nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06

Hleb po propisima SFRJ odlazi u prošlost

Nova pravila za pekarsku industriju stupila su na snagu 1. januara i morala bi da stave tačku na brojne prevare i nagađanja o kvalitetu ove namirnice na domaćem tržištu
Autor: Jelica Antelj - Ivana Albunovićutorak, 16.01.2018. u 22:00
Фото Ж.Јовановић

Da bi se hleb nazvao ražanim potrebno je da ima najmanje 70 odsto ražanog brašna, a ne samo u tragovima kako je do sada najčešće bio slučaj. Pekari su dužni da u burek stave najmanje 20 odsto nadeva, dok sva peciva u prodaji mora da prati tačna specifikacija o tome šta sadrže. To do sada nije bio slučaj kod svih proizvoda, što je otvaralo prostor proizvođačima da na legalan način profitiraju, propuštajući da navedu tačne sastojke u vekni i drugim pekarskim proizvodima. 

Nova pravila koje je država propisala za pekarsku industriju stupila su na snagu 1. januara ove godine i konačno bi morala da stave tačku na brojne prevare i nagađanja o kvalitetu ove namirnice na domaćem tržištu. Proizvođači su imali dovoljno vremena za usaglašavanje jer je Ministarstvo poljoprivrede Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenine usvojilo još u avgustu 2016. godine. Ovi propisi zamenili su one još iz perioda bivše Jugoslavije, čija su rešenja bila ne samo prevaziđena već i nedorečena.

Nenad Vujović, načelnik Republičke poljoprivredne inspekcije, rekao je juče za naš list da su kontrole o sprovođenju novih propisa u toku. Kaže da će potrošačima sada biti olakšan izbor jer će biti garantovan minimum kvaliteta koji proizvođač mora da ispuni. Sada su jasnije određeni procenti koji moraju da budu poštovani kako bi neko svoj hleb nazvao – ražanim, kukuruznim, heljdinim, speltinim… To je bilo nužno jer su problemi poslednjih godina bili uglavnom u vezi sa netačnim i nepotpunim deklarisanjem.

U Srbiji posluje između 2.800 i 3.000 pekara, mada potpuno tačan podatak koliko pekarskih pogona radi u državi ne postoji jer je ova branša, poslednjih godina, bila najviše podložna promenama. Država je proizvođačima dala prilično dug period pripreme za rad po novim propisima. Vujović navodi to što su jasnije određeni procenti koji moraju da budu poštovani kako bi neko svoj hleb nazvao – ražanim, kukuruznim, heljdinim, speltinim… To je bilo nužno jer su problemi poslednjih godina bili uglavnom u vezi sa netačnim i nepotpunim deklarisanjem. Po našem ranijem istraživanju, to je bilo najuočljivije kod takozvanih specijalnih hlebova, koji se prave od dve ili više vrsta brašna, pa se teško moglo utvrditi koje je od njih dominantno u vekni. 

Po sada već starom pravilniku ako pravite ražani hleb i u njega dodajete 20 odsto pšeničnog brašna, niste bili obavezni da to i napišete. Potrošači tako nisu imali potpune informacije šta kupuju.  

Na rang-listi najčešćih žalbi građana Poljoprivrednoj inspekciji već nekoliko poslednjih godina su hleb i pecivo u pekarama, konditorski proizvodi i žitarice.

Ova inspekcija prati 18 grupa biljnih proizvoda (šećer, ulje, kafa, čaj, brašno, začini…), ali tri pomenute se svake godine izdvajaju po broju žalbi.

Hleb i pecivo zdravstveno su bezbedni, a nepravilnosti, kada ih ima, najčešće se odnose na deklaracije upakovanih proizvoda – kvalitet i sastav. Ono što se još navodi kao problem jesu uslovi proizvodnje i higijena u pekarama.

Nova pravila, više cene?

Speltin hleb, sve popularniji kod potrošača, po novim propisima mora da sadrži najmanje 70 odsto speltinog brašna ili drugih mlinskih proizvoda od ove žitarice. Pitanje je da li će ovo uticati i na cene vekni jer ovoga brašna ima relativno malo na tržištu i prilično je skupo.

Hleb proizveden od drugih vrsta žita u promet se stavlja pod nazivom koji odgovara vrsti upotrebljenog žita za njegovu proizvodnju, kao raženi, kukuruzni, heljdin i dr. Kukuruzni hleb se proizvodi od najmanje 60 odsto kukuruznog brašna, a heljdin od najmanje 30 odsto heljdinog brašna, navodi se u pravilniku.


Komentari11
7d26e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Живко
Прво, ми немамо више добрих сорти пшенице због квалитетног брашна за добар хлеб.Трчећи за приносом,изгубили смо мање приносне сорте од којих се добија квалитетно брашно.Друго,хлеб продајемо без паковања и обавезне декларације ,па шта онда хоћемо!?Треће,шта ми то подразумевамо под хлебом-да ли су то векне са укусом папира, пуне адитива и које се распадају већ после неколико сати?Четврто,хлеб више није намирница за чување социјалног мира,ионако једемо само чипс и кукурузне пахуљице.А и тзв хлеб, ионако бацамо! Да смо ми као народ одлепили,све ми се више чини....Уосталом,шта је прави хлеб,питајте старије сеоско становништво, које памти старе зидане пећи,поред којих ове електричне скаламерије и индустр.технологија, не могу ни да присмрде!!!!
vladimir
Zna li ko sta je to sara i kako se mesi?
Pera
Od kako je stupila na snagu ta uredba hleb je laksi i manji,a sto se tice integralnog hleba i peciva,to se doda boja za kolace u testu i dobije se integralni bar po boji.
Miloš
Mešani hleb sa tačnim oznakama o količini sastava. Tako se može dobiti kvalitetan hleb i da se zna da nije nikakva prevara.
Voja Mitic
BATA..pametno kazete, samo problem je gde pronaci brasna bez aditiva?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja