji crta vrlo uspešne reklame za cipele, prvi je naslikao uveličane, najprostije predmete iz svog okruženja, te portrete američkih zvezda i javnih ličnosti, u serijama.

„Novo viđenje umetnosti nagoveštava se već u ranim radovima Džaspera Džonsa (slike Zastava, Meta, Brojevi u boji), te asamblažima („Combines”) Roberta Raušenberga koje sastavlja skupljajući slučajno pronađene otpatke, a bavi se i performansima, te fotografijom.

Uprkos nekim kritičarima koji su smatrali pop-art banalnim i negirali njegovu umetničku vrednost, pop-art je poslednji kompaktni, znacčajni pokret u umetnosti 20. veka koji je revolucionarno preokrenuo tok savremene umetnosti i udahnuo mu novu svežinu”, piše Živa Škodlar Vujić.

Izložba „Američki pop-art” trajaće do 12. marta.


Komentari4
a7652
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Živorad
Pa samo im je još to ostalo da truju omladinu kaubojskim glupostima. Mislim da bi jedan od oblika " podrške " takvoj anti umetnosti bilo da se ulaz na toj izložbi upotrebi kao javni WC. Bar neka takva umetnost bude kompatibilna sa materijalom WC-a.
TAKO JE !
To Vam je „ UMETNOST“ , dragi prijatelju, isto toliko koliko njihov narod „ ima tradicije“ obzirom da su na taj kontinent stgli putem raznoraznih deportacija - iz Evrope! ( Pa , u kaznene kolonije, naravno!)
dr Slobodan Devic
Ako je ovo umetnost onda sam ja Marko Kraljevic - sramota ...
kustoskinja
dokle taj muski sovinizam? zena je kustos ko i svaki drugi…

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja