utorak, 18.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:47

Hekatino svetilište, mesto silaska u Had

Sveto mesto grčke praboginje u srcu Dorćola podigao je Valerije Kreskentio, vojnik četvrte Flavijeve legije
Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 15.01.2018. u 16:00
(Фото Народни музеј у Београду)

Njen dolazak najavljuje lavež pasa, ima tri tela i tri glave, a čast joj se odaje darivanjem kolača. Poštovali su je i plašili je se i grčki i rimski bogovi, a svetilište posvećeno grčkoj praboginji Hekati još u trećem veku postojalo je u srcu Beograda – na sadašnjoj raskrsnici ulica Jevremove i kneginje Ljubice na Dorćolu. Ovih dana, drevnu Hekatu oživeo je tim stručnjaka uradivši virtuelni 3D animirani prikaz.

– Dizajnirana je posebna interaktivna tabla koja pored uobičajenih turističkih podataka, posmatrana kroz kameru telefona ili tableta, omogućava da se u stvarnosti vidi 3D model boginje Hekate. Tabla predstavlja klasičnu turističku tablu sa informacijama o pronalasku delova antičkog svetilišta na tom mestu za one posetioce koji nemaju uređaj – objašnjava Rade Milić, arheolog koji je učestvovao u timu Centra za urbani razvoj koji na ovaj način pokušava da predstavi prošlost prestonice. U ovom projektu „Andergrad” koji je realizovan uz pomoć grada i Sekretarijata za privredu učestvovao je i antropolog Miodrag Simović. Aplikaciju su uradili naši stručnjaci iz Beograda iz tima „Lajv vju” studija.

Raskrsnica ulica Jevremove i kneginje Ljubice na Dorćolu

U planu je i da se u saradnji sa nadležnima iz grada na uglu ulica gde je otkriveno svetilište posvećeno Hekati postavi savremeni otisak u vremenu – obeležje dostojno misteriozne boginje.

A priču o boginji Hekati i njenom svetilištu u nedrima Beograda otkrili su, sasvim slučajno, radnici koji su 1935. godine kopali temelje za novu zgradu. Tu, na dorćolskoj raskrsnici otkopali su svojevrsno mesto „silaska u Had”.

– Arhitravna greda nađena je na dva i po metra dubine, pliće nego što bi se očekivalo za antiku. Ona se u svetilištima nalazi iznad stubova. Dužine je oko metar i po i na njoj se nalazi natpis na latinskom jeziku. Reč je o posveti Hekati, koju je uputilo vojno lice četvrte Flavijeve legije, Valerije Kreskentio. Vojnik je, prema natpisu, verovatno služio u vojsci imperatora Maksimina Traksa. Ovaj podatak je veoma značajan za datovanje ovog nalaza, zbog toga pretpostavljamo da je posveta nastala posle 235. godine, ali svakako početkom trećeg veka nove ere – priča Milić.

Posle otkrivanja grede, u Beogradu se zatekao nemački arhitekta Rihard Štaudinger koji se tridesetih motao po prestonici. Bio je boem, a izdržavao se od novca koji mu je davao grad da napravi maketu Beograda.

Tri-de prikaz (Foto Centar za urbani razvoj)

– Zahvaljujući njemu, ta arhitravna greda je sačuvana. Kako stoji u tekstu iz tadašnjeg „Vremena”, ona je bila poklonjena jednoj naučnoj instituciji. A zatim joj se izgubio trag. Decenijama kasnije pronađena je u podrumu konaka kneginje Ljubice prilikom renoviranja i data na čuvanje Narodnom muzeju. Smeštena je lapidarijumu u Barutani i o njoj brine Veselinka Ninković iz Narodnog muzeja – priča Milić.

Starija od olimpijskih bogova
– Hekata je htonsko božanstvo, titanka, praboginja, starija od olimpijskih bogova. Posle borbe sa titanima, iako je pripadala prethodnoj generaciji grčkih bogova, zadržala je sve počasti na zemlji, moru i nebu. Čak joj i bogovi sa Olimpa ukazuju najveće poštovanje. Po narodnom verovanju, ona je boginja utvara i duhova, demonsko biće koje je povezano sa podzemnim svetom. Ona drži ključeve Hadovih kapija – vrata podzemnog sveta, gospodari dušama u Carstvu mrtvih i može da ih vraća među žive. U pratnji mnogih seni, demona i pasa, ona juri kroz noć, a njen dolazak najavljuje zavijanje pasa. Prouzrokuje razne bolesti, šalje loše snove, noćne prikaze i more. Sva ta zla ona i otklanja, ali obilno pomaže onome kome želi: junacima daruje slavu, ribarima bogat ulov, a pastirima mnogo stoke... Zbog toga je ispred svake kuće podizan žrtvenik Hekati, da bi odbila sve zle sile koje mogu da naškode porodici – objašnjava Milić.

Boginja Hekata nije imala snažan kult na području današnje Srbije, a ovaj artefakt predstavlja jedan od retko pronađenih nalaza tog kulta na teritoriji cele Srbije. U rimsko doba, na prostoru Podunavlja često je poistovećivana sa boginjom Dijanom, zaštitnicom rudnika srebra.

Hekata je zaštitnica celokupne magije, posebno one u vezi sa ljubavnim činima i prizivanjem mrtvih. Kao predvodnica noćih demona povezana je i sa Mesecom, a preko njega i sa životom žena. Ljudi joj prinose žrtve – pse, jaja, sir i kolače da bi zadobili njenu milost. Njeni atributi su bodež, zmije, bič, buktinje i ključevi podzemlja.

– Omiljena staništa su joj, kako nam je objasnila Nadežda Gavrilović iz Arheološkog instituta, raskršća, gde su joj podizani žrtvenici, prinošene žrtve i postavljane kultne statue. Prema natpisu na arhitravnoj gredi, svetilište posvećeno Hekati u Singidunumu bilo je podignuto je na trostrukom raskršću. Postoji mogućnost da je artefakt tokom vremena izmešten sa prvobitne lokacije, kako navodi nepouzdan članak iz „Vremena”. Kako je reč o krečnjaku, kamenu koji nije bio luksuzan ni u to vreme, kao i procene o težini samog artefakta, možemo da pretpostavimo da nije daleko pomeran od mesta na kojem je pronađen – kaže Milić.

Groblja su bila česta mesta na kojima su se nalazila Hekatina svetilišta. Analizirajući tragove antičkog Singidunuma, na padini prema Dunavu u okolini Gospodar Jevremove ulice otkriveni su delovi antičke nekropole. Adresa na kojoj je nađena ova greda nalazi se na raskršću ulica Gospodar Jevremove i Kneginje Ljubice.

Arhitravna greda sa natpisom na latinskom jeziku, Beograd, prva polovina trećeg veka (Foto Narodni muzej u Beogradu)

Jonski stil

Značaj ovog nalaza je veliki jer je jedan od retkih dobro očuvanih fragmenata antičke urbane arhitekture. Na gredi su ostali tragovi sa donje i sa gornje strane. Kao takva ona može da ukaže na to kakva je arhitektura hrama bila jer su Rimljani tipski gradili, a i mnogo govori o Beogradu u periodu antičke istorije o kome ima vrlo malo informacija.

– Greda se završava stepenasto i ukazuje da je hram mogao da bude izrađen u jonskom stilu, eventualno jer smo bili rimska provincija u toskanskom stilskom redu. Jonski stilski red karakterišu ukrasi, dok je toskanski mnogo svedeniji. Tragovi sa donje strane grede pokazuju koliki je bio otisak kapitela na koji je nalegala greda. Na osnovu toga mislim da je reč o hramu koji je mogao da ima samo dva stuba na pročelju i verovatno da je iznad te grede postojao pravougaoni zabat. Još nisam proračunala, ali mislim da je u odnosu na prečnik visina pročelja bila u odnosu jedan prema sedam – objašnjava Gordana Milošević Jevtić, sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, i napominje da još nije poznato da li je hram bio ukopan u brdo i gde je stajala Hekata, odnosno da li je ona bila sama u svetilištu ili je bilo prostora da u njega uđe i sveštenik.


Komentari0
a9ad9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja