četvrtak, 18.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:41
U KULTURNOM DODATKU 13. JANUARA

U krugu istorije i fikcije

petak, 12.01.2018. u 15:24
Давид Албахари (Фото Жељко Јовановић) (горе лево), Срђан Срдић (Фото Викимедија/CC BY 3.0) Горе стедина), Мира Оташевић (Фото РАС/Весна Лалић за НИН), Дејан Атанацковић (Фото из личне архиве) (доле лево),Јовица Аћин (Фото Зоран Анастасијевић)

U SUSRET NINOVOJ NAGRADI

U najužem izboru zastupljeni su romani i manjih izdavačkih kuća, a i ovoga puta se kao najbolji i kao oni koji pomeraju književne granice ističu romani autora i autorke sa, uslovno rečeno, književne margine ili barem onih u koje nisu upereni književni reflektori

Devet romana koji su se našli u užem izboru za Ninovu nagradu predstavljaju dobar pregled prošlogodišnje romaneskne produkcije, koja se i dalje odlikuje različitim književnim poetikama. Te su razlike uslovljene kako generacijskim tako i ideološkim osobenostima različitih autora i, nažalost, mnogo manjeg broja autorki, od kojih je samo roman Mire Otašević i u najužem izboru od pet romana.

Iako je ovogodišnja produkcija unekoliko kvalitetnija od prošlogodišnje, a pohvalno je i što su u najužem izboru zastupljeni romani i manjih izdavačkih kuća, i ovoga puta se kao najbolji i kao oni koji pomeraju književne granice ističu romani autora i autorke sa, uslovno rečeno, književne margine ili barem onih u koje nisu upereni književni reflektori.

Nađa Bobičić

TRAJANjE
Povratak Vlade Petrića

Vraćajući se u Beograd, Grad na Dunavu, daleki Grad u snu, Vlada Petrić zna da je u „tuđem“ veku, spreman da i dalje postavlja pitanja o „gluposti slepe poslušnosti“, duboko uveren da će konačno pobediti ljudska evolucija i kulturno-tehnički razvitak čovečanstva

Vlada Petrić, ovogodišnji dobitnik nagrade „Nebojša Popović“ (Foto Anđelko Vasiljević)

„Svaka kultura koja drži do sebe treba stalno da se vraća umetnicima koji su tu kulturu stvarali, bili njen značajan deo, a čije postojanje svedoči o epohi u kojoj je trebalo sačuvati ne samo život nego i obraz“, zapisao je književnik Filip David, povodom teksta Rahelina kutija i njegovog scenskog izvođenja na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Nešto slično mogli bismo da kažemo o autoru Raheline kutije, reditelju i teoretičaru Vladi Petriću, prilikom dodeljivanja Nagrade „Nebojša Popović“ za jedinstveni doprinos i najviše rezultate u promišljanju filmske umetnosti i neumornu višedecenijsku posvećenost očuvanju filmske baštine.

Jedan od prvih reditelja Televizije Beograd, Vlada Petrić profesorsku karijeru je započeo na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju gde je predavao istoriju i teoriju filma (1950–1969), a nastavio je na Univerzitetu Harvard (1972–1997). Osnivač je Harvardskog filmskog arhiva sa 1.200 eksponata. Njegove knjige Čarobni ekran (1962), Šekspir i film (1964), Uvođenje u film (1968), Razvoj filmskih vrsta (1970), Film end Drims (1981), Konstruktivizam na Filmu (1987) – Vladu Petrića svrstavaju u red istaknutih teoretičara i istoričara filma.

Nebojša Bradić

(NE)MOĆ MEDIJA
Bela kuća protiv novinara

Za razliku od Ričarda Niksona koji je pritiscima i privremenim sudskim merama sprečavao objavljivanje novinskih tekstova o tome kako je Bela kuća 30 godina lagala o Vijetnamu, Tramp je, preteći tužbama probao da spreči štampanje knjige koja ga predstavlja kao glupog, nezrelog i nestabilnog

Meril Strip i Tom Henks u filmu „Doušnik“ (Foto Juniverzal pikčers)

Na upozorenje da će „ako vlada pobedi na sudu, Vašington post prestati da postoji“, Tom Henks u novom filmu Stivena Spilberga odgovara: „Ali ako vlada može da nam kaže šta smemo a šta ne smemo da objavimo, Vašington post je već prestao da postoji.“

Tom Henks je u više nego aktuelnom trenutku oživeo priču o ulozi novinara glumeći urednika Vašington posta Bena Bredlija, koji se borio da objavi istinu o Vijetnamskom ratu i pored ogromnih pritisaka vlade. Od ere Niksonovog udara na medije, kojom se Spilberg bavi u The Post-u, nijedan predsednik nije bio toliko neprijateljski raspoložen prema sedmoj sili koliko je to Donald Tramp.

Za razliku od Ričarda Niksona koji je pritiscima i privremenim sudskim merama sprečavao objavljivanje novinskih tekstova o tome kako je Bela kuća 30 godina lagala o Vijetnamu, Tramp je, preteći tužbama, pre nekoliko dana probao da spreči štampanje knjige koja ga predstavlja kao glupog, nezrelog i nestabilnog čoveka.

Jelena Stevanović

ALHEMIČAR NOVOG DOBA
Monstrumi su moja familija

Specijalno za „Politiku” iz Toronta

Reditelj Giljermo del Toro čiji je film „Oblik vode” nagrađen  Zlatnim lavom na Filmskom festivalu u Veneciji i Zlatnim globusom za najbolju režiju, povodom svoje izložbe „Kod kuće sa monstrumima”, kaže da su monstrumi neophodni jer se njihova nesavršenost može naći u svima nama

Edgar Alan Po u „Sobi kiše“

Giljermo del Toro (1964), čuveni meksičko-američki filmski reditelj, scenarista, producent i pisac, predstavio je na izložbi „Kod kuće sa monstrumima” u Umetničkoj galeriji Ontarija u Torontu deo svog fascinantnog kabineta kurioziteta otkrivajući suštinu stvaralačkog procesa kroz svoju ličnu kolekciju umetnosti, artefakata, knjiga, rekvizita i kostima iz svojih filmova. Žanrovi od bajke do naučne fantastike i horora, vampirski superheroji u akciji i zastrašujuća čudovišta dominiraju Del Torovom filmskom karijerom kao i ovom postavkom. Ona se prati od prvog filma Hronos (1993), Paklenog dečka (2004), Panovog lavirinta (2006) nominovanog za Oskara i najnovijeg filma Oblik vode (2017) nagrađenog Zlatnim lavom na Filmskom festivalu u Veneciji i Zlatnim globusom za najbolju režiju. On je prvi meksički reditelj laureat ovog priznanja.

Del Toro je pravio kratke filmove još kao dete (eksperimentisao je očevom kamerom „super 8”), a prateći svoje emocije i intuiciju, ostvario je i svoj dečački san u životnom projektu Sumorna kuća, sopstvenom kreativnom raju lociranom nadomak Los Anđelesa.

Ljiljana Ćinkul

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari0
0d767
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /
Kulturni dodatak
Kulturni dodatak
Kulturni dodatak

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja