nedelja, 15.07.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:09
Beogradske priče

Malo se zna o ženskom dobročinstvu

Srpski narod se svojim zaslužnim ženama nije odužio na dostojanstven način
Autor: Goran Vesićčetvrtak, 11.01.2018. u 22:00
(Фото П. Мирковић)

Zadužbinarstvo u Srbiji ima viševekovnu tradiciju koja potiče iz doba Nemanjića. Ta vrsta dobročinstva u Srba svoj procvat dostiže krajem 19. i početkom 20. veka, u periodu u kome se razvijalo građansko društvo. O kapetan Miši Anastasijeviću, Iliji Kolarcu, Luki Ćeloviću Trebinjcu, Simi Andrejeviću Igumanovu i drugima čije zadužbine i danas krase Beograd današnja javnost ponešto i zna.

Međutim, skoro ništa se ne zna o ženama koje su svu ili veliki deo svoje imovine poklanjale srpskom narodu, Univerzitetu, Akademiji nauka ili u korist privrednog i prosvetnog razvoja Srbije. O tim divnim ženama, kojima dugujemo mnogo, pisala je Mira Sofronijević u knjizi „Darivale su svome otečestvu”, iz koje sam iskoristio znatan broj podataka za ovu kolumnu.

Malo Beograđana zna ko je bila Persida Milenković, udovica trgovca Riste Milenkovića. Ta plemenita žena izgradila je manastir Vavedenje Presvete Bogorodice na Topčiderskom brdu, crkve na Torlaku i Kumodražu, kao i Dom za sirotinju u Tabanovačkoj ulici. Testamentom je osnovala „Zadužbinu Perse R. Milenković” kojoj je ostavila imanje u Kneginje Ljubice 5, da se „od čistog prihoda imanja šalju na stranu, kao pitomci moje zadužbine, radi usavršavanja u pojedinim granama nauke, dobri i valjani studenti oba pola Beogradskog univerziteta, deca aktivnih, penzionisanih i umrlih činovnika ili službenika”. Istim testamentom osnovan je „Fond Perse R. Milenković” kome je ostavljeno imanje u Dobračinoj ulici broj 20 sa obavezom da se od „čistog prihoda imanja daje pomoć za školovanje učenicima oba pola državne Trgovačke akademije, deci postradalih i umrlih trgovaca, koji dobro uče i dobrog su vladanja”.

 

Persida Milenković je svoju kuću u Rumunskoj 47 (danas Užička) ostavila Crvenom krstu za dečje odmaralište i letnju školu. Žena za koju je kralj Milan jednom u šali rekao da je duhovna svekrva i tašta u stotinama kuća i da je rođeni strateg, bila je Katarina Milovuk, rođena Đorđević. Roditelji su joj obezbedili najbolje obrazovanje tog vremena u Nikolajevskoj gimnaziji i na Univerzitetu u Odesi gde je položila državni pedagoški ispit. Ta obrazovana žena govorila je odlično ruski i francuski jezik i svirala je klavir. Kada je knez Mihailo 1863. godine, uprkos protivljenju Državnog saveta, odlučio da se u Beogradu osnuje Viša ženska škola, ta devetnaestogodišnja devojka postavljena je za upraviteljicu.

Taj posao je bio prvo ponuđen kćerki Vuka Karadžića Mini, ali ga je ona odbila. U vreme kada je Srbija osnovala tu školu, Austrija i mnoge druge evropske zemlje nisu imale državne srednje škole namenjene obrazovanju ženske omladine. Katarina Malivuk, ili Malivukovica, kako su je u Beogradu zvali, bila je trideset godina upravnica Više ženske škole. Odškolovala je oko 25.000 devojaka od kojih su oko 2.500 postale učiteljice. Napisala je tri udžbenika. Osnovala je Žensko muzičko društvo, humanitarnu organizaciju Beogradsko žensko društvo i list „Domaćica”.

Beogradsko žensko društvo je imalo podružnice u čitavoj Srbiji koje su osnivale ženske radničke škole u kojima su se devojke osposobljavale za samostalan rad. Društvo se staralo da se pri udaji siromašnijim devojkama obezbedi pristojna sprema ili, kako se to danas kaže – miraz. Malivukovica je 1900. godine predsedniku Beogradske opštine podnela molbu da je uvedu u birački spisak. Pošto je odbijena, žalila se Senatu i tražila da se svim samostalnim ženama, odnosno onima koje se same izdržavaju ili izdržavaju porodicu, prizna pravo glasa.

Ostaće zapamćeno da je njene zahteve podržao i kralj Aleksandar Obrenović. Bez obzira na to što nije uspela, činjenica je da se u Srbiji početkom dvadesetog veka vodila društvena rasprava o biračkom pravu žena što nije bilo moguće u mnogo razvijenijim evropskim zemljama. Jedna od učenica Malivukovice bila je Nadežda Petrović, najznačajnija srpska slikarka s kraja 19. i početkom 20. veka. Umrla je 3. aprila 1915. godine u Valjevskoj bolnici gde je negovala ranjenike. U sali kod Kolarca, 5. avgusta 1903. godine, održan je do tada najveći ženski miting koji je otvorila Nadežda Petrović patriotskim govorom u kome je opisala turske zulume u Makedoniji posle propasti Ilindenskog ustanka u borbi za oslobođenje. Na tom skupu je doneta odluka da se osnuje Kolo srpskih sestara, kako ga je nazvao Branislav Nušić.

Balkanske ratove provela je kao bolničarka, da bi otputovala na lečenje u Italiju. Čim je čula za Sarajevski atentat, vratila se u Srbiju i stavila na raspolaganje Vrhovnoj komandi. U tom ratu, u kome se Srbija borila za opstanak, izgubila je život. O divnim ženama kao što su Naka Spasić, slikarka Katarina Ivanović ili prva žena srpski akademik Beti Vukanović srpska javnost danas skoro ništa ne zna. Na našu sramotu.

Srpske žene doprinosile su razvoju Srbije na svoj način u skladu sa svojim  položajem u društvu. Bile su rodoljubi i spremne na žrtvu i odricanje. U 19. i početkom 20. veka imovina je uglavnom bila u posedu muškaraca, a žene su imale ograničen pristup javnom životu. Ipak, ostaće zabeleženo da su žene dobijale činove u srpskoj vojsci tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, što nije zabeleženo u drugim evropskim armijama.

Srpske žene stekle su pravo glasa 1945. godine. U Grčkoj se to dogodilo 1952. godine, u Švajcarskoj 1971. godine, a u Portugaliji tek 1974. godine. Kako je gđa Sofronijević primetila: „Srpski narod se svojim zaslužnim ženama nije odužio na dostojanstven način.” Ženama nisu podizani spomenici, a jedan koji je postojao, spomenik kneginji Zorki Karađorđević, uklonjen je 1945. godine. Zato je moja želja da napišem nešto o tim divnim ženama kako bi se sačuvalo sećanje na njih.


Komentari0
cf9c0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja