petak, 19.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:37

Američke demokrate traže više para za suzbijanje ruskog uticaja u Srbiji

Optužbe senatora o ruskom mešanju u Evropi su paranoja i ne samo da štete bilateralnim odnosima već i samim SAD, odgovara Kremlj
Autor: Jelena Cerovina, Biljana Bakovićčetvrtak, 11.01.2018. u 22:00

Novi izveštaj demokrata u američkom Senatu u kojem se Rusija optužuje za mešanje u interese SAD širom Evrope, „apsolutno je neosnovan”, poručio je juče Kremlj. Reč je o dokumentu na 200 strana u kome se spominje i Srbija, a pripremio ga je vođa demokratske manjine u Spoljnopolitičkom odboru Senata Ben Kardin. Dmitri Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, u konferencijskom telefonskom razgovoru sa novinarima rekao je da „paranoična zabrinutost” u vezi sa ruskim mešanjem „ne samo da šteti bilateralnim odnosima, već i samim SAD”, navodi AP, a prenosi Tanjug.

U prekjuče objavljenom izveštaju, demokratski senatori pozivaju administraciju Donalda Trampa da strano mešanje u izbore tretira kao nacionalnu krizu, da formira agenciju koja bi koordinisala odgovor na mešanje i uspostavi novu vrstu sankcija za kažnjavanje odgovornih. „Zloćudni uticaj Rusije u Srbiji manifestuje se kroz kulturne veze, propagandu, energiju i razvoj vojnih odnosa”, ocenili su senatori demokrata. Navode i da je, prema podacima Stejt departmenta, u Srbiji znatno povećan broj nevladinih organizacija i medija sa proruskim stavom. Senatori pozivaju Vašington da posveti veću pažnju Srbiji kao važnoj zemlji regiona, odobri veća sredstva za pomoć Srbiji radi odbrane od ruskog uticaja, kao i da visoki američki zvaničnici češće posećuju Srbiju.

„S obzirom na centralnu ulogu i uticaj Srbije na Balkanu, svaka strategija za suprotstavljanje malignom uticaju treba da počne s Beogradom”, navodi se izveštaju, prenosi Beta. Senatori ocenjuju da će ruska propaganda nastaviti da utiče na javno mnjenje u Srbiji, ako ne bude značajnije odbrane. Navode da SAD moraju povećati pomoć Srbiji, pošto je ona proteklih godina na silaznoj putanji. Prema kongresnim podacima SAD su za Srbiju u fiskalnoj 2014. obezbedile 22,9 miliona dolara, u 2015. godini 14,2 miliona dolara, a u 2016. godini 16,8 miliona dolara. Za 2017. Obamina administracija je tražila 23 miliona dolara, dok je Trampova za 2018. zahtevala 12,1 milion dolara.

Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić kaže za „Politiku” da ova inicijativa senatora više govori o unutrašnjoj borbi koja se vodi između demokrata i republikanaca, a indirektno i protiv predsednika Trampa. Oni sve vreme, na razne načine, kako objašnjava, pokušavaju da mu nametnu agendu spoljne politike kakvu su vodile prethodne administracije pod Obamom i Bušom, pokušavajući da ga ubede da je najvažniji američki problem – Rusija.

Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku, međutim, kaže da se dolaskom Trampa ništa suštinski nije desilo što menja spoljnopolitički kurs SAD, pa potez demokrata samo znači da su SAD veoma zainteresovane da očuvaju projekat zapadni Balkan, u kome su bile glavni konstruktor. „SAD su zainteresovane da očuvaju vlastitu dominaciju u odnosu na ostale aktere, a pre svega na Rusku Federaciju, i neke koji su se pojavljivali sa strane, poput Turske ili Kine”, ocenjuje Đukanović.

To što je Trampova administracija za ovu godinu odvojila manje novca, po njemu, posledica je toga što se više usredsredila na prodor ka istoku, a ne zbog toga što oni misle da je na Balkanu posao svršen. „Videćemo to i ako zaista umesto Hojta Jia imenuju Džonatana Mura. To je čovek od koga možemo očekivati još tvrđi stav nego što je to bio Jiov”, tvrdi Đukanović. Objašnjava da su finansijske injekcije u cilju uspostavljanja ili povećavanja uticaja legitimno spoljnopolitičko sredstvo i koriste ga zemlje koje to sebi mogu da priušte, dodajući da se novac daje kao pomoć vladinim agencijama, nevladinom sektoru, medijima... Nije samo još jasno da li je ovde reč o privrednoj pomoći preko USAID-a ili o drugim oblicima podrške.

Bez obzira na to što je inicijativa potekla od opozicionih demokrata, Obrad Kesić smatra da su velike šanse da Kongres odobri dodatna sredstva za balkanske države i da na taj način utiče na spoljnu politiku nove administracije. Već se to pokazalo, kako kaže, na primeru povećanja sredstava za projekte za demokratizaciju, za rad sa migrantima, koji su inače bili trn u oku Trampovoj administraciji.

Obnovljeno američko interesovanje za Balkan poklapa se sa inicijativama iz Brisela i Londona. Odbor za spoljne odnose Gornjeg doma britanskog parlamenta u svom izveštaju, objavljenom pre dva dana, ukazuje da stabilnost na zapadnom Balkanu podriva uticaj trećih zemalja. U tekstu se navodi da „postoji ozbiljna zabrinutost da Rusija u regionu prosto igra ulogu ’kvariše’, s namerom da omete svaku bližu integraciju sa Zapadom”. Pored Rusije, kao zemlje s uticajem na zapadnom Balkanu se spominju Kina, Turska, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

BiH portal „Kliks” napominje da se izveštaj lordova bavi i uticajem Hrvatske i Srbije na dešavanja u regionu. Interesantno je da je ocena uticaja Srbije na BiH mnogo blaže ocenjena od uticaja Hrvatske. Prisustvo Srbije veže se i za personalne odnose između predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali se naglašava da „ne postoji indikacija” da su njih dvojica bliski.

Izvori iz Brisela preneli su juče Beti da će EU ove godine pružiti važnu političku podršku zemljama zapadnog Balkana na putu ka članstvu. Jer među evropskim partnerima prevagnula je svest da je taj region, u neku ruku gurnut u stranu, ponovo bremenit sukobima i nestabilnošću koja bi se nesumnjivo odrazila i na samu EU. Razlog je i to, kako su predočili, što je postalo vidljivo da taj „pomalo zaboravljeni, a možda i zapušteni prostor” nastoje da popune vanevropske sile, od Rusije, Kine, Turske pa do muslimanskih centara moći, i tamo nastoje da utvrde ekonomska i politička uporišta. Sagovornici Bete u Briselu kažu da ne vide da je to sad neka zajednička „ofanziva” EU i SAD, ali jeste nastojanje da se regionu bolje prokrči put ka članstvu u EU.

Brisel: Status centra u Nišu da bude u duhu EU obaveza Beograda

Povodom izjava pojedinih srpskih zvaničnika koji ponovo zagovaraju rešavanje statusa osoblja Srpsko-ruskog humanitarnog centra, u Evropskoj uniji za Tanjug kažu da je njihov stav povodom tog pitanja nepromenjen. EU ponavlja da je neophodno osigurati da centar u Nišu bude u potpunosti u skladu sa članstvom Srbije u EU Mehanizmu civilne zaštite, ali i u skladu sa „obavezama u duhu EU pristupnih procesa”. Zvaničnik EU u izjavi za Tanjug napominje da EU ima uveravanja dobijena od srpskih vlasti da Centru u Nišu neće biti dodeljena vojna funkcija niti će biti korišćen kao sredstvo za regionalnu koordinaciju, što bi, stav je EU, bilo u suprotnosti sa EU Mehanizmom civilne zaštite.

 


Komentari57
6d199
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar
Naslov vesti kao da je preuzet sa njuz-a...
Bot i sendvicar
Eto ekstra prihoda za petokolonaše. Pardon, NeVladine Organizacije. Jel se tako zovu po novom?
Раде Ковачевић
Dejan.R.ToŠić@ Како се за нешто, што се само претпоставља да ће бити, може да каже да је – чињеница!? Будућност није нешто што реално постоји, то је нешто што се психички очекује, то је ментална слика, а не објективна чињеница. А говорити о далекој прошлости као о пуној реалности (испуњеној чињеницама), још је већа лудост, јер подаци о догађајној прошлости никада нису потпуни, најчешће нису ни проверљиви, готово увек су( што посебно важи за биографије) на ивици фалсификата! А (субјективно) тумачење прошлости, колико нас тек оно удаљава од чињеница, а уз то, ако се савремене метафоре ( нпр. о две столице) калеме на далеке историјске догађаје, као што ви радите, грешка у расуђивању је готово – извесна! У ствари, ваши коментари указују на само једно валидно питање: да ли мале државе, вазда у опасности од јаких и освајачких држава, треба да се опредељују за једну од њих, а ако је то неизбежно, за коју од њих, и на основу којих критеријума? О томе, дабоме, ваља размишљати.
Дејан.Р.Тошић
Odgovor je tacan.
Preporučujem 1
Патас
Невјероватно је колико данашња ситуација подсјећа на ону од прије 100-150 година. Говорим о борби Велике Британије, Турске и Русије за превласт и утицај на овом простору. Наравно и Америка је ту, али (можда ће вам бити смијешно) као продужена рука ВБ јер Лондон је још увијек фин. центар и центар елита из кога се управља многим процесима, мозак англосакс. и западног свијета. Србија ту мало шта може да уради јер нема ни финансијску ни војну моћ да се супротстави таквим играчима, као ни онда. Право је чудо што уопште и постојимо, јер смо већ вијековима под нечијом окупацијом, било војном било економском.
Vidoje
Polako Ljudi! Amerika je zemlja na zalasku, ocigledno se muci sa spoznajom da su tamo gde je bila Velika Britanija negde 1946te. Imperija u raspadu, koja nikako da se suoci sa cinjenicama poput Rusije kojoj vise nista nemoze, u Americi koja upravo objavljuje da ako Kina prestane da kupje desetine milijardi dolara godisnje bezvrednih americkih drzavnih deonica - nastradali su, i sa malim debelim iz Severne Koreje koji im je ocitao politicku lekciju kakvu ne pamte jos od pada Sajgona 1975te! Malo samilosti za izgubljenu zemlju koja jos ne razume da zivi na skroz drugacijoj Planeti, koja je takva u najvecoj meri njihovom zaslugom. Neka pokusavaju. Znaju oni dobro da je sve to jalovo, ali ne umeju drugacije. Nista narocito usmereno protiv nas (osim rutinskog americkog 'prijateljstva' i 'naklonosti' koje nam pokazuju od 1990tih), a na te akcije smo vec oguglali. Na nama je da ih ignorisemo, ne budemo isprovocirani, i sa smeskom na licu gledamo kako im krov sopstvene kuce pada na glavu!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja