nedelja, 16.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:25

Bili bismo zdraviji da sklanjamo slanik sa stola

Jučerašnji naučni skup u SANU bio je posvećen prevenciji kao najboljem načinu borbe protiv bolesti
Autor: Branislav Radivojšaponedeljak, 15.01.2018. u 22:00
Фото Пиксабеј

Umesto lečenjem, bilo bi bolje da se bavimo sprečavanjem bolesti, čulo se juče na naučnom skupu održanom u SANU, posvećenom značaju prevencije za zaštitu zdravlja ljudi u Srbiji. Pozdravnu reč prisutnima uputili su predsednik Akademije Vladimir Kostić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, dok je akademik Ljubiša Rakić u uvodnom izlaganju podsetio da je odavno deklarativno prihvaćen stav da je prevencija efektivnija od lečenja, ali da taj koncept nije doživeo apsolutnu primenu.

Tatjana Pekmezović, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, govoreći o nekoliko nivoa prevencije, podseća na značaj one primarne, usmerene ka zdravim osobama. Tim povodom, pomenula je Rouzovu teoremu prevencije, koja se svodi na to da izloženost velikog broja ljudi malom riziku može dovesti do mnogo više obolelih nego izloženost malog broja obolelih visokom riziku. Objašnjavajući ovo pravilo na primeru povišenog krvnog pritiska, profesorka Pekmezović kaže da je krvni pritisak krajnji faktor rizika za moždani udar.

Međutim, u praksi imamo najviše onih imaju normalan, i mali deo onih koji imaju povišeni krvni pritisak. Individualni pristup zaštiti zdravlja svodi se na to da se leče samo oni koji imaju visok krvni pritisak, dok se populacioni pristup, koji je jeftiniji i o kojem govori Rouzova teorema, svodi na aktivnosti koje doprinose tome da svaki pojedinac snizi krvni pritisak za pet do deset stepeni i time unapred smanji rizik od obolevanja.

Ova profesorka je na primeru Japana pokazala kako se primarnom prevencijom na zdravu populaciju može veoma smanjiti rizik od moždanog udara. Još šezdesetih godina u ovoj dalekoj zemlji počeli su sa svakodnevnom edukacijom stanovništva da ne soli previše hranu, a imali su i obučene volontere zadužene za davanje saveta o ishrani. U akciju je bila uključena i medijska kampanja, uz televizijske emisije koje su emitovane svakog dana u isto vreme. Jedine tri teme ove edukacije bile su: so u hrani, balansirana ishrana i režim rada i odmora. Posle ovog dugotrajnog programa, 1987. godine takozvana incidencija moždanog udara bila je za 75 odsto niža u muškoj i za 60 odsto u ženskoj populaciji.

Takođe govoreći o značaju primarne prevencije, prof. dr Darija Kisić Tepavčević, iz Instituta za imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, pomenula je primer Severne Karelije u Finskoj, u kojoj su 1972. godine počeli sa promocijom zdravih stilova života i redukcijom faktora rizika. Merenja su pokazala da je posle 40 godina holesterol u populaciji prosečno smanjen za više od trideset odsto, pritisak je doveden na nivo poželjnog, broj pušača je kod muškaraca sa 50 sveden na 30 odsto (jedino je kod ženske populacije povećan sa deset na 20 procenata). Sve je to dovelo do smanjenja kardiovaskularnih oboljenja u Severnoj Kareliji za 73 odsto, dok je učestalost smrtnosti od karcinoma smanjena za 44 procenta.

– Vodeći uzrok umiranja u Srbiji, u 50 odsto slučajeva, čine bolesti sistema krvotoka, dok svaki peti stanovnik umire od malignih bolesti – navodi dr Kisić Tepavčević. Ona kaže da je od 2007. do 2016. udeo kardiovaskularnih oboljenja nešto smanjen, ali je povećan udeo malignih bolesti. Zajedno, one čine 75 odsto uzroka smrti u našoj populaciji.

Koje su mogućnosti prevencije? Profesorka kaže da se može delovati na najčešće faktore rizika, kao što su pušenje, povišeni krvni pritisak, fizička neaktivnost, gojaznost, nepravilna ishrana, alkoholizam… Na čelu ove liste je pušenje, jer je utvrđeno da je svaki treći stanovnik Srbije u poslednjih 20 godina bio pušač. U životnom dobu od 35. do 40. godine gotovo svaki drugi stanovnik naše zemlje je pušač. Pušenje je odgovorno za oko 19 odsto smrtnih ishoda usled bolesti srca, a za oko 13 odsto kad je reč o moždanom udaru, dok je za karcinom pluća reč o 62 procenta. Kad bismo eliminisali pušenje, smrtnost od ovih bolesti u našoj populaciji bila bi smanjena za pomenute procente.

Takođe, kad bismo promocijom zdravih stilova života smanjili prosečnu vrednost krvnog pritiska za samo pet odsto, mogućnost da dođe do moždanog udara bila bi u proseku za 30 odsto manja. Mnogi u svetu, navodi profesorka Kisić Tepavčević, zbog toga menjaju način ishrane, naročito smanjujući količinu soli. Preporučena dnevna doza je pet grama po osobi, a naš prosek je 11,6 grama. U istraživanju kojim je to utvrđeno došli su i do podatka da devet odsto stanovnika Srbije dosoljava hranu i pre nego što je proba.

Fizička neaktivnost sledeći je važan faktor rizika, naročito za infarkt miokarda. Međutim, kod nas je 72,5 odsto stanovništva fizički neaktivno (bez pola sata šetnje dnevno). Dakle, velike promene može doneti prevencija, ali za prevenciju je potrebno stvaranje društvenog okruženja i dugogodišnja upornost u primeni odgovarajućih programa.

Govoreći o preventivi u onkologiji, profesor Radan Džodić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju, najavio je objavljivanje plana borbe protiv raka, koji bi uskoro trebalo da usvoji republička skupština. Reč je o velikoj akciji koja će uslediti kao rezultat saradnje sa pariskim Institutom „Pjer i Marija Kiri”.

 


Komentari5
b596a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

kuka
Ne postoji nijedna studija u svetu koja povezuje so i povišeni krvni pritisak. Nigde nijedna. Sanu ukinuti, naskodila srpskom narodu, dati pare u zvecansku.
Luka
Problem je što mi nemamo dovoljan unos joda, i onda to nadoknađujemo kroz unos jodirane soli. Zajedno sa smanjenim unosom soli mora da ide povećan unos joda kroz druge namirnice, inače tiroidna žlezda može da pati. Morske alge su npr bogate jodom.
Ema
Nasledno sam opterecena hipertenzijom. Nemam je jos, ali to ne znaci da je necu dobiti (svi u mojoj porodici su sa visokim krvnim pritiskom). Zato od malena jedemo skoro neslano i potpuno sam na to navikla. U vecini restorana ne mogu ni da jedem, sve mi je preslano. Presli smo pre par godina i na "laku so" (mesavina kalijum i natrijum hlorida), te sada samo to koristimo. Zgrozim se svaki put kad vidim da neko soli smesu za gibanicu ili picu ili dosoljava pasulj skuvan sa suvim mesom ili sarmu na primer, sto je na nasim prostorima uobicajeno.
Радо Мир
@goran... Из сопственог искуства Вам кажем да поред мноштва предивних зачина, храна нипошто не мора бити 'бљутава'. То је код Вас само 'навученост' на со, као на цигарете или алкохол. Ја сада ни јаја на око не солим, а чак ми смета и ако то неко други уради. Морао сам (нажалост) да опробам инфаркт, да би ми 'дошла памет'.
Preporučujem 1
goran
O ukusima ne treba raspravljati, ja ću radije ostati gladan nego jesti bljutavu- neslanu hranu...
Preporučujem 4

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja