Pred Trećim javnim tužilaštvom u toku je pretkrivični postupak protiv nekoliko direktora srpskog kablovskog operatora SBB, predvođenih Draganom Šolakom, potvrđeno je „Politici” u ovoj ustanovi. Pet direktora SBB-a sumnjiče se da su pribavili protivpravnu imovinsku korist jer su vlasnicima dečjih TV kanala „Ultra” i „Mini Ultra” uplaćivali manju naknadu za emitovanje programa. Za samo tri godine, po proračunu sudskog veštaka kojeg je angažovao osnivač „Ultre” Ratomir Kutlešić, SBB se sumnjiči da je oštetio ovu dečju televiziju za 234,18 miliona dinara, tačnije za oko dva miliona evra.
Reč je o naknadi koju kablovski operateri imaju obavezu da uplaćuju televizijama čiji program emituju, a koja se obračunava u odnosu na broj korisnika. Kutlešić osnovano sumnja da je broj pretplatnika SBB-a bio za nekoliko stotina hiljada veći nego što je prikazivano u mesečnim predračunima koji su mu slati.
Osim toga, osnivač „Ultre”, pritisnut finansijskim nedaćama na drugom poslovnom planu, u martu 2013. godine prodao je SBB-u četvrtinu udela u „Ultri”. Tako je naš najveći kablovski operator postao većinski vlasnik ove televizije, koju je prošlog leta odlučio da izbaci sa liste kanala. Ma kako to paradoksalno zvučalo.
Na ovaj način, prema mišljenju Ratomira Kutlešića, nastavljen je pritisak na njega nakon što je pokrenuo postupke pred sudovima i tužilaštvom.
Takođe, u ovoj krivičnoj prijavi protiv rukovodstva SBB-a, podnetoj u julu 2016. godine, navedeno je da je lažnim prikazivanjem manjeg broja korisnika ove kablovske mreže Kutlešić doveden u zabludu u pogledu vrednosti svog udela. Kompanija SBB, prema tvrdnjama podnosioca prijave, kupila je četvrtinu „Ultre” po ceni tri puta nižoj od realne tržišne.
SBB je 25 odsto udela u „Ultri” kupio za dva miliona dinara, a veštak je proračunao da je reč o poslu vrednom 7,6 miliona evra.
Advokat Branko Pavlović, pravni zastupnik Ratomira Kutlešića, kaže za naš list da je reč o krivičnom delu prevare, za šta se, osim Šolaka, sumnjiče Dragica Pilipović, Vladislav Ratajac, Suzana Todorović i Dragana Jovanović Džaril.
– Početkom 2014. godine primetio sam da je SBB manipulisao brojem podataka o broju korisnika. Jednu informaciju su slali „Ultri”, a drugu upućivali RATEL-u. Očigledan razlog takvog poslovnog ponašanja jeste maksimizacija profita, uz kršenje morala i zakona. Naime, pridodajući deo uspeha „Ultre” finansijskom uspehu SBB-a, ova kompanija se neosnovano bogatila. Istovremeno su umanjivali vrednost „Ultre”. Kada sam postavio sva ova pitanja Dragan Šolak je pokrenuo inicijativu i smenjen sam sa mesta direktora „Ultre”. Obmanjivan sam za vrednost ove televizije, a zatim pitan da prodam svoj udeo, budzašto. Direktor SBB-a je sve vreme znao pravu vrednost „Ultre”, a ja ne, jer je sve činio da ja te podatke ne saznam. Time me je sprečavao i ometao da dobijem ono što mi pripada – kaže Ratomir Kutlešić za naš list.
Njegove sumnje postale su osnovane kada je dobio dokument, tačnije zahtev za kredit, koji je nekoliko kompanija koje su u vlasništvu KKR fonda uputilo Unikredit banci. Tu je navedeno da je 2012. godine SBB imao više od 800.000 pretplatnika. U decembru te godine SBB je isplaćivao „Ultri” naknadu navodeći da usluge ovog operatera koristi 457.700 ljudi.
„Politika” je imala uvid u račune na osnovu kojih je SBB uplaćivao novac „Ultri”, kao i u zahtev za kreditiranje koji je upućen Unikredit banci.
Advokat Branko Pavlović objašnjava da je kompanija SBB nakon podnošenja krivične prijave vršila razne vrste pritisaka na njegovog klijenta. Ne samo da su „Ultra” i „Mini Ultra” izbačeni iz ponude SBB-a, već je na skupštini društva ove televizije, u junu prošle godine, izglasana odluka da se dobit preduzeća od 300 miliona dinara ne rasporedi suvlasnicima, već da ostane na računu televizije. Tako da Kutlešić, koji sada ima u vlasništvu četvrtinu ove televizije, nije dobio ni dinara od njenih prihoda.
Osim preduzeća „Luksor”, čiji je vlasnik Ratomir Kutlešić, udeo u TV kanalu „Ultra” imaju tri kompanije čiji je osnivač američki KKR fond, na čijem je čelu Dejvid Petreus, nekadašnji šef CIA.
Reč je o firmama: „Junajted medija”, sa sedištem na Kipru, „Adrija medija” iz Holandije i „Absolut solušns”, u vlasništvu „Slovenija broudbend” iz Luksemburga.
Advokat Pavlović podneo je krivičnu prijavu i protiv Aleksandre Ćirić, koja sada vodi TV „Ultra”, zbog sumnje da je zaključila ugovor štetan po ovo preduzeće, ugovarajući sa SBB-om znatno nižu cenu za emitovanje programa ove televizije. Pavlović dodaje da je Ćirićeva retroaktivno umanjivala fakture tokom 2014. godine, kada je imenovana na mesto direktora „Ultre”, kako bi umanjila dug SBB-a prema ovoj televiziji.
Iako smo pre tri dana uputili pitanja SBB-u i RATEL-u, tražeći komentar za navedene tvrdnje i tačne podatke o broju pretplatnika ovog kablovskog operatera, do zaključenja jučerašnjeg izdanja odgovore nismo dobili.
Osim toga, pravni zastupnici TV „Ultra” žalili su se Povereniku za informacije od javnog značaja, budući da je RATEL odgovorio da podaci o broju pretplatnika SBB-a predstavljaju poslovnu tajnu tog preduzeća. Nakon žalbe povereniku, RATEL je odgovorio da ne raspolažu kvartalnim podacima o broju korisnika kablovskih operatera, iako je to njihova zakonska obaveza.
SBB odbijao da tužilaštvu dostavi dokumenta
Treće osnovno tužilaštvo, kojem su podnete dve krivične prijave protiv nekoliko direktora SBB-a, zatražilo je od policije da se prikupe podaci i saslušaju osobe koje su pobrojane u ovoj prijavi. Naime, rukovodstvo SBB-a nije želelo da dostavi tražena dokumenta, tvrdeći da je u pitanju poslovna tajna ovog preduzeća. Iako određena kompanija neku dokumentaciju čuva kao poslovnu tajnu, ovi papiri moraju biti dostavljeni istražnim organima kada je to neophodno, rečeno nam je u tužilaštvu.
