petak, 19.01.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:31

Japan u Beogradu

Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 14.01.2018. u 09:05

Tog 15. decembra 1994. godine načelnik Združenog generalštaba japanskih samoodbrambenih snaga general Tecua Nišimoto primio me je u svom kabinetu na Akasaka 9745. aveniji tačno u 11 sati. Upisujući se u knjigu gostiju kod generalovog sekretara, bacio sam pogled na ime prethodnog gosta, koji je u 10 sati bio kog generala Nišimota. General Dejvid Džons, DIA, američka vojna obaveštajna služba. Dobra je praksa to japansko upisivanje u knjigu gostiju, lepo vidiš ko je sve bio pre tebe.

Kako sam bio prvi jugoslovenski i srpski novinar koji je radio intervju sa načelnikom Generalštaba japanskih samoodbrambenih snaga, a to je službeni naziv japanske vojske, to sam generalu Nišimotu poklonio srpsku kapu šajkaču, flašu rakije i generalske oznake Vojske Jugoslavije, budući da smo te 1994. godine još bili SR Jugoslavija. General je odmah stavio šajkaču i pozirao kao prvi japanski general u istoriji sa šajkačom na glavi.

General Nišimoto i naš novinar u Tokiju 1994. godine (Foto lična arhiva)

Kako je SR Jugoslavija te 1994. bila pod političkim, ekonomskim i kulturnim sankcijama Zapada, bio sam zahvalan japanskoj armiji i generalu Nišimotu što su organizovali moju posetu bazama kopnene vojske, ratne mornarice i ratnog vazduhoplovstva. Jer, imao sam tada priliku da razgovaram ne samo sa generalom Nišimotom, inače general sa četiri zvezdice, već i sa šefom vojne obaveštajne službe generalom Reizirom Hikasom i sa savetnikom za vojna pitanja japanskog cara Takemasom Morijaom.

Japanci se tada nisu osvrtali na sankcije Zapada prema našoj zemlji, ali kada sam u Dnevniku RTS-a objavio sliku generala Nišimota sa šajkačom, iz američke ambasade u Beogradu odmah su zvali japansku ambasadu da ih pitaju kako je to moguće. Koliko znam, odgovor japanske ambasade u Beogradu bio je u stilu: „Koliko mi znamo, šajkača je tradicionalna srpska kapa, deo nošnje. Za ostalo pitajte Tokio.”

Tokom mesec dana boravka prokrstario sam te 1994. Japan od severa do juga. Bio sam gost „Fudži” brigade, oklopne jedinice koja ima bazu u podnožju planine Fudži. Organizovali su mi taktičko-tehnički zbor sa po jednim borbenim sredstvom iz arsenala naoružanja brigade, od puške do tenka. Te 1994. u pogledu pešadijskog naoružanja, protivoklopnih raketa, topova i tenkova, video sam da vojska SR Jugoslavije nije nimalo zaostajala za japanskom kopnenom vojskom.

Poseta japanskoj ratnoj mornarici u luci Sasebo na Kjušuu, obilazak razarača klase „Tačikaze”, potvrdio mi je koliko Japanci daju značaja razvoju moderne ratne flote. Tri ratne mornarice u svetu imaju najlepše linije, spoljni dizajn ratnih brodova: ruska, američka i japanska. Obilazak vojne akademije u Jokosuki, na kojoj se školuju sva tri vida vojske, doneo mi je malo iznenađenje. U kompjuterima, u kojima je istorijska građa, nisu imali ništa o ratu Crne Gore protiv Japana.

Vazduhoplovna baza Hjakuri bila je te 1994. godine matični aerodrom za avione F-15J i F-4. Japan je samostalno proizvodio američke lovce F-15 sa svojom elektronikom, osim motora, što mu je zabranjivao sporazum s Amerikancima, pa je otuda i oznaka aviona F-15J. Takođe, Japan može samostalno da proizvodi tenkove, ali ne i topove za tenkove. To im prodaju Amerikanci.

Kada sam u bazi Hjakuri, pomalo nepristojno upitao pilota, potpukovnika sa 2.500 sati naleta na avionu F-15, koliko zarađuje, odgovorio mi je da nije sve u parama.

„Ima nešto i u vojničkoj časti!” On je tada zarađivao oko 4.500 dolara mesečno, što za Japan nije bila velika plata, jer u civilnim kompanijama, kao pilot, imao bi najmanje 14.000 dolara mesečno.

U fabrici „Micubiši hevi industri” u Nagoji video sam te 1994. prototip japanskog lovca tada pod oznakom FX, usavršena kopija američkog F-16. Japanski inženjeri u fabrici bili su iznenađeni da smo mi u SFRJ još 1989. godine imali razvijen kokpit za upravljanje avionom putem glasa pilota. To je bilo razvijeno u okviru programa „Novog aviona”, nadzvučnog jugoslovenskog višenamenskog borbenog aviona. I sve je propalo raspadom SFRJ.

„Pa prodajte taj kokpit nama”, rekli su mi te 1994. u fabrici „Micubiši hevi industri”. Mi ni to nismo uradili. Kao što su Japanci hteli da 1962. kupe od Jugoslavije protivavionsku vođenu raketu „vulkan”. Mi smo odustali od proizvodnje i prešli na sovjetske rakete. Treba otići u Tokio i videti kvart Akihabara, gde se prodaje elektronika, pa shvatiti ekonomski bum modernog Japana. 

Godine 2004. bio sam po drugi put gost japanske vojske. Za deset godina Japan je izrastao u ekonomskog džina, u „Hondi” su mi pokazali robota zvanog „Asimo”, u „Tojoti” automobil „prijus” na hibridni pogon. Te 2004. opet sam posetio generalštab, razarač „Sendai” u ratnoj luci Jokosuka, razgovarao sa guvernerom Tokija i na Okinavi sa guvernerom tog ostrva. Pokazali su mi u Jamanašiju voz „maglev” koji juri 600 km na sat.

Japan je dao najveću pojedinačnu humanitarnu pomoć Republici Srpskoj, od oko 200 miliona dolara, i veliku pomoć Srbiji od oko 300 miliona dolara, pomoć i u vreme sankcija. Ambasada Japana nije se evakuisala iz Beograda ni u vreme NATO agresije 1999. Zato da poželimo dobrodošlicu japanskom premijeru Šinzo Abeu, prvom premijeru Japana posle 1987. koji posećuje Beograd.


Komentari66
36045
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милан
@Aleksandar Mihailovic, Развеселили сте ме, југоносталгичару са отеженим контактом са реалношћу. Ја не причам о капацитетима Југославије који су били неспорни. Ја кажем да је Србија остала Србија после оба рата (камо лепе среће) и више од 80 посто те индустрије би могла сама да одржава. Овако, као што неко већ помену, чопави је убијао српску супстанцу и потенцијале. Па смо пили словеначки Фруктал од српских јабука, брескви, јагода, кајсија...Тенк Т-84!? Јел није могла купола у Смедереву? Јел није мотор могао у Раковици? Јел није могао да се склапа у Прибоју? Али кључно је тржиште. Мерцедес може вероватно дупло више аутомобила да прави али коме да их прода. Спомињете садашњу војну индустрију која је смешна. Ми можемо евентуално африканцима и арапима да утопимо транспортере и лаке противоклопне системе. Све ово и још тога је последица погубног комунистичког деловања у Србији. Али нико нам није крив. Парадокс је да за Југославијом највише жалимо ми Срби.
Владимир Петковић
@Dragan Pik-lon - Прво, "da otkopavamo", који то "ми"? Србија није била у рату са Јапаном па не може ни да закопава ни да откопава никакве "ратне секире". Друго, овде неки тврде да Руско-Јапанског рата никада није било. Е, па, јесте, приде што су Јапанци на њега били нахушкани америма и Енглезима! Само ступање Јапана у рат против Русије било је могуће само захваљујући свеобухватној политичкој, дипломатској, информационој, војно-материјалној и финансијској подршци тадашње Енглеске и САД јер им није било у интересу претерано активно присуство Русије у региону. Искористили су бруталне реформе прозападног императора Меиџија када се и Јапан хитно "вестернизовао" под њиховим пажљивим патронатом. Великом брзином се наоружавао најмодернијом војном техником, а у обуци и снабдевању помагали су му већ поменути господари. Крајем века је Јапан већ имао моћну армију и флоту, обучену по европским стандардима, и убрзо је постао ратоборан. Управо та подршка је и однела Јапанцима победу.
dr Slobodan Devic
Pojedinim jugonostalgicarima srpskog podrijetla bi najtoplije preporucio da se krenu put Japana i tamo potraze japanske kamikaze i objasne im da je i Srbija imala kamikazu, ali politickog - Aleksandra prvog. Razumece ih, garant ...
Dragan Pik-lon
@Vladimir Petkovic, glupo je da otkopavamo ratne sekire sa Japanom koje nikada i nismo zakopali.To sta sa Japanom ima Crna Gora,ostavimo Milu da resi.Nadam se da ce on zbog svoje bahate politike uspeti da nadje Japan na svetskoj mapi!?Ne zaboravite da su Japanci hrabriji i pravdoljubivi hiljadu puta nego sto su Nemci.Ne zaboravite i Italijane koji su u prvom svetskom rati bili stpski saveznici,dok su nas u drugom svetskom rati vadili iz ustaskih Jama!!!
Istorija
Japanci su od tridesetih godina pa sve do kraja rata vrsili takve zlocine nad Kinezima da bi se i Hitler zgranuo. Ubili su milione civila, bukvalno bebe bajonetima vadili iz utroba i ubijali, to je bio najzlocinackiji narod ikada! Pogledajte slike na internetu i podatke pa cete videti koliko gresite. Smirili su se tek kada su dobili po nosu od SAD-a i setili se casti i postenja. Italijani nas nisu spasavali ni vadili iz jama u II sv ratu nego su bili saveznici Nemcima i ustasama koji su ubijali Srbe u koncentracionim logorima. Naucite istoriju.
Preporučujem 15
Владимир Петковић
Ноћу између 26. и 27. јануара (8. и 9. фебруара) 1904, пре званичне објаве рата, јапански бродови су напали руску ескадру у Порт Артуру (данас кинеска лука Ли Шун). Тако је Русија ушла у свој први рат у 20. веку. Руско-јапански рат завршен је поразом Русије и губитком територија, после чега је уследила тешка политичка криза и прва руска револуција 1905. Када је Јапан објавио рат Русији убрзо је Црна Гора објавила рат јапану и тиме пружила, првенствено моралну подршку Русији. Стварно учешће ЦГ у рату свело се на неколицину Црного... упссс, Монтенегрина који су били ту и тамо у јединицама руске војске. Интересантно: почетком 1904. у Јапан је на специјалан позив јапанског императора допутовао амерички војни министар Тафт и пренео Рузвелтово обећање да ће САД пружити Јапану војну подршку уколико на страни Русије буду Француска и Немачка. Тако је Јапан одлучио да крене у рат. "Бићу у највећој могућој мери задовољан победом Јапана, јер Јапан игра нашу игру." Теодор Рузвелт, председник САД.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja