subota, 23.06.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:32

U Srbiji ima više od 300.000 tona opasnog otpada

Postrojenje za njegovu preradu ne postoji. – U 90 zatvorenih fabrika stoje opasne hemikalije, često u neadekvatnim uslovima
Autor: Branka Vasiljevićpetak, 12.01.2018. u 22:00
Се­ло Ву­ки­ће­ви­ца где је крајем прошле године пронађено 25 тона опасних материја (Фото Министарство заштите животне средине)

Srbija nema postrojenja za preradu opasnog otpada, a procene su ima da više od 300.000 tona tog otpada koji nije propisno zbrinut. To je juče rekao Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije. Koliko je tek opasnog otpada neregistrovano, zakopano po raznim livadama, skriveno u skladištima i hangarima, poput nedavno otkrivenog u obrenovačkim naseljima Vukićevica i Veliko Polje, može samo da se nasluti.

– Količina od 300.000 tona je „istorijski” otpad koji je nastao u socijalističkom i postsocijalističkom periodu u velikim kompanijama koje su otišle u stečaj. Sada više od 200 registrovanih postrojenja godišnje proizvede 80.000 tona ovog otpada – objašnjava Mitrović i dodaje da Srbija ne može da ide dalje kad je reč o poglavlju 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine, a da nema rešenje za preradu opasnog otpada.

Prema podacima nadležnih ministarstava, neobjavljenih zvanično, inspekcija je obišla 90 zatvorenih fabrika i utvrdila da su u njima opasne hemikalije, mahom uskladištene u neadekvatnim uslovima, kaže Miodrag Mitrović, predsednik kompanije „Miteko”, koja je član Evropske federacije za upravljanje otpadom.

– U svakom od tih preduzeća ima najmanje oko 1.000 tona. Ta mesta bi trebalo javno obeležiti, a onda taj otpad ukloniti. Za čišćenje zemljišta treba izdvojiti od milion do dva miliona evra za svaku od tih fabrika, a dobit je mnogostruko veća – zdrava životna sredina i čista industrijska lokacija – naglašava Mitrović.

Kada je reč o preradi i uništavanju opasnih materija, poslednjih decenija se uradilo malo za razliku od zemalja u okruženju. Postrojenja za uništavanje imaju Rumunija i Slovenija, a u Mađarskoj je više od 46 takvih pogona.

– Onaj otpad koji ne može da se tretira u Srbiji najčešće se izvozi u Austriju, Mađarsku, Grčku i Rumuniju, gde postoje postrojenja za njegovo zbrinjavanje. Izvoz se poverava preduzećima koja za to moraju imati dozvolu, a nju izdajemo mi. Za pojedine vrste opasnog hemijskog otpada (poput otpadnih boja, hemikalija sa isteklim rokom trajanja) postoje preduzeća koja se bave različitim vidovima fizičko-hemijskog tretmana opasnog otpada i imaju dozvole za njegov tretman – kažu u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Mazut i otpadna ulja mogu da se prerade u našim preduzećima, a zatim da se takozvanom metodom suspaljivanja uništavaju u cementarama.

Ali, opasan otpad poput piralena, jedne od najopasnijih materija po klasifikaciji Ujedinjenih nacija, kod nas ne može da se uništi.

– Ne postoji spalionica, niti razvijeno tržište za suspaljivanje u cementarama, a nemamo ni fizičko-hemijski tretman. Pre petnaestak godina bila je ideja da se u Srbiji grade postrojenja za fizičko-hemijski tretman ovog otpada, čak je Evropska unija za to opredelila novac, ali se od toga odustalo – kaže predsednik kompanije „Miteko”.

Za preradu tone opasnog otpada potrebno je između 1.000 i 3.000 evra i nijedna lokalna samouprava do sada nije pristala da se na njenoj teritoriji gradi pogon za preradu.

– Taj proces nije dovoljno objašnjen u javnosti zbog čega ljudi, čim im se spomene uništavanje opasnog otpada, odustaju i od pomisli na izgradnju postrojenja – kaže Miodrag Mitrović i podseća da ovaj otpad može da predstavlja permanentnu opasnost.

– Kada je 2014. godine za vreme poplava Sava pretila da se izlije, u industrijskoj zoni Šapca u poslednjem času smo uklonili 3,5 tone uskladištenog piralena. Možete misliti šta bi se dogodilo da je ovo otrovno jedinjenje dospelo u vodu – napominje Miodrag Mitrović.

Reciklira se guma, staklo, ulje, akumulatori...

Do izvoza u zemlje koja imaju postrojenja za njegovu preradu ili uništenje, opasnim otpadom trebalo bi da upravlja operater koji je pribavio dozvolu za njegovo skladištenje. Nju izdaje Ministarstvo zaštite životne sredine. Do sada je izdato je 2.540 dozvola za sakupljanje, skladištenje i transport otpada, a 650 za skladištenje opasnog otpada.

– Od 2003. godine zabeležen je nagli rast preduzeća koja se bave reciklažom otpada, pa se sada prerađuje od 15 do 18 odsto. Materijali koji se tretiraju radi ponovne upotrebe, a u kategoriji su neopasnog otpada, jesu ambalažni otpad, papir, karton, plastika, crni i obojeni metali, otpadne gume i staklo, ali i organski materijali – drvo, tekstil, otpadna jestiva ulja i masti – kažu u ministarstvu.

Od opasnog otpada u našoj zemlji najviše se recikliraju ulja, električna i elektronska oprema, fluorescentne cevi koje sadrže živu, akumulatori, a u manjoj meri vozila.

Među kompanijama koje prerađuju veći deo opasnih materija je „Junirisk”. U ovoj firmi se prerađuje i kontaminirana zemlja, azbest, jonske mase, katrani...

– Naša firma je iz nekadašnje „Prve iskre” Barič uklonila 1.070 tona opasnog otpada. Od tog broja 950 tona je prerađeno, a zatim iskorišćeno kao sirovina u cementari u Beočinu. Preostali deo izvezen je na preradu u inostranstvo – kaže Slobodan Aranđelović, direktor „Ekologije” u kompaniji „Junirisk”.

Još se čekaju rezultati iz Obrenovca

Na rezultate analiza otpada otkrivenog u decembru u selu Vukićevica u Obrenovcu još se čeka. Javnost se i dalje pita da li je u 25 tona otpada bilo opasnog benzola, ali i drugih materija koje mogu da ugroze životnu okolinu i ljude.

Otpad sa prve lokacije otkriven u Vukićevici prepakovan je u adekvatnu ambalažu i zaštićen od atmosferskih uticaja. Šta će biti  sa njim, odrediće tužilaštvo u Obrenovcu. Opasni otpad otkriven je i u Velikom Polju i u zaseoku Markovića kraj u Vukićevici.


Komentari13
8bc97
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Angelina
Yuniriks nas gusi i nalazi se u centru rakovice na dve autobuske stanice od opstine. Preradjuje opasan otpad a izmedju ostalog i azbest i verovatno ce preraditi i sav otpad koji se nadje zakopan.
Dragana
Prva rečenica pa velika greška "Srbija nema postrojenja za preradu opasnog otpada"... nije mi jasno gde vi živite. U Beogradu u Opštini Rakovica u naselju Kneževac (oko 10 km od Slavije) nalaze se dva pogona za preradu opasnog otpada Yunirisk (u krugu fabrike 21. maj) i Miteco. Na svega 100 metara od prvih porodičnih kuća radi bezbrižno pogon Yunirisk. Ne smemo da otvorimo prozor koliko smrdi... gušimo se, boli nas glava, grlo.... rade i noću pa nas budi smrad i gušenje. Prijavljujemo stalno ali niko ništa ne preduzima. Samo da se zna.
Miodrag Kiric
Sta je radilo Ministarstvo zastite zivotne sredine sve ove godine, osim izdavanja dozvola o kojima je rec u clanku?
Nenad
Zovo je iskljucivo Vucic kriv ,manje praznicenja i prijema a vise rada.
Srba, Velika Britanija
Video sam da u Srbiji narod baca baterije u 'normalno' djubre I da one verovatno zavrse na deponiji I onda u zemljistu I vodo-tokovima. Vrlo su otrovne. Jos su gore I otrovnije shtredljive sijalice koje imaju u sebi zhivu - u Britaiji kazu ako ih razbijes u kuci, izadji odmah iz prostorije I zove opstinu da posalje specijalilsticki tim da skloni opasan otpad. A u Srbiji, narod ih isto baca gde sve ostalo djubre.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja