subota, 23.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:15

Fotograf Sunca i Teslin prijatelj

Iz­ložba u Isto­rijskom muzeju Sr­bije na pri­jemčiv način predsta­vlja sve­stranu lič­nost Đorđa Stanoje­vića, zaslu­žnog za elektri­fikaciju naše zemlje
Autor: Milica Dimitrijevićutorak, 16.01.2018. u 22:00
Портрет Ђор­ђа Ста­но­је­вића 1887-1889, "Циганче са виолином" око 1907. године (Фото Историјски музеј Србије)

Sva­ka sre­da, ter­min u 17 sa­ti, po­čev od da­nas pa do sep­tem­bra 2018. re­zer­vi­sa­na je u Isto­rij­skom mu­ze­ju Sr­bi­je za struč­no vo­đe­nje kroz za­ni­mlji­vu pro­fe­si­o­nal­nu i pri­vat­nu bi­o­gra­fi­ju Đor­đa Sta­no­je­vi­ća, na­uč­ni­ka ko­ji je za­slu­žan za elek­tri­fi­ka­ci­ju Sr­bi­je, jed­nog od ret­kih ko­ji je sa Te­slom pri­ja­te­lje­vao, za­pam­će­nog, iz­me­đu osta­log, i po pr­voj u nas sni­mlje­noj fo­to­gra­fi­ji u bo­ji. 

Iz­lo­žba „Đor­đe Sta­no­je­vić – čo­vek ko­ji je osve­tlio Sr­bi­ju” je­dan je od pro­je­ka­ta ove ku­će (autor­ka iz­lo­žbe Šte­fi­ca Rad­ma­no­vić, autor mul­ti­me­di­je Bor­jan Po­brić) ko­ji spa­ja bo­gat do­ku­men­tar­ni fond sa sa­vre­me­nim teh­no­lo­gi­ja­ma: mul­ti­me­di­jal­ni ka­rak­ter po­stav­ke pri­bli­ža­va na pri­jem­čiv na­čin sve­stra­nu lič­nost ovog fi­zi­ča­ra, pro­fe­so­ra, rek­to­ra, pa­si­o­ni­ra­nog fo­to­gra­fa či­ja se sto še­zde­se­ta go­di­šnji­ca od ro­đe­nja obe­le­ža­va upra­vo u ovoj go­di­ni. Fo­to­gra­fi­je, pre­pi­ska, vi­deo-ma­te­ri­jal, broj­na pra­te­ća vi­zu­el­na gra­đa, uz lič­ne pred­me­te – sve su to ar­te­fak­ti iz­lo­že­ni pre­mi­jer­no, oni pred­sta­vlja­ju naj­ve­ći deo Sta­no­je­vi­će­ve za­o­stav­šti­ne ko­ja se na­la­zi u ovom mu­ze­ju, uz do­ku­men­ta ko­ja se ču­va­ju u Mu­ze­ju Ni­ko­le Te­sle, Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci Sr­bi­je, Isto­rij­skom ar­hi­vu u Ne­go­ti­nu, Mu­ze­ju gra­da Be­o­gra­da. 

Njih nam je po­ka­zao Ne­boj­ša Dam­nja­no­vić, mu­zej­ski sa­vet­nik, i to po­čev od Sta­no­je­vi­će­vog ro­đe­nja 1858. u ta­da­šnjoj va­ro­ši­ci Ne­go­ti­nu, pre­ko bi­va­nja na če­lu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du u te­ško do­ba Pr­vog svet­skog ra­ta, pa o smr­ti u Pa­ri­zu 1921.

– Ku­ća u ko­joj je ro­đen na­ža­lost je sru­še­na, ali po­sto­ji sa­ču­va­na bar fo­to­gra­fi­ja ko­ju smo iz­lo­ži­li. Ško­lo­va­nje za­po­če­to u rod­nom gra­du na­sta­vio je u Be­o­gra­du gde je za­vr­šio gim­na­zi­ju, ko­ja je ta­da bi­la u Ka­pe­tan Mi­ši­nom zda­nju, po­to­njoj Ve­li­koj ško­li, či­ji je po­stao i pro­fe­sor, pa po­sle i rek­tor. Imao je sre­ću da na voj­nič­ki na­čin ni­je uče­stvo­vao ni u jed­nom od ra­to­va ko­ji su vo­đe­ni u nje­go­vo vre­me, a bi­lo ih je vi­še – pri­ča Dam­nja­no­vić, do­da­ju­ći da je ovog auto­ra pr­vih na­uč­nih ra­do­va iz astro­fi­zi­ke put od­veo i u ve­li­ke evrop­ske gra­do­ve, u či­jim je op­ser­va­to­ri­ja­ma bo­ra­vio i ba­vio se is­tra­ži­va­nji­ma, po­seb­no je sa­ra­đi­vao sa ču­ve­nim fran­cu­skim pro­fe­so­rom Ži­lom Žan­se­nom. Pod nje­go­vim ru­ko­vod­stvom po­sma­trao je Sun­če­vu po­vr­ši­nu, nje­go­vo po­mra­če­nje, zbog če­ga je ne­ko vre­me pro­veo i u Sa­ha­ri. Upra­vo je na jed­nom od ar­hiv­skih sni­ma­ka naš is­tra­ži­vač ob­u­čen po­put be­du­i­na, te­ško da bi ga iko mo­gao pre­po­zna­ti, dok je fo­to­gra­fi­sa­nje ovog ne­be­skog te­la apa­ra­tu­rom ko­ja je bi­la po­seb­na (ne­ga­ti­vi Sun­ca ura­đe­ni su na sta­klu) Sta­no­je­vi­ća za­ra­zi­lo lju­ba­vlju pre­ma ovom me­di­ju. 

– Ne sa­mo što je, za­o­ku­pljen le­po­ta­ma Sr­bi­je, od broj­nih fo­to­gra­fi­ja nje­ne pri­ro­de i nje­nih zna­me­ni­to­sti oda­brao ne­ke i iz­dao ih 1901. u pr­vom al­bu­mu te vr­ste pod na­zi­vom „Sr­bi­ja u sli­ka­ma”, već je do­ku­men­to­vao stra­da­nje pro­sto­ri­ja Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du to­kom Ve­li­kog ra­ta. Po­tre­sne sce­ne ra­za­ra­nja je pu­bli­ko­vao i pre­zen­to­vao ih za­pad­noj jav­no­sti ka­ko bi po­ka­zao šta su sve Austro­u­ga­ri u Be­o­gra­du uni­šti­li. Sa­ču­va­na je i nje­go­va po­zna­ta fo­to­gra­fi­ja „Ci­gan­če sa vi­o­li­nom”, za ko­ju se pret­po­sta­vlja da je pr­va na­ša fo­to­gra­fi­ja u bo­ji – is­ti­če naš sa­go­vor­nik.          

Kru­nu nje­go­vog stva­ra­la­štva pred­sta­vlja­ju hi­dro­e­lek­tra­ne – do­men u ko­jem je do­šlo do sa­rad­nje sa Ni­ko­lom Te­slom.  

– Za­hva­lju­ju­ći Sta­no­je­vi­će­vom za­la­ga­nju, a uz po­dr­šku Ni­ko­le Pa­ši­ća, Be­o­grad je 1893, na­kon što su u tan­de­mu ube­di­li grad­sku upra­vu da se ume­sto ga­sa iza­be­re elek­tri­ci­tet, do­bio ter­mo­e­lek­tra­nu, sa­mo 12 go­di­na po­sle iz­grad­nje pr­ve u sve­tu. Po­sta­li smo ta­da i jed­na od pr­vih pre­sto­ni­ca ko­ja je ima­la elek­trič­ne tram­va­je i osve­tlje­nje. Pr­ve hi­dro­e­lek­tra­ne na Đe­ti­nji, Vuč­jan­ki, Ni­ša­vi i dru­gim re­ka­ma, od ko­jih su mno­ge u upo­tre­bi i da­nas, ko­ri­sti­le su Te­slin po­li­fa­zni si­stem na­iz­me­nič­ne stru­je. Sa njim se Sta­no­je­vić upo­znao 1892, ka­da je Te­sla je­di­ni put bio u Sr­bi­ji i Be­o­gra­du, bio je, mo­glo bi se re­ći, du­ša te po­se­te. Od ta­da, nji­hov od­nos raz­vi­jao se po­ste­pe­no, obra­ća­li su se je­dan dru­gom usko­ro i na ti. Sta­no­je­vi­će­va pi­sma, ko­ja po­či­nju sa „Dra­gi Te­sla”, sve­do­če o nji­ho­voj bli­sko­sti, ko­ju je sa Te­slom bi­lo te­ško us­po­sta­vi­ti upra­vo jer je bio ve­o­ma za­kop­čan čo­vek – ka­že Dam­nja­no­vić i na­gla­ša­va da me­đu­sob­nog ri­va­li­te­ta ni­je bi­lo. Kao po­seb­no sve­do­čan­stvo osta­la je i knji­ga o Te­sli ko­ju je Sta­no­je­vić ob­ja­vio.


Komentari1
e751e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nebojša
Koliko Srbija ima velikih ljudi koji su gotovo anonimni !!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja