petak, 24.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

NIN-ova nagrada romanu Dejana Atanackovića

Za delo Mire Otašević „Gorgone” (Geopetika) glasao je Božo Koprivica, predsednik žirija, dok je za roman Srđana Srdića „Srebrna magla pada” (Partizanska knjiga) glasala Jasmina Vrbavac
Autor: M. Vulićevićponedeljak, 15.01.2018. u 13:40
Добитник се обратио жирију посредством скајпа (Фото М. Вулићевић)

NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman u 2017. godini na srpskom jeziku pripala je Dejanu Atanackoviću, vizuelnom umetniku i univerzitetskom profesoru, za njegovu prvu proznu knjigu „Luzitanija”, u izdanju „Besne kobile”. Ovogodišnje proglašenje dobitnika NIN-ove nagrade proteklo je u većem iščekivanju i uzbuđenju od uobičajenog, zato što su novinari, okupljeni na Dorćol placu, informaciju o nagrađenoj knjizi i autoru dobili sa više od sat vremena zakašnjenja. Rezultati glasanja pokazali su pluralnost mišljenja u žiriju, pa su tako za nagrađeni roman glasali Tamara Krstić, Zoran Paunović i Mihajlo Pantić, za delo Mire Otašević „Gorgone” (Geopoetika) glasao je Božo Koprivica, predsednik, dok je za roman Srđana Srdića „Srebrna magla pada” (Partizanska knjiga) glasala Jasmina Vrbavac. U najužem izboru bili su i romani Jovice Aćina „Srodnici” (Laguna) i Davida Albaharija „Danas je sreda” (Čarobna knjiga).

– U romanu „Luzitanija” pripoveda se fantazmagorijsko-alegorijska povest iz vremena Prvog svetskog rata, viđenog iz višestruko pomerene, višeslojne, perspektive. Ukrštajući erudiciju i snažnu imaginaciju Atanacković stvara kompleksnu sliku sveta, u kojoj se ludilo doživljava kao ostrvo razuma u sveopštoj sumanutosti ratne stvarnosti. Delom oslonjen na tradiciju fantastičnog realizma, delom nastajući na transponovanju i očuđenju dokumentarne građe, a delom na saznanjima iz prirodnih nauka i psihologije, roman „Luzitanija” sklopljen je od niza dinamičnih, vizuelno i retorički upečatljivih poglavlja, stav je žirija, uz napomenu da Atanacković ispisuje priču koja sugestivno nadilazi sopstvene vremenske i prostorne koordinate i izrasta u univerzalnu priču, preispitujući temu ludila kao utočišta i kao načina suprotstavljanja haosu.

Dejan Atanacković predaje više predmeta iz oblasti vizuelne umetnosti i kulture na univerzitetskim programima u Firenci i Sijeni, sarađuje sa firentinskim Muzejem prirodnih nauka na predmetu „Body Archives” posvećenom istoriji predstava ljudskog tela. Poslednjih godina vodi radionice zasnovane na dijalogu studenata i psihijatrijskih pacijenata. U Beogradu je, uz podršku Muzeja savremene umetnosti pokrenuo inicijativu za nove narativne tokove kroz javni rad beogradskih alternativnih vodiča. Kao vizuelni umetnik, od devedesetih ostvaruje samostalne izložbe i kustoske projekte.

Budući da nije mogao da prisustvuje proglašenju, Atanacković se javio skajpom, zahvalivši žiriju zbog toga što je pažnju posvetio pre svega delu, a ne autoru koji nije poznat u književnim krugovima. Takođe, Atanacković je izrazio zadovoljstvo zbog uspeha malog izdavača „Besne kobile”, koji je zaslužan za objavljivanje njegovog romana.

– Postoji stigma vezana za ludilo, ovladavanje ludilom smatra se vrstom progresa, a ne uzimanjem u obzir različitosti i drugosti. U današnjem društvu i ljudi sa posebnim potrebama obespravljena su kategorija, kojima se oduzimaju sva ljudska prava – primetio je Atanacković. Budući da dolazi iz druge umetničke oblasti, zapazio je da tekst vidi sastavnim delom pripreme vizuelnog rada.

Članovi žirija NIN-ove nagrade u pojedinačnim izlaganjima ocenili su da su svih pet knjiga iz najužeg izbora, pa i one iz šireg, zaslužile čitalačku pažnju. Posebno je Mihajlo Pantić, kome je ovo poslednja godina učešća u ovom žiriju, postavio pitanje uloge književnosti u javnom životu, u eri prozne hiperprodukcije.

– Uprkos tome što su za četiri godine članovi ovog žirija pročitali oko 800 knjiga, taj rad za mene je predstavljao zadovoljstvo. Moj prvi favorit bio je Albahari, ali sam na kraju glasao za „Luzitaniju” – dodao je Pantić.

Božo Koprivica ukazao je na važnost knjige „Gorgone” Mire Otašević, koja se bavi velikom temom holokausta, kao i „stalnim zlom koje obitava pred našim očima”. Jasmina Vrbavac mišljenja je da Srdićev roman pomera granice jezika u prozi, a da se dela Aćina i Albaharija bave onim što se nalazi iza zavese stvarnosti. Tamara Krstić u pet romana iz najužeg izbora uočila je osobene odnose prema temi bolesti.


Komentari12
fe7ff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ignac
Nisam razumeo Mihajla Pantića. Da li smatra da je roman u ekspanziji ("hiperprodukcija) loša stvar za književnost? Ne bih rekao. Napisati koegzistentan i stilski i sadržajno korektan roman već predstavlja uspeh. Koliko pisaca to ne ume?! Uostalom, smatram da je NIN-ova nagrada za roman zasnovana na konceptu "o ukusima ne treba raspravljati". Meni se , recimo, iz prošlogodišnje produkcije (koja je kvalitetnija od prethodne) veoma dopada nekoliko romana koji uopšte nisu uvršteni u širi izbor. Mogao bih to da obrazložim, ali čemu?
Bruno Šulc
Najbolji roman je "Srodnici" a najslabiji je dobio nagradu.
Протовестијар
Нисам прочитао роман, али сада када сте ово написали прочитао сам шта на сајту Лагуне пише у опису књиге. Из неких неразумних разлога наши жирији одмах дискредитују књиге које имају било какву жанровску примесу, а код овог романа се помиње мешање чак два жанра - детективски и фантастични. То је књигу одмах избацило из игре! Иначе, мој фаворит за ову годину је био "Последњи циркус на свету" Банета Јанковића, али и он комбинује жанрове, па вероватно није имао никакву шансу! Жалосно!
Preporučujem 2
Боривоје Банковић
За промену, у праве руке.
Dusan
Tako ces i to jednog Dana kaze mi majka
Sreten Bozic -Wongar
Manjinska nagrada. Dodeljuje se izezetno piscima iz Srbije u kojoj zivi 49% Srba a ne i piscima iz Srpske diaspore u kojoj zivi 51% srpskog naroda. Suprotno EU standardima .
Игор Г.
Вама Сретене остаје само да примите Бокерову (BOOKER) награду, а можда и НИН-ову ако будете писали српским писменима. Узгред шта с оним писцима који више нису држављани Републике Србије а пишу на српском језику?
Preporučujem 2
Mitar
Roman se ne dodeljuje "pripadniku srpskog naroda", već autoru najboljeg romana napisanog na srpskom jeziku. Potrebno je ipak malo promisliti pre nego što se zasvira u gusle.
Preporučujem 15
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja