nedelja, 22.04.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:41

Optužena za prevaru u Republici Srpskoj, a Drinu nikad nije prešla

Neko je na njeno ime u Bijeljini otvorio firmu i napravio poreski dug. Uhapšena je na crnogorskoj granici 2013, po nalogu suda Republike Srpske iz 2005, a sve je počelo još pre 18 godina kada su joj u centru Kragujevca ukrali novčanik sa ličnim dokumentima
Autor: Brane Kartalovićpetak, 12.01.2018. u 22:00
Наталија Петровић испред своје куће у Крагујевцу (Фото Б. Карталовић)
Графолошка анализа рукописа

Kragujevac – Da se krčkala u „bosanskom loncu”, lakše bi joj bilo. Ovako, još se ne nazire kraj mukama Kragujevčanke Natalije Petrović koja i posle 18 godina traži izlaz iz mafijaškog lavirinta u koji je upletena ni kriva, ni dužna. Srećom, više nije u zatvoru.

Osumnjičena za utaju poreza, kao vlasnica firme koju nije osnovala i o kojoj gotovo da ne zna ništa, ova penzionerka u 65. godini trenutno pred sudom u Zvorniku vodi proces za nadoknadu materijalne i nematerijalne štete koju je pretrpela u zatvorima u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Prethodno je morala da dokaže da nema veze sa kriminalom.

Od suda u Zvorniku traži 500.000 konvertibilnih maraka (oko 250.000 evra), kao i 150 evra mesečno za nabavku lekova. Nekada zdrava žena, sada je težak srčani bolesnik. Nije joj isplaćeno ni 4.800 konvertibilnih maraka za sudske troškove. U Republici Srpskoj osporavaju njena potraživanja.

U republikama bivše SFRJ koje još nisu u Evropskoj uniji ima mnogo „fantomskih firmi”, registrovanih na tuđe ime posle krađe ličnih dokumenata. Kad se otkrije utaja poreza, kriv je onaj na čije se ime firma vodi, ne prevejani kriminalac koga često štite moćnici u državi. Naša sagovornica tvrdi da je žrtva jedne takve prevare.

Klupko ove priče počelo je da se zapetljava još novembra 2000, kada je Natalija Petrović, tada autolakirer u „Zastavi”, pokradena u gužvi ispred jedne apoteke u centru Kragujevca. Neko joj je iz tašne ukrao novčanik u kome je bilo nešto para, nekoliko čekova, ali i lična karta. Slučaj je prijavila policiji, koja joj je rekla da odavno traga za grupom „džeparoša”.

Dvadesetak dana posle tog događaja, na vratima njene kuće pojavio se jedan siromašak koji joj je doneo prazan novčanik i oštećenu ličnu kartu, objasnivši da ih je našao u dvorištu Crvenog krsta gde odlaže sekundarne sirovine. Htela je kasnije da mu zahvali, ali nije uspela, jer je adresa na kojoj je navodno živeo – bila lažna.

Godinu dana kasnije, Nataliji Petrović je stigao poziv iz kragujevačke policije, ali umesto vesti o hapšenju „džeparoša”, inspektori su joj saopštili da su u distriktu Brčko pronađeni lična karta i pasoš sa njenim imenom, ali bez potpisa i obaveznog otiska prsta.

– Sve se slagalo, sem imena oca. Na dokumentima je pisalo Dragan, a moj otac se zvao Dragoljub. Za mene je to bilo neverovatno, jer nikad nisam bila u Bosni. Da sam bila, valjda bi taj prelazak zabeležili na granici – navodi naša sagovornica.

Policija je nije zvala sve do 2005, kada joj je saopšteno da je u Republici Srpskoj optužena za utaju poreza u vrednosti od 70.000 konvertibilnih maraka. Uručen joj je i poziv za suđenje, kao vlasnici firme koja je pod njenim imenom osnovana u Bijeljini jula 2001. godine.

– Nisam imala para za put, pa sam saslušana u kragujevačkom sudu. Zatražila sam da se uradi grafološka analiza potpisa na osnivačkom dokumentu firme. Mislila sam da je reč o nesporazumu, pošto sam u trenutku kad je preduzeće u Bijeljini registrovano bila kod ćerke na moru, u Risnu – kaže penzionerka Petrović.

Posle toga, verujući da je problem rešen, naša sagovornica je mirno živela, putovala kod sestre u Švajcarsku, kod ćerke na odmor. Nikada je niko nije zaustavljao. Sve do 30. juna 2013, kada je u ranim jutarnjim satima uhapšena na crnogorskoj granici.

– Te 2013. sam otišla u penziju. Krenula sam kod ćerke na more, htela sam da se opustim posle svega. Na srpskoj granici je sve bilo u redu, ali je na crnogorskoj nastala gužva. Policajci su odjednom utrčali u pun autobus i izvukli me napolje. Odveli su me prvo u Rožaje, potom u Bijelo Polje, a odatle u ženski zatvor u Spužu. Rekli su mi da sam uhapšena po poternici koju je raspisala Republika Srpska. Ako je poternica bila međunarodna, ne znam kako me onda nisu zadržali još na srpskoj strani. Zatvorski čuvari u Spužu su bili dobri prema meni, a posećivali su me i predstavnici naše ambasade. Posle tri meseca sam prebačena u zatvor u Bijeljini – priča naša sagovornica.

Nijedan svedok tužilaštva na suđenju u Bijeljini nije mogao da potvrdi da je ikada sarađivao sa Natalijom Petrović. Urađeno je i novo veštačenje potpisa na osnivačkom dokumentu firme. Iz zatvora je puštena posle nešto više od mesec dana, 29. novembra 2013. godine.

– Stručna analiza nije ni morala da se radi, jer se iz aviona videlo da potpis na osnivačkom aktu firme nema veze sa mojim rukopisom. Sećam se i da su svedoci, ljudi iz bosanskih preduzeća, pominjali nekog muškarca starosti između 40 i 45 godina. On se izdavao za zastupnika firme „Petrol AG” koja se vodila na moje ime. Samo su sa njim sarađivali, mene niko nikada nije video. Čak je jedan svedok pitao: „Šta će ova žena ovde.” Iz zatvora su me prosto izbacili, jedva da sam stigla da potpišem rešenje. Imam utisak da je sve bilo namešteno, kao da su hteli na silu da me osude – kaže penzionerka Petrović.

Zbog izvesnih nedorečenosti u postupcima suda u Bijeljini, parnicu za nadoknadu štete naša sagovornica je pred kraj prošle godine pokrenula pred sudom u Zvorniku. Natalija Petrović se nada da će joj biti isplaćeni bar sudski troškovi koji se tiču krivičnog procesa iz 2013, kada je dokazala da je od Bosne videla samo mrak koji se uvlačio kroz zatvorske rešetke.


Komentari4
b74db
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bosa S
Kradja identiteta je opravdan strah i svakodnevno se stitimo od rizika. Ne samo u Srbiji, nego u celom svetu. Izgubljen novcanik sa dokumentima mora odmah da se prijavi policiji i sva dokumenta se ponovo vade. Ako i dodje do kradje identiteta ta prijava u policiji je znacajna.
bakica
Zivimo u 21 vekuuuuuuu!SRAMOTA
Ana
Isto se tako dogodilo mojoj komsinici, diskretnoj zeni ,plus bolesnoj. Neko joj je ukrao novcanik sa dokumentima i zloupotrebio! Koliko se jadna zena namucila da bi dokazala da nije umesana ni u kakve kriminalne afere. Srbija, zemlja cuda....
Боривоје Банковић
Ана, концентришите се, па још једном прочитајте текст пре коментарисања. Како сте на основу овог текста успели да повежете Србију са нечим што се догађало пред судом у Бијељини у Српској? Шта је то, по вашем мишљењу, ова земља у овом конкретном случају учинила или пропустила да учини да би заслужила цинично "Србија земља чуда"?
Preporučujem 18

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja