sreda, 20.06.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:08
POLITIKA SAZNAJE

Srbija bi 40 miliona dolara da otplati na rate

Počeli zvanični pregovori vladine komisije i grčkog „Mitilineosa”
Autor: Anica Teleskovićpetak, 12.01.2018. u 22:00
Уговор са грчком компанијом, који РТБ „Бор” није испоштовао, потписан је пре 20 година (Фото Танјуг)

Vlada Srbije formirala je pre desetak dana komisiju za pregovore sa grčkom kompanijom „Mitilineos”, koju čine ministar privrede Goran Knežević, ministar energetike Aleksandar Antić i predstavnici Ministarstva finansija, saznaje „Politika”. S obzirom na to da je odluka Međunarodnog arbitražnog suda iz Ženeve, prema kojoj naša zemlja ovoj grčkoj kompaniji na ime odštete mora da plati oko 40 miliona dolara, izvršna i da na nju nema prava žalbe, predstavnici srpskih vlasti juče su i zvanično počeli pregovore o dinamici otplate ovog duga. Reč je o ugovoru o preradi bakra, koji je RTB „Bor” sa ovom grčkom kompanijom potpisao još za vreme vlasti Slobodana Miloševića, a koji nikada nije ispunjen.

Kako kaže naš izvor iz Vlade Srbije, juče je održan prvi sastanak komisije za pregovore sa advokatima grčkog „Mitilineosa”. Krajem sledeće nedelje očekuje se da se predstavnici ove grčke kompanije sa predstavnicima srpskih vlasti dogovore o planu otplate ovog duga.

Vladi je 5. januara ove godine stigao dopis u kome kompanija „Mitilineos” podseća Srbiju na neizmirene obaveze.

Osim toga, vlastima se stavlja do znanja da svaki dan neizvršenja ove odluke košta skoro 3.000 dolara. Od stupanja na snagu odluke arbitražnog suda (19. oktobra 2017. godine) do danas Srbija je, na ime kamata, dužna više od 200.000 dolara, piše BIRN.

Da ovakav scenario ipak može da se dogodi tokom ove godine ministar finansija Dušan Vujović predvideo je u drugom dokumentu, iako u budžetu na rashodnoj strani eksplicitno nije naveo ovaj trošak. Da ženevska presuda ipak predstavlja fiskalni rizik vidi se iz Fiskalne strategije za period od 2018. do 2020. godine. Reč je pratećem dokumentu koji je vlada usvojila uz budžet.

Upravo ova odšteta jedan je od rizika koje ministar finansija Dušan Vujović spominje u ovom dokumentu.

U ovom dokumentu piše i da „presuda još nije pravosnažna, pa potencijalni rashod po ovom osnovu nije uključen u fiskalni okvir”.

Ipak, advokati iz beogradske kancelarije BDK, koji su u ovom sporu zastupali „Mitilineos”, isticali su još prošlog leta kako je odluka Međunarodnog arbitražnog tribunala iz Ženeve konačna i obavezujuća.

Iz budžeta za 2018. godinu može da se vidi i da su izdaci za naknade, kazne i penale veći nego prošle godine i da iznose 20 milijardi dinara, što može da znači da je Ministarstvo finansija indirektno rezervisalo obaveze za ovo obeštećenje.

U Fiskalnom savetu, prilikom analize budžeta za ovu godinu, istakli su da bi možda trebalo razmotriti scenario po kome bi se deo obaveza prema „Mitilineosu” preneo na RTB „Bor”.

Saradnja „Mitilineosa” i RTB „Bor” počela je još 1996. godine, ali je zbog spoljnog zida sankcija formalizovana dve godine kasnije. U prostorijama Jugobanke AD tako je 19. februara 1998. godine potpisan ugovor o višegodišnjoj poslovnoj saradnji ove dve korporacije. Grčka kompanija obavezala se da će isporučivati RTB „Bor” 100.000 tona koncentrata rude za preradu i oko 3,5 tona cinka neophodnog u procesu borske proizvodnje, pisao je naš list. „RTB ’Bor’ će grčkom partneru, sa kojim već ima višegodišnju uspešnu saradnju, isporučivati od 1.500 do 1.600 tona bakra i proizvoda na bazi bakra mesečno”. Upravo ovaj deo ugovora kompanija nije ispoštovala i isporuka od 4.000 tona prerađenog bakra nikada nije stigla u „Mitilineos”.

Posle demokratskih promena vlasnik ove grčke firme dva puta je boravio u Boru. Čak se i spominjalo da je ta firma zainteresovana za privatizaciju RTB-a.

Međutim, kada je 2004. godine uredbom Vlade Srbije (u vreme vlasti Vojislava Koštunice) počelo restrukturiranje RTB „Bor”, grčki „Mitilineos” nije mogao da naplati svoja potraživanja, jer je RTB „Bor” bio zaštićen od prinudne naplate.

Ta zaštita trajala je sve do maja 2016. godine, kada je za RTB „Bor” skinuta zaštita od prinudne naplate. „Mitilineos” u međuvremenu nije sedeo skrštenih ruku. Grčka firma je 2005. godine pred Međunarodnim arbitražnim tribunalom u Ženevi tužila Srbiju.

Profesor Pravnog fakulteta Mirko Vasiljević, koji je bio arbitar u ovom sporu, kaže da je osnov za odgovornost Srbije bilateralni sporazum između Srbije i Grčke o zaštiti stranih investicija.

– Ovim dokumentom Srbija se obavezala da svojim pravnim aktima neće povrediti grčke investicije. Izmenama zakonskih propisa i uvođenjem restrukturiranja sprečeno je izvršenje, pa „Mitilineos” nije mogao da naplati svoje obaveze – objašnjava Vasiljević kako je došlo do ovog spora.

On ističe da je Srbija u ovom procesu dobro prošla jer je odštetni zahtev glasio na čak 99 miliona dolara.


Komentari18
da42a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan
Te 4000t bakra nije ostalo RTB Boru već je otišlo državi Srbiji, a posebno Beogradu za održanje mira u zemlji za vreme sankcija i posle njih, tako da Srbija, a ne RTB Bor treba da otplati taj dug.
Cucuk Brane
Ovaj Mitelineus je bezobrazan. Nebi trebalo da svoju bratsku Srbiju ovako tuzi i trazi ovolike pare. Mi smo bratski narod trebao je da ima malo obzira prema nama.
Деда Звонце
Српска економија личи на археолошко налазиште, стално се појављују нови костури.
Чупа Ростов
и шта сада онако ће бедни народ да плаћа туђе дугове па докле више
Milan
penzioneri su tu da to isplte.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja