četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 14.01.2018. u 17:03 Gvozden Otašević
STO GODINA OD VELIKOG RATA

Bataljon smrti

Хиљаду триста каплара, ђачки батаљон на маршу према Дрини (Фото „Шумадијска дивизија”)

Čačak – Na ratnim poljima Srbije te 1914. oni su bili najlepši cvetovi i poslednja nada da će svojim mladalačkim žarom i besprimernim patriotizmom, koji će uneti među trupe iskusnih ali iznemoglih ratnika, razbiti Poćorekovu kaznenu ekspediciju i odbraniti čast svoje zemlje...

To se i dogodilo. Kada su napustili kasarnu u Skoplju i u besprekornom redu izašli na ulicu, masa sveta dočeka ih cvećem. Bilo je onih što nisu mogli da zadrže suze i jecaj: „Odoše đaci na front... Odoše đaci u smrt...” Buketi orošeni suzama padaju na ponosne mladiće, čiji se bajoneti i kaplarske zvezdice presijavaju na suncu...

Ovim slovima čačanski književnik Antonije Đurić opisuje stupanje u boj slavne srpske jedinice „Hiljadu trista kaplara”. I dodaje za „Politiku”:

– Već posle prvih borbi nazvan je „Bataljonom smrti”. Kasnije, dok je do kraja delio sudbinu svoje zemlje, nazvaće ga „Legendarni bataljon 1300 kaplara”. Ostaće zapisano da su duh vojske naročito podigle čuvene skopske đačke čete. To beše cvet inteligencije, ponos i budućnost naroda. Ovih 1300 mladića behu ona luča koja ozari duše potištenih vojnika, premorenih bitkama i velikim gubicima. Sokoleći svoje vodove, oni će se u novim borbama baciti na neprijatelja neodoljivom žestinom, naporedo sa oficirima i vojnicima. Krvave brazde ostaše u njihovim redovima... Istoričari tvrde da je to jedini primer u istoriji sveta da jedna država šalje na front, isključivo u borbene jedinice, svoj cvet, svoju budućnost, svoju celokupnu intelektualnu omladinu – i to kao poslednju nadu za spas svoje zemlje.

Književni nadgrobnik najslavnijem bataljonu Srpske vojske podigao je profesor dr Tadija Pejović (1892–1982), povesnicom „Moje uspomene i doživljaji 1892–1919”. U Prvom svetskom ratu i on je bio jedan od 1.300 kaplara, Drugi svetski rat proveo je u nemačkom ropstvu, a zatim, kao profesor Filozofskog i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu, sagradio izuzetnu karijeru naučnika. Pa knjigom od zaborava odbranio saborce i presudne stranice srpske istorije.

Evo kako o kaplarima junacima i svojem vojevanju s njima pripoveda profesor Pejović...

„Samo Cerska bitka izbacila je iz stroja 259 oficira i 16.045 podoficira i vojnika. Trebalo je, dakle, što pre popuniti starešinski kadar. Tako je Vrhovna komanda odlučila da se đaci svih škola u Srbiji koji su dospeli za vojsku, kao i oni koji su bili odložili služenje roka do završetka školovanja, pozovu u vojsku i pripreme za starešine... Sva školska omladina iz više generacija našla se u Skoplju...

Za to vreme na Savi i Drini vodile su se žestoke borbe. Đaci su stoga užurbano obučavani u ratnim veštinama i komandovanju manjim jedinicama. Četiri čete đaka, preko Lapova i Kragujevca, otišle su za Gornji Milanovac, za Prvu i Treću armiju, a dve čete preko Lapova i Mladenovca za Aranđelovac, za Drugu armiju.

Ja sam sa svojim školskim drugom Milojem Rajkovićem raspoređen u Prvu četu, Prvog bataljona 19. pešadijskog puka prvog poziva Šumadijske divizije. U četu smo, u Vreocima, došli 20. novembra. U putu smo unapređeni u podnarednike. Već sutradan bio sam na predstraži u neposrednoj blizini Štaba. Vojnici su me u početku gledali sa žaljenjem što sam došao tako mlad i školovan da poginem.

Naš bataljon krene da pojača borbeni poredak trećepozivaca koji su se nalazili kod Požarevca, na položaju Zabele. Sa rastojanja od jedva pedesetak metara zasuše nas paklenom mitraljeskom vatrom. Nemci su krenuli na juriš, ali mi smo ih odbili, padali su kao snopovi. U toj borbi, 12. oktobra 1915, naš bataljon je prepolovljen. Pogibe tu, na moje oči, moj školski drug narednik – đak Miloje Rajković. A u Kolubarskoj bici poginulo je 400 đaka...

...Onog septembra 1918. video sam strašan prizor – bukve polomljene, ljudska tela iskomadana i razbacana po zemlji. Poneki Bugarin živ, ali ošamućen, izvlači se iz rova i ječi. Malo ih je koji su preživeli napad naše artiljerije.

Opet mi se misao vraća na Skoplje, na drugove iz mladosti, na đake – kaplare. Bilo nas je na početku 1600, ali su neki zbog slabog zdravlja, ili što su bili premladi – odbijeni. Ta slika je bila divna: niko nije mogao da se pomiri sa tim da je bio odbijen; smatrali su da je to uvreda, poniženje. Otadžbina je bila u opasnosti, a njihova pomoć je odbijena! Neki su svim silama nastojali da sebe učine starijim, izmišljali su da su stariji godinu-dve.

Ali, bilo je i drugih situacija. U Skoplje je došao i Milorad Masalović Senja u vojničkoj uniformi, sa činom kaplara. On je kao svršeni maturant jula 1914. kao dobrovoljac stupio u Peti pešadijski prekobrojni puk i učestvovao u ljutoj bici na Ceru.

Pokazao je izvanrednu hrabrost i unapređen u čin kaplara. Kad se našao pred lekarskom komisijom niko ga nije ni pogledao: rečeno mu je da ide kući, jer njegovo godište nije pozvano. Predsednik lekarske komisije, sanitetski pukovnik Žerajić, savetovao mu je da se vrati kući, da sačeka poziv svoje generacije.

Masalović se nije pokolebao. Zauzeo je stav mirno i rekao: ’Zar sam ovako mlad mogao biti na Ceru, tući se sa neprijateljem, a ne mogu sada biti u đačkoj četi?’ Komisija je popustila i Masalović se našao u đačkom bataljonu. Ali, kao i mnoge druge, smrt ga je ubrzo pokosila...” – ispisao je u svojim sećanjima matematičar i naučnik Tadija Pejović.

Komentari13
9d7d1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zlatko Božović
I 1999. godine su u odbrani zemlje učestvovali kadeti Srednje škole unutrašnjih poslova (od 16 do 19) godine, studenti Više škole unutrašnjih poslova i pitomci Policijske akademije, mada ne u ratnim dejstvima već u Policijskim stanicama i obavljali policijske dužnosti na terenu. Ja sam jedan od njih (tada nepunih 17 godina) kadet SŠUP-a. Opravdano verujem, da je došlo do kopnene invazije, učestvovali bismo u borbama, jer smo u toku bombardovanja ubrzano prolazili obuku za rukovanje ručnim raketnim bacačima i minobacačima. Svima nama je učešće u ratu upisano u staž. Čisto da se zna da i posle 85 godina, slično se desilo. A ovim herojima, neka je večna slava! P.S. Ne znam da li administrator ima hrabrosti da objavi ovu istinu. U svakom slučaju hvala!
zoran petrovic
covek kada ovo cita ne moze a da ga ne obuzmu emocije,posebno kada znam svoju istoriju-moje porodice jer iz moje kuce je otislo sest mladih ljudi-vojnika i ni jedan se nije vratio.neka im je svima vecna slava i hvala za ucinjeno.
Predrag Golubovic
Слава твојим бесмртним прадедовима.Који дадише животе да ми живимо у слободи.
Darko
Čudo da nema nikog sa tužbalcama o "klanicama cveta srpske mladosti" i sl. a koje su uobičajene u komentarima kada je tema o Drugom svetskom ratu (Sremski front na primer).
pavle krstic
Darko velika je razlika Kao sto se vidi djaci su pozvani , zavrsili obuku otisli na fornt i svoje zivote dali za Srbiju Na Sremskom frontu iz bivse Jugoslavije su prisilno mobilisani i poslati potpuno nespremni na front iskljucivo Srpski mladici i to od 17 godina pa navise Toliko o toj temi
Stanislav Kalenic (veciti opozicionar)
Slava im vecna. Uvek ih se setim kad hodam Knez Mihajlovom ili Cika Ljubinom ulicom - moram da presecem ulicom 1300 kaplara sa tugom prosaranom ponosom i nezasluzeno uzimajuci deo njihove slave ka sebi jer smo jedno seme, jedan rod, jedno pleme - a bez njih ni ja ne bih dogurao do ove svoje 70te.
Миле Пироћанац
Вечна слава свим херојима наше земље. Професор Тадија ми је предавао Математичку Анализу на Птиродно Математичком Факултету давне 1951 године. Слава му и хвала. Миле

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja