ponedeljak, 21.05.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:49

Od doznaka više od 2,8 milijardi evra godišnje

Ako je tačan podatak da pošiljke deviza stižu na oko 800.000 adresa, u 2017. je svakom primaocu stiglo, u proseku, po oko 3.500 evra, ili oko 400 evra po stanovniku
Autor: Aleksandar Mikavicautorak, 16.01.2018. u 22:00
Фото Жељко Јовановић

Prema podacima Narodne banke Srbije, po osnovu novčanih doznaka iz inostranstva u deset meseci prošle godine na adrese naših građana stiglo je 2,4 milijarde evra, što je 7,5 odsto više u odnosu na isti period 2016. Sudeći po desetomesečnom prilivu, ukupan iznos deviza, koje su naši ljudi slali svojima u zemlji, kao i penzija i invalidnina povratnika iz inostranstva, u 2017. premašile su 2,8 milijardi evra. Srbija je od 2010. naovamo od doznaka iz inostranstva knjižila godišnje u proseku 2,75 milijardi evra.

Ako je tačan podatak da pošiljke deviza u Srbiju stižu na adrese oko 800.000 ljudi, u 2017. je svakom primaocu stiglo, u proseku, po oko 3.500 evra, ili oko 400 evra po stanovniku. Strane direktne investicije (DSI) u Srbiju od početka januara do kraja novembra 2017. iznosile su 2,12 milijardi evra, što je 20,1 odsto više nego u istom periodu 2016. Vrednost stranih direktnih ulaganja, za jedanaest prošlogodišnjih meseci, premašila je poslednju procenu NBS da će u celoj 2017. dostići 2,1 milijardu evra, ali su doznake i lani premašile taj iznos.

Za razliku od stranih direktnih investicija, koje variraju i koje su u 2017. verovatno dostigle šeststo odsto bruto domaćeg proizvoda,  Srbija od doznaka svake godine ostvaruje relativno stabilan neto devizni priliv, koji se kreće oko osam odsto BDP.

Upućeni tvrde da naši ljudi iz inostranstva pošalju i donesu u zemlju i znatno više od sume koju registruje NBS. U centralnoj banci napominju da sumu doznaka čini registrovani deo, koji u zemlju stiže putem bankarskih računa i brzog prenosa novca, i neregistrovani, koji se procenjuje na osnovu menjačkih poslova i kretanja devizne štednje stanovništva.

Koliko Srbiji znači priliv deviza od njenih građana rasejanih po svetu i kako se on troši?

Odgovor na ova pitanja pružaju rezultati istraživanja Galjine Ognjanove i Marka Vladisavljevića,, profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta. Taj novac služi kao neformalna socijalna pomoć, kažu autori. Naime, u Srbiji bi se mnogo teže živelo bez deviza koje više od pola veka redovno stižu od naših ljudi ,,na privremenom radu u inostranstvu”. Taj novac domaćinstva koja ga primaju štiti od većeg siromaštva, jer u proseku čini trećinu njihovih ukupnih prihoda.

Taj novac služi kao neformalna socijalna pomoć i domaćinstva koja ga primaju štiti od većeg siromaštva a u proseku čini trećinu njihovih ukupnih prihoda

– Članovi domaćinstava koja primaju doznake u razgovoru sa istraživačima najčešće su izjavljivali da većinu tog novca troše na osnovne potrebe – hranu, odeću, obuću i plaćanje računa – kaže Vladisavljević. – Stari ljudi u selima tim novcem plaćaju i lečenje. Bez razlike da li žive u gradu ili na selu, svi ističu da bi bez tih para njihov život bio mnogo teži. Ako bi ova domaćinstva ostala bez tih primanja, država bi morala da preuzme brigu o njihovoj socijalnoj zaštiti, zato što doznake ne bi mogli da zamene ličnom zaradom.

Ali, od doznaka se grade i održavaju kuće i stanovi, školuju se deca. Devizni penzioneri su velika podrška kako svojoj deci, tako i unucima. Ovakav obilan i stabilan priliv deviza blagotvorno deluje i na platni bilans zemlje. Da nije doznaka, tvrde upućeni, Srbija bi se proteklih decenija mnogo češće suočavala sa „baukom bankrota”.

Ognjanova predviđa da će priliv doznaka iz inostranstva rasti do kraja ove decenije, ali će se istovremeno povećavati i broj emigranata iz Srbije. Stručnjaci procenjuju da će povećanje migracije od 12 odsto doneti rast doznaka za petinu.

Zanimljivo je da primaoci doznaka ocenjuju da su posledice odlaska naše dece u inostranstvo loše – „zato što odlaze najobrazovaniji”, dok stručnjaci smatraju da će te posledice biti pozitivne. Struka veruje da će u narednih četiri-pet godina doznake uticati na porast zaposlenosti, a strah da jednog dana može da presuši priliv novca iz tuđine, podstaknuće decu „gastarbajtera” da manje sede po kafićima i da taj novac iskoriste da pokrenu neki posao.

Početkom sledeće godine u Privrednoj komori Srbije počeće da radi Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore kao tačka kontakta, povezivanja i podrške onima koji rade u inostranstvu, a nameravaju da investiraju u Srbiji, najavio je nedavno predsednik PKS Marko Čadež. Na godišnjoj sednici Poslovnog saveta za dijasporu PKS, Čadež je rekao da će komora osnivanjem ovog centra postati servis i veza dijaspore sa domaćom privredom, državnim institucijama i lokalnim samoupravama.


Komentari13
c6677
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Bogastvo Srbije je njena plodna zemlha. Selo G.Tresnjevica kod Arandjelovca je 1940g od ploda sljiva proizvelo pekmez za potpunu potrebu Kraljevske vojske.Svako trece domacinstvo u selu je takodje imalo i putnicu za susenje sljiva.Danas u tom selu zivi neloliko staraca.Nema nijedna zasadjena sljiva. Da bi se povratilo bogastvo zemlje Beograd treba raseliti narod i dati mu mogucnost da proizvodi plodove zemlje . Njihove proizvode zastititi od stranog uticaja . Rusi su stabilizpovali njihovu poljuprivredu zahvaljuljuci EU sankcijama, Srbija ima povoljnije uslove za to ali treba vratiti narod na zemlju koji se od nje odrodio. Bolji je biti seljak i proizvodjac hrane nego proleter. U svetu je 8 milijardi gladnih dusa. Hrana je najdragoceniji proizvpd, ona je proizvod Sunceve energije koja je besplatna.
marko
Почевши од 60-тих када је Тито потписао споразум са Немачком и плус што су људи самостално одлазили, може се рећи да има сигурно наших 500-700 хиљада девизних пензионера, и нека ти људи имају и само 500 еура месечне пензије само то је 3 милијарде еура годишње. Још кад се узме у обзир да пуно њих оде и сами узму пензије, па плус ови који стварно шаљу по разним људима, преко банака, па и лично доносе, може се рећи да је ова цифра од мање од 3 милијарде еура врло скромна. Реално је да у земљу по овим разним основама уђе вероватно око 6 милијарди еура. Е ова цифра би могла да објасни наше вишегодишње и вишедеценијске платне дефиците.
Marko
Mislim da je ta cinjenica za brigu a ne za ponos.Salje generacija koja je otisla dok su im zivi roditelji.Vec njihovu decu za 15 god nece biti previse briga za Srbiju i preostale rodjake nece imati zelju ni da u posetu dodju a o povratku nema ni govora jer je njihov zivot negde daleko.Dakle zbog stanja u drzavi i bahatosti raznih rukovodioca mi polako nestajemo kao narod, pare koje stizu kao pomoc to nece promeniti.
Zlatan
Mislim da su te doznake za penzije mnogo manje I da u Srbiji vise novca pristize to sto pojedinci salju svojim roditeljima pre svega I rodbini. Ja zivim u jednoj EU zemlji gde poznajem zivestan broj penzionera koji su ona prva generacija 70-ih koja je stigla u Nemacku. Iako su im penzije male oni se ipak odlucuju da zive u zemlji u kojoj su stekli penziju I drugi razlog je unuci I treci cene hrane u Srbiji su vece od cena u visoko razvijenim zemljama EU, kvalitet proizvoda ispod EU proseka. Sta reci o zdrastvu I osiguranje. Ne daj boze da te sta zaboli....
Preporučujem 2
Јован Скерлић
Ако дијаспора заиста жели да помогне Србији онда мора да престане да шаље бесплатан новац.
Dragan Radović
Jaki su to "stručnjaci" kada u odlasku najobrazovanijih iz Srbije vide pozitivne posledice po Srbiju.To je da se čovek uhvati za glavu koliko je besmisleno. Odlazak najboljih iz jedne zemlje je katastrofa za tu zemlju.To prouzrokuje pad kvaliteta rada,obrazovanja,zdravstva,apsolutno svega.Cela zemlja tone i raspada se po svim šavovima i to je recept kako se pravi kolonija.Stvara se zombirana zemlja,čije slaboobrazovano stanovništvo može da obavlja samo jednostavne i slaboplaćene poslove.Korupcija i kriminal zato bujaju,vrline postaju grehovi,a tobože suprostavljene političke opcije guraju raspolućen i raspamaćen narod jedne na druge,dok se oni smeju,kupe kajmak i naizmenično smenjuju na vlasti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja