četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 19.01.2018. u 13:15 Miroslav Stefanović
POLITIKIN VREMEPLOV

Kako je Sipskim kanalom ukroćen Dunav

Prošlo je više od 120 godina od kada je u Đerdapu otvoren kanal za bezbedniju plovidbu lađa, ali je moćna reka savladana tek uz nemačke lokomotive koje su pomoću čeličnog užeta teglile brodove uzvodno
Село Сип је потопљено после изградње бране (Фотографије из фотодокументације „Политике”)

Odavno u Đerdapu nema opasnih podvodnih stena, brzaka i sprudova. Izgradnjom moćne hidroelektrane stvoreno je veliko veštačko jezero, mirno i ravno kao ogledalo. Nema ni mnogih sela na obali Dunava jer su potopljena izgradnjom brane. Podsećanje na njih uvek budi emocije, započnu priče, sećanja. U tom neobičnom albumu i kolopletu uspomena zapaženo mesto pripada i Sipskom kanalu sagrađenom da bi lađe što bezbednije prolazile opasnim, uskim delom Đerdapske klisure.

Od otvaranja Sipskog kanala prošlo je 120 godina. Usečen u desnu obalu i građen šest godina (od 1890. do 1896) koštao je oko 10 miliona zlatnih dinara. Dužine 2.133 metara, širine 73, a dubine 3,9 metara bio je monumentalno delo 19. veka u koje je ugrađeno oko 465.000 kubika najkvalitetnijeg kamena. Plovidba uzvodno trajala je 24, a nizvodno oko pet minuta. Sve se to može pročitati u enciklopedijama i novinskim tekstovima, ali se ređe mogu pronaći sećanja meštana sela Sip, po kojem je kanal i dobio ime, zabeleženih marljivošću ondašnjih, ali i hroničara novijeg doba.

Zategni uže, pa plovi!

Ubrzo po otvaranju kanala uvidelo se kako je Dunav na ovom mestu i dalje moćan i velika prepreka za brodove. Brzina rečnog toka je iznosila 18 km na čas, što je značilo da brodovima treba pomoć u uzvodnoj plovidbi.

Lokomotive su pomoću čeličnog užeta teglile brodove uzvodno

Da li su projektanti pogrešili, da li su loše procenili brzinu vode u kanalu, više nije bilo od značaja. Grozničavo je traženo novo rešenje koje su i našli 1899. godine uvođenjem parobrodske vuče. I tako sve do 1916. kada su brodove zamenile tri lokomotive, manevarke, a Nemci na obalnom nasipu kanala sagradili prugu u dužini od 1.800 metara. Ta mala pruga ušla je u sve železničke karte sveta.

Na otvaranju dva kralja i car
Na otvaranju kanala bili su car Franja Josif, srpski kralj Aleksandar Obrenović i rumunski kralj Karol Prvi, što dovoljno govori o značaju njegove izgradnje za što bezbedniju plovidbu. Uz grmljavinu topova, 27. septembra 1896. kanal je svečano otvoren.

Tokom svog rada Sipska lokomotivska vuča koristila je 11 lokomotiva. Oko plovidbe je sve bilo jednostavno, ali samo naizgled: pomoću čeličnog užeta brodovi su tegljeni lokomotivom. Zategne se sajla i iz lokomotive se začuje prodoran pisak. Točkovi puštaju varnice, okreću se u mestu, para pritiska cilindre i kulja na sve strane. Lokomotiva je brodove dočekivala sa parnim kolima koja su imala svog rukovaoca. U tom, posebnom vagonu postojalo je parno vitlo čije bi se uže kačilo o brod...

Trajalo je to decenijama sve dok 1969. godine izgradnjom prve đerdapske elektrane nije stvoreno veliko akumulaciono jezero. Voda je, jednog jutra, ušla u prostorije Sipske lokomotivske vuče, skoro šest meseci pre nego što su graditelji elektrane najavili i predvideli. Tako su pod vodom ostale kompletna pruga i dve nemačke trocilindrične parne lokomotive, čuvene „berlinke”. Bile su iz serije JD3/ J3 30, a izgrađene 1930. u berlinskoj fabrici A. Borsing. I dalje su na dnu jezera, u dunavskom mulju i virovima. Ko zna da li će ikad biti izvučene, makar što su jedno vreme za njih bili zainteresovani Nemci kako bi ih smestili u muzej u Berlinu.

Podvizi rečnih kapetana

Izgradnjom HE „Đerdap 1” Dunav više nije bio onaj „stari”. Sve se promenilo, ukrotili su ga, nije predstavljao prepreku lađarima, niti bio poguban za mnoge brodove u Malom kazanu čije su oštre stene sa lakoćom parale njihovo dno. A, dok je bio moćan i brz iskusnim lađarima se kosa dizala na glavi kad su morali da prođu najdubljim i najužim delom Đerdapske klisure. Zato je u Kladovu, Staroj Tekiji, Starom Sipu i drugim okolnim mestima najčuvenije, ali i najplaćenije zanimanje bilo ono po imenu – loc.

Samo iskusni kapetani bezbedno su sprovodili lađe ovim delom Đerdapa

Locevi ili piloti na brodovima, zapravo kapetani rečne plovidbe, bezbedno su sprovodili lađe tim delom Đerdapa. Jedno vreme je njih 29 obavljalo ovaj izuzetno težak, odgovoran i rizičan posao. Kako su radili? Na proputovanju kroz Đerdap, koji je odvajkada predstavljao nepremostivu prepreku za plovidbu, zapovednici brodova bi njima prepuštali komandu, jer su samo oni mogli da brod bezbedno izvedu iz klisure i da ga sačuvaju od podvodnih stena, grebena, šiljaka i brzaka. Od očeva i dedova, koji su se takođe bavili tim poslom, slušali su priče i upijali sve tajne ovog zanata. Takvi njihovi podvizi uvek će se pamtiti.

Potapanjem Sipskog kanala i stvaranjem jezera nije više bilo potrebe za locevima. Ostalo je podosta neispričanih ispovesti ovih đerdapskih heroja, a nikad nisu otkrivene ni brojne njihove tajne. Izbledela su i mnoga sećanja. Požutele fotografije u nekom prašnjavom albumu jedino svedoče o Sipskom kanalu, lokomotivama, konvojima koje su locevi sprovodili kroz klisuru, malenoj pruzi... Iako su zašli u pozne godine, stari locevi evociraju, ponekad, uspomene na te prelepe, uspešne godine. Javi se, s vremena na vreme, i poneki mašinovođa sa „berlinke”.

Parobrod sa otvaranja – još plovi!

Na dan otvaranja sipskim kanalom je među prvima zaplovio parobrod „Franc Jozef Prvi”, lepa, 33 metra dugačka lađa, porinuta 1873. godine. Kad smo, pre dva leta, boravili u austrijskom mestu Sent Gilgen, obližnjim jezerom krstario je stari, dobro očuvani parobrod „Car Franc Jozef Prvi”. Ovekovečili smo to snimkom.

– Da, to je parobrod koji je porinut pre 144 godine i koji je učestvovao na svečanosti povodom otvaranja Sipskog kanala. Kao što vidite, izgleda prelepo i redovno prevozi putnike austrijskim jezerima – potvrdio nam je turistički vodič.– U vreme kad je plovio Dunavom bio je čudo tehnike, pravi lepotan. Ubeležio je mnogo pređenih milja, pojavljivao se na svetkovinama, nadživeo vladare i careve.

Komеntari1
6c4cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Brzulovic
Odlican tekst. Hvala Magazinu sto objavljuje ovakve clanke. Divne su i stare slike. Pisite i o drugim slicnim stvarima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja