četvrtak, 09.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58
KRUPNI PLAN

Kojim srpskim jezikom govoriš

Govornici tih novih srpskih jezika ne priznaju da govore srpski jezik
Autor: Sre­to Ta­na­sićutorak, 16.01.2018. u 22:00
(Драган Стојановић)

Na srpskom jezičkom prostoru uveliko traje proces balkanizacije; ta pojava se najčešće vezuje za usitnjavanje, rasparčavanje društvenih zajednica, a sad se to dešava i jeziku. Književni/standardni jezik koji je Vuk St. Karadžić stvorio za potrebe srpskog naroda i njegove kulture do kraja devetnaestog veka prihvaćen je na prostoru između Slovenije i Bugarske, odnosno u četiri bivše jugoslovenske republike. Taj jezik se u stogodišnjem trajanju nazivao i srpski i srpskohrvatski ili slično ovome, ali nije bilo sporno da je reč o lingvistički jednom jeziku. Od šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka jačao je hrvatski jezički separatizam i, na kraju, Hrvati su definitivno proglasili hrvatski jezik. Za njima devedesetih godina i Muslimani u BiH, prozvavši se Bošnjaci, proglasiše bosanski jezik, asimetrično u odnosu na nacionalno ime.

I samostalna Crna Gora je proglasila crnogorski jezik, iako se na popisu stanovništva dve trećine izjasnilo da mu je srpski jezik maternji. Ipak, službeni jezik je crnogorski, a srpski jezik je praktično proteran. Nastavnici srpskog koji su hteli da postanu i stručnjaci za crnogorski osposobili su se za to na kursu koji je trajao 48 sati – puna dva dana. Od izrazito ćiriličke zemlje, Crna Gora je preko noći postala latinička; narod traži demokratske promene – dosadila mu ćirilica! Iz Kosova i Metohije, kolevke srpskog naroda, zajedno sa stanovništvom proteran je i srpski jezik. Ako se kad i upotrebljava u pokrajinskim i međunarodnim institucijama, onda je unakažen.

Hrvati su kroz stogodišnju upotreba vukovskog (srpskog) književnog jezika uneli u njega izvesne posebnosti da se može govoriti o hrvatskoj varijanti. Ako pođemo od početka, od vremena kad je stvoren ovaj književni jezik, i kad su ga Hrvati prihvatili, to je varijanta srpskog književnog jezika. Ako pođemo od sredine, reći ćemo da je u pitanju varijanta srpskohrvatskog jezika. Što se tiče bošnjačkog i crnogorskog, ni „najdobronamerniji lingvisti” ne mogu im naći argumenata za status posebnih varijanti srpskog jezika. O tome su srpski lingvisti jednoglasni, o tome je svoje mišljenje dao i Odbor za standardizaciju srpskog jezika. U pitanju je srpski jezik sa izvesnim posebnostima i nešto udenutih dodataka kojim se želi obezbediti status „posebnih jezika”. Međutim, kako napisa naš poznati sociolingvista Milorad Radovanović – „zbivanja ove vrste, koja se tiču sudbine (standardnih) jezika, ionako više zavise od političke no od naučne, lingvističke volje”.

Danas se u četiri istojezičke jugoslovenske republike službeno javljaju četiri jezika. Mi se relativno dugo bavimo ovim pitanjem, iako tu ništa nije sporno za struku. Možda i opravdano pošto je država Srbija slušala zagovornike tih „jezika”, a srpsku jezičku struku nije uvažavala. Donosila je odluke s teškim posledicama. U Raškoj oblasti je u upotrebi „bosanski jezik”. Srbi koji rade u školama Novog Pazara moraju dokazati da poznaju taj jezik, što je ponižavajuće za Srbiju.

U Raškoj oblasti je u upotrebi „bosanski jezik”. Srbi koji rade u školama Novog Pazara moraju dokazati da poznaju taj jezik, što je ponižavajuće za Srbiju.

Iako možemo tvrditi da su svi ti novonastali jezici – srpski jezici, to ne znači da nema problema. Govornici tih novih srpskih jezika ne priznaju da govore srpski jezik. Sa svakim novim srpskim jezikom dolaze i novi problemi. Ovim se i jedan značajan deo srpskog nacionalnog korpusa, kao i drugog nacionalnog korpusa bliskog srpskom, udaljava, čak i suprotstavlja srpskom. Uz to, tamo gde se koriste ti novi jezici, govornici srpskog jezika, ma kojoj naciji da pripadaju, potpuno se obespravljuju. Dakle, nije više u prvom planu samo dokazivanje da su drugi srpski jezici zaista srpski, već i briga o obezbeđivanju jezičkih prava nosiocima srpskog jezika i da ti novi jezici ne nose sa sobom i srpsku jezičku i kulturnu baštinu.

Srbija mora značajno promeniti svoju politiku u tome pogledu. Kako? Tako što ćemo tražiti poštovanje evropskih merila. Onako kako to rade druge zemlje, pa kako se i neke od država koje ne daju nikakva prava govornicima srpskog jezika obraćaju najvišim predstavnicima naše države, idući od „svog” sela do sela, ne tražeći samo povoljnu klimu za „svoj” jezik nego i pregledajući jesu li ulice asfaltirane. I mi to sve ispunjavamo, ne tražeći ili ne dobivši zauzvrat ništa za Srbe. Na kraju, ne možemo biti zadovoljni statusom srpskog jezika i ćirilice ni u Srbiji, počevši od njegove zastupljenosti u obrazovanju, kvaliteta standardnog jezika u svim vidovima upotrebe, preko nivoa jezičke kulture, stanja lektorskih službi, do mesta ćirilice u državi.

Problemi sa srpskim jezikom su ozbiljni. Svaki novi srpski jezik donosi nove probleme. Deklaracija o opstanku srpskog naroda svemu ovome mora posvetiti dostojnu pažnju kako bi se zaustavilo propadanje i rastakanje srpskog bića.

Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU


Komentari50
4cd97
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stiven Dedalus
Коначно да неко каже нешто конкретно о овој деликатној теми, свака част професору Танасићу (мада памтим колико смо дуго чекали да се САНУ огласи поводом оног скаредног пројекта Сњежане Кордић & Company са називом „Наш језик” што се није десило, једини је у одбрану српског језика тада стао професор Милош Ковачевић испред СКЗ). Оно што је тужно је да не видим баш неке коментаре подршке, само стандардни аутошовинизам – због којег је, на крају, разним научним лилипутанцима и допуштено да нам роваре по културној баштини и језичком наслеђу, и који ће нас на концу појести – и различите импресије лаика за лингвистику који попише сву памет свијета па ето из коментара видим да је и Вук имао мана. Некако се волшебно све више и више кристалише чињеница да смо ми Срби са „да комшији цркне крава” прешли на „да нама самима цркне крава” концепт. Читајте, дјецо, професоре Милоша Ковачевића и Ацу Милановића, па и професорку Јелицу Стојановић. И упамтите: ми једини не морамо да лажемо по питању језика!
Драгољуб Збиљић
Драгољуб Збиљић Господине Стивене, није ништа речено о потреби да се српски језик пренормира, тј. да се коначно нормирање српског језика усклади с оним како се то ради у нормативним језицима код других народа. Како може да нормално функционише нормирани језик у четири лика: два изговора плус два писма? Где то још има у свету? Таква норма доноси разбијеност српскога народа и у изговору и у писму. Тога нема код других народа и њихових језика. А о томе треба да се разговара најпре у Одбору за стандардизацију српског језика. И тамо треба да се таква питања решавају. Докле више, на пример, српски лингвисти само да говоре о проблему нестајања српске ћирилице, а да се српски језик, једини у Европи и свету, нормира у писању на два алтернативна писма. Невероватно је да после година српски лингвисти још не разговарају о нормирању и српског, као и сваког другог језика на једном писму (једноазбзучје). Они неће озбиљно да размисле зашто други лингвисти не нормирају на два писма ниједан други јез
Preporučujem 3
Драгољуб Збиљић
Господине Стивене, не схватате, изгледа ми, да српски језик мора да се пренормира, тј. да се коначно нормирање српског језика усклади с оним како се то ради у нормативним језицима код других народа. Како може да нормално функционише нормирани језик у четири лика: два изговора плус два писма? Где сте то видели у свету. Таква норма доноси разбијеност српскога народа и у изговору и у писму. Тога нема лод других народа.
Preporučujem 3
Raca Milosavljevic
... tema bas kako treba a i komentatori isto tako ... odmah vidimo odakle vetar duva ...akademik i pisac Dragoslav Mihailovic je lepo objasnio pre par godina u jednom razgovoru za novine sta je sve dobro i lose donela Vukova reforma ...steta je sto nema nekog pravog pokusaja da se to na jedan objektivan,cisto naucni nepristrasan nacin malo osvetli ...onda bi videli da sve ovo sto nam se dogadja u svakodnevnom zivotu ima itekako uvek veze i sa jezikom ...srpskim naravno ...
asovic aleksandar
Zasto da neko dokazuje da poznaje bosanski ako ima diplomu za srpski?,zar nije logicno obrnuto,ko ima diplomu za srpski neka predaje samo srpski a ostali neka dokazuju diplomom da su kvalifikovani za bosanski,bosnjacki ili crnogorski-kod nas i CG postoje udzbenici samo za crnogorski.Blago receno-diskriminacija!!!
Tomislav K
Autor tjera nacionalnu politiku i nekritički kult Vuka Karadžića, napose u njegovim velikosrpskim izjavama koje je ovaj preuzeo od dijela ondašnje zastarjele slavistike. Zašto ne napiše i nešto kritički? Npr., kako je Vuk osiromašio srpski jezik (kod nas Hrvata to nije imalo nekog utjecaja, no velim..) izgonom svega što je mirisalo na općeslavenski: ganjao je sufiks -telj (čitatelj, gledatelj,..) jer je to kao "ruski", isto je i "nu" moralo ispasti, a ostati samo "no" budući da Rusi imaju "nu; izgonio je participe, pa je tako porastao, nepotrebno, broj zavisnih rečenica, te je i poglavica Sitting Bull postao Bik koji s(j)edi, a prestao biti S(j)edećim Bikom; pretjerao u fonološkom pravopisu u nizu propisa, pa je ostalo odšetati, odspavati, a nastalo otkloniti, potkova, potpis. Umjesto logičnog zapisa redak/redka, otišao je u redak/retka, a o srpskom, ropstvu, ..da ne govorimo. Rusi out, Turci in: džak, peškir, ćebe, zeman, ..uz turske sufikse-džija (kamiondžije). Koja politika..
Tomislav K
@Коста Slažem se većim dijelom, jer morfemski princip čuva razumljivost i smisao. No, novoštokavština je proziran idiom, pa joj u dobroj mjeri odgovara i fonemski princip, koji je prevladavajući u grčkom, latinskom i staroslavenskom, te talijanskom i španjolskom. Bilo bi dobro i za jednostavnost, a i razumljivost, odbaciti jednačenje po zvučnosti za /d/ (odkud, podkategorija, odfikariti, predhodnik, predka), a vjerojatno i za /b/ (robski, substrat, dubsti). Teže je s prefiksom ob- koji ne stoji za sebe, pa ne mislim da bi prošlo obsada, obkoliti. Isto, i u staroslavenskom i ruskom, /z/>/s/ u jednačenju po zvučnosti- iskon, beskrajnij, raskol). Tu treba ostaviti jednačenje (istok, ispuniti, ispit), kao i u kombinacijama žst>št (uboštvo, društvo), zs>s (rastavi, rasap). /č/ bi trebalo ostati u naručba, predočba,..jer /dž/ je turski uvoz u pismu (ne izgovoru). Za jednačenje po tvorbi (stanbeni ?) ne znam, a ni za -stn (koristno), dok -stl ne bi išlo (izrastlo). /dt/ (odtrčati)- možda.
Preporučujem 5
Коста
@Timislav K -- одлични прмери. Додао бих и уџбеник уместо учбеник -- књига из које учи (то је некада био учебник, али то је друга прича). Једначење по звуку је недоследна, немаје у речима као спортски, светски, шведски (али је "из Шапца"!), чак и фоентски, па је мало смешно говорити о некој савршеној фонетици. Етимолошки правопис чува извор и значење речи, јендоставниоји је, природнији, и не захтева безкрајња правописна правила. Речи ће се природно изговарати без обзира да ли се пишу фонолошки или не -- на пример болестник, итс. Народи који не пишу строго фонетски немају проблема с правописом. Ако Срби и Хрвати умеју да науче да пишу и читају енглески, немачки, француски, руски, итд. без проблема, онда им Вукова реформа сигурно није била преко потребна. Цела ствар је била политичка сплетка Беча, и претераног југословенства с врло лошим исходом по српски.
Preporučujem 10
Prikaži još odgovora
stevan popovic
Hajde, kopajte jos malo po proslosti, "naučnici" , "lingvisti" , još malo , "naučno" svadjajte ove nesrećne balkanske narode, unosite jos malo zle krvi, kao da je nije bilo dovoljno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja