petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 14.01.2018. u 22:00 Biljana Baković

Novi zakon uređuje upotrebu zastava nacionalnih manjina

Podatak o nacionalnoj pripadnosti, na lični zahtev, moći će da bude unet u matične evidencije, a aktivira se i budžetski fond za informisanje na jezicima manjinskih zajednica
(Фото А. Васиљевић)

Već od ove godine narodni poslanici koji pripadaju nacionalnoj manjini čije učešće u populaciji Srbije dostiže najmanje dva odsto mogli bi da steknu pravo da se obraćaju Narodnoj skupštini na svom jeziku. Prema poslednjem popisu iz 2011, ovo pravo ostvarili bi poslanici pripadnici bošnjačke, mađarske i romske manjine. Narodna skupština će, naravno, obezbediti uslove za to. Reč je o jednoj od novina koje su predviđene brojnim izmenama zakonskih odredaba koje su u vezi sa položajem i pravima nacionalnih manjina u Srbiji, a koje bi trebalo da budu usvojene tokom ove godine.

Pred Vladom Srbije trenutno su nacrti zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, koja će vrlo brzo da utvrdi njihove predloge i pošalje ih u skupštinsku proceduru, kažu u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave za „Politiku”. Donošenje ovih zakona deo je mera predviđenih Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, koji je vlada usvojila početkom 2016. godine i koji predstavlja jedan od strateških političkih dokumenata u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, kada je u pitanju položaj, zaštita i ostvarivanje prava i sloboda nacionalnih manjina.

Ovim izmenama će, recimo, preciznije biti definisana upotreba jezika i pisama nacionalnih manjina u ispisivanju toponima u naseljenim mestima. Tako se, na primer, predviđa mogućnost ispisivanja toponima na jeziku nacionalne manjine koja nije u većini u jedinici lokalne samouprave, u naseljima gde ih ima minimum 15 odsto prema poslednjem popisu. Predviđena je, između ostalog, i obaveza uređivanja pitanja objavljivanja propisa na jezicima nacionalnih manjina.

„Nacionalne manjine su za Srbiju važan resurs”, kaže ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić za „Politiku” i ističe da je njegovo ministarstvo tokom 2017. radilo posebno na pitanjima koja su u vezi sa nacionalnim manjinama – od jačanja kapaciteta, preko zakonodavnih inicijativa do izdvajanja budžetskih sredstava. Njegov stav je da su one najjača veza sa našim partnerima u regionu i da pitanje položaja građana Srbije drugih nacionalnosti ne bi trebalo da se gleda samo kroz prizmu obaveza Srbije u pregovorima sa EU. Dodao je i da nacionalne manjine koje nemaju zemlju maticu (Romi, Aškalije, Bunjevci, Vlasi, Egipćani, Rusini) predstavljaju dragocenost i komparativnu prednost Srbije.

„Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava je bitno, ali je mnogo bitnije kako ćemo mi urediti međusobne odnose sa ciljem da što bolje živimo. Srbija i zemlje nastale raspadom bivše Jugoslavije imale su i periode sa pozitivnim i sa negativnim iskustvima u međunacionalnim odnosima koje moramo da uzmemo u obzir kako bismo izgradili društvo jednakih šansi za sve”, kaže Ružić.

Jedna od najbitnijih zakonodavnih aktivnosti tiče se izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (NSNM), o čemu se najviše i govorilo u javnosti. „Iako je mnogima zazvučalo da je u ovom procesu iskazano nezadovoljstvo političkih predstavnika nacionalnih manjina predlogom, mislim da smo na dobrom putu da dobijemo kvalitetan predlog koji će zadovoljiti sve zainteresovane. Od samog početka smo ovaj proces vodili transparentno, baš zato što se radi o vrlo osetljivoj temi”, kaže Ružić.

Predstavnici nacionalnih manjina uključeni su i u procese izrade drugih zakonskih predloga koji se mogu ticati manjina, kao što su javne konsultacije u cilju pripreme teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštitniku građana (u skladu sa poglavljem 23), koje su započete 6. decembra, kao i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Ministarstvo namerava i da u tekstu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama, omogući da podatak o nacionalnoj pripadnosti, na lični zahtev, bude unet u matične evidencije. Ovo pitanje do sada nije bilo regulisano, niti je ovaj podatak mogao biti unet u matičnu knjigu. Mogućnost unošenja podatka o nacionalnosti u sve javne evidencije i registre po principu dobrovoljnosti predstavlja najznačajniji korak u pravcu afirmacije prava na negovanje nacionalnih identiteta svih zajednica, ali i individualnih prava na pripadnost. Zakon se opredelio za liberalan pristup ovom pitanju, prema kome je ovaj podatak fakultativan, određen slobodnom voljom roditelja, odnosno punoletnog lica u pogledu njegovog unosa, brisanja ili promene.

„Aktivirali smo i Budžetski fond za nacionalne manjine za finansiranje programa i projekata iz oblasti informisanja na jezicima nacionalnih manjina – prvi put nakon 15 godina od kada je fond uspostavljen. Sredstva u 2017. godini su bila vrlo mala, oko 1,8 miliona dinara. Zato smo u budžetu za 2018. godinu ova sredstva uvećali za 20 miliona dinara, odnosno 12 puta”, ističe Ružić.

Sredstva iz ovog fonda svih ovih godina su bila neraspoređena. A s ovom uvećanom sumom, računaju u ministarstvu, može da se uradi dosta, pošto se odnosi na finansijsku podršku aktivnostima informisanja na jezicima nacionalnih manjina.

Novim zakonskim predlogom biće uređeno i pravo izbora i upotrebe nacionalnih simbola i znamenja. Predviđeno je da se simboli i znamenja nacionalnih manjina mogu službeno isticati tek nakon objavljivanja odluke Saveta za nacionalne manjine o njihovom potvrđivanju, tokom državnih praznika Srbije i, isključivo, potvrđenih praznika nacionalne manjine, na zgradama i u prostorijama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima, i to ne samo na područjima na kojima je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi, već i na onima koja su eventualno utvrđena odlukom o potvrđivanju simbola. Ta nacionalna znamenja će morati da budu istaknuta uz zastavu Srbije.

Šta je do sada bio problem u vezi s isticanjem zastava? Zakon predviđa da se grb, odnosno zastava strane države, može isticati samo uz grb, odnosno zastavu Srbije, osim ako potvrđenim međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno. Međutim, Mađari i Albanci često su isticali zastave svojih država bez zastave Srbije. Time su kršili Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, uz to što zastave matičnih država nisu simboli nacionalnih manjina. Zastave nacionalnih manjina moraju da budu utvrđene na predlog njihovih nacionalnih saveta i moraju da se razlikuju bar u detalju od zastava matičnih država.

Jasno definisanje ovlašćenja

Nacrt je u fazi javne rasprave, a predlog može da bude utvrđen u martu 2018. godine. Tokom prethodnih godina primećeno je nekoliko problema u radu NSNM, pre svega u domenu transparentnosti rada i finansiranja nacionalnih saveta. Takođe, potrebno je jasno definisanje ovlašćenja nacionalnih saveta, kao i smanjenje njihove prekomerne politizacije. Zakon se menja na osnovu preporuka međunarodnih eksperata, a potreba za to pokazala se i u praksi, tokom rada nacionalnih saveta, pa čak i na osnovu pritužbi članova saveta na rad nacionalnih saveta. Prema važećem zakonu, pripadnici 21 nacionalne manjine konstituisali su svoje nacionalne savete: Bunjevci, Bugari, Bošnjaci, Mađari, Romi, Rumuni, Rusini, Slovaci, Ukrajinci, Hrvati, Albanci, Aškalije, Vlasi, Grci, Egipćani, Nemci, Slovenci, Česi, Makedonci, Crnogorci i Savez jevrejskih opština.

Komentari18
04d3d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Matija Soskic
Ako po Ustavu svi gradjani Srbije imaju ista prava, mislim da je stetno da se potencira na nacionalnim manjinama, jer se time neposredno daju veca prava vecini.
dana
Ovakav zakon nema niti jedna drzava u svetu. Nema sanse da se u americkom senatu senatori iz Teksasa na primer obrate na spanskom. Ili da se u Italijanskom parlamentu obrate na nemackom ili francuskom. I jos, ako ovo uvedu, srpski narod ima da plati uposljavanje prevodilaca sa 22 jezika manjina da sede u parlamentu i kradu Bogu dane.
Osman Delić
Čitajući komentare mnogi ne odobravaju Zakon o nacionalnim manjinama. Međutim, htio bih reći da Srbija ništa ne gubi ovim zakonom, naprotiv. Znam da neke stvari još uvijek ostavljaju gorak okus, ali se mora krenuti u prvacu tolerancije i suživota. Na kraju, i pripadnici nacionalnih manjina su građani Srbije koji svojim radom doprinose napretku zemlje. Zbog čega bi im onda uskratili ovo, minimalno pravo. To Srbiju neće osakatiti, naprotiv, to je samo dokaz da Srbija ide u pravcu uljuđene zemlje, dovoljno široke za sve njene građane.
Сале Земунац
Националне мањине су и у бившој нам држави имале већа права него што су било где у свету имале националне мањине једне државе. Где сте у свету видели да се у државним школама о трошку државе школују националне мањине на свом матерњем језику и то до нивоа универзитета. Школовање (углавном допунска настава) на матерњем језику националне мањине је свуда у свету о трошку те националне мањине и уз помоћ матичне државе. Школе за наше сународнике у Француској, Аустрији, Немачкој и др. не финансирају те државе већ се одавде шаљу паре, уџбеници и наставници. А наша деца тамо морају да знају званични језик државе у којој живе без обзира да ли имају или не држављанство. Код нас се дешава да држављани ове земље не знају званични језик. Имао сам колегу на факултету који ми се је жалио да му је тешко да прати наставу, јер је и основну школу и гимназију завршио на мађарском језику. Шта да кажемо за Албанце који су имали и универзитет на албанском и који сада потурају приче како је албански забрањив
Milos miokovic
Ako mogu nacion.vecine-ove korporacije sto su otvorile radne logore u Srb.,sve su istakle barjake,sve su kao drzava u drzavi......ondak,neka istakne,ko hoce i gde hoce......
Djordje
U Crnoj Gori ako javno istaknes obelezje druge drzave dobijes kaznu. Umesto da jos jace jacamo nacionalni identitet mi sve za druge za sebe nista.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja