NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman u 2017. godini na srpskom jeziku pripala je Dejanu Atanackoviću, vizuelnom umetniku i univerzitetskom profesoru, za njegovu prvu proznu knjigu „Luzitanija”, u izdanju „Besne kobile”. Ovogodišnje proglašenje dobitnika NIN-ove nagrade proteklo je u većem iščekivanju i uzbuđenju od uobičajenog, zato što su novinari, okupljeni na Dorćol placu, informaciju o nagrađenoj knjizi i autoru dobili sa više od sat vremena zakašnjenja. Rezultati glasanja pokazali su pluralnost mišljenja u žiriju, pa su tako za nagrađeni roman glasali Tamara Krstić, Zoran Paunović i Mihajlo Pantić, za delo Mire Otašević „Gorgone” (Geopoetika) glasao je Božo Koprivica, predsednik, dok je za roman Srđana Srdića „Srebrna magla pada” (Partizanska knjiga) glasala Jasmina Vrbavac. U najužem izboru bili su i romani Jovice Aćina „Srodnici” (Laguna) i Davida Albaharija „Danas je sreda” (Čarobna knjiga).
– U romanu „Luzitanija” pripoveda se fantazmagorijsko-alegorijska povest iz vremena Prvog svetskog rata, viđenog iz višestruko pomerene, višeslojne, perspektive. Ukrštajući erudiciju i snažnu imaginaciju Atanacković stvara kompleksnu sliku sveta, u kojoj se ludilo doživljava kao ostrvo razuma u sveopštoj sumanutosti ratne stvarnosti. Delom oslonjen na tradiciju fantastičnog realizma, delom nastajući na transponovanju i očuđenju dokumentarne građe, a delom na saznanjima iz prirodnih nauka i psihologije, roman „Luzitanija” sklopljen je od niza dinamičnih, vizuelno i retorički upečatljivih poglavlja, stav je žirija, uz napomenu da Atanacković ispisuje priču koja sugestivno nadilazi sopstvene vremenske i prostorne koordinate i izrasta u univerzalnu priču, preispitujući temu ludila kao utočišta i kao načina suprotstavljanja haosu.
Dejan Atanacković predaje više predmeta iz oblasti vizuelne umetnosti i kulture na univerzitetskim programima u Firenci i Sijeni, sarađuje sa firentinskim Muzejem prirodnih nauka na predmetu „Body Archives” posvećenom istoriji predstava ljudskog tela. Poslednjih godina vodi radionice zasnovane na dijalogu studenata i psihijatrijskih pacijenata. U Beogradu je, uz podršku Muzeja savremene umetnosti pokrenuo inicijativu za nove narativne tokove kroz javni rad beogradskih alternativnih vodiča. Kao vizuelni umetnik, od devedesetih ostvaruje samostalne izložbe i kustoske projekte.
Budući da nije mogao da prisustvuje proglašenju, Atanacković se javio skajpom, zahvalivši žiriju zbog toga što je pažnju posvetio pre svega delu, a ne autoru koji nije poznat u književnim krugovima. Takođe, Atanacković je izrazio zadovoljstvo zbog uspeha malog izdavača „Besne kobile”, koji je zaslužan za objavljivanje njegovog romana.
– Postoji stigma vezana za ludilo, ovladavanje ludilom smatra se vrstom progresa, a ne uzimanjem u obzir različitosti i drugosti. U današnjem društvu i ljudi sa posebnim potrebama obespravljena su kategorija, kojima se oduzimaju sva ljudska prava – primetio je Atanacković. Budući da dolazi iz druge umetničke oblasti, zapazio je da tekst vidi sastavnim delom pripreme vizuelnog rada.
Članovi žirija NIN-ove nagrade u pojedinačnim izlaganjima ocenili su da su svih pet knjiga iz najužeg izbora, pa i one iz šireg, zaslužile čitalačku pažnju. Posebno je Mihajlo Pantić, kome je ovo poslednja godina učešća u ovom žiriju, postavio pitanje uloge književnosti u javnom životu, u eri prozne hiperprodukcije.
– Uprkos tome što su za četiri godine članovi ovog žirija pročitali oko 800 knjiga, taj rad za mene je predstavljao zadovoljstvo. Moj prvi favorit bio je Albahari, ali sam na kraju glasao za „Luzitaniju” – dodao je Pantić.
Božo Koprivica ukazao je na važnost knjige „Gorgone” Mire Otašević, koja se bavi velikom temom holokausta, kao i „stalnim zlom koje obitava pred našim očima”. Jasmina Vrbavac mišljenja je da Srdićev roman pomera granice jezika u prozi, a da se dela Aćina i Albaharija bave onim što se nalazi iza zavese stvarnosti. Tamara Krstić u pet romana iz najužeg izbora uočila je osobene odnose prema temi bolesti.
