- Srbija sedi na svojoj stolici, a treba da odabere sto kojem će je privući
sreda, 15.08.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:42
INTERVJU: ARNE SANES BJERNSTAD, ambasador Norveške u Srbiji

Srbija sedi na svojoj stolici, a treba da odabere sto kojem će je privući

Mnoge kompanije oklevaju da investiraju u Srbiju jer nije članica EU i zato što nije u potpunosti usvojena i primenjena evropska regulativa
Autor: Dragan Vukotićpetak, 19.01.2018. u 22:00
(Фото Амбасада Норвешке)

Prema podacima Razvojne agencije Srbije, Norveška je ušla u grupu pet najvećih investitora u našoj zemlji, čime su bilateralni odnosi Osla i Beograda prešli u novu fazu. Naime, Norveška se od 2000. neprestano nalazi među deset najvećih donatora Srbije, a za pomoć pruženu posle poplava koje su pre nekoliko godina pogodile ovo područje ambasador Arne Sanes Bjernstad proglašen je za počasnog građanina Beograda. U promociji onoga što se naziva „nordijskim modelom” ambasador Bjernstad je dosta aktivan u prikupljanju donacija za marginalizovane društvene grupe.

Pre nekoliko dana je zbog dugogodišnje materijalne pomoći jedinom centru u Srbiji koji pruža besplatno palijativno zbrinjavanje onkoloških pacijenata „Belhospis”, u ime ambasade, dobio godišnju nagradu ovog centra.

Sa ambasadorom smo razgovarali neposredno nakon što je ceo region potresla vest o likvidaciji Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici, što se nametnulo kao logična tema za početak razgovora.

„To je užasan zločin i ogroman gubitak, najpre za njegovu porodicu. Sada je najvažnije da se sprovede adekvatna istraga i otkrije počinilac i nalogodavac. Istovremeno mi se čini da je potrebno izbeći politizaciju ovog događaja jer je pre svega reč o zločinu i tako se treba i odnositi prema njemu”, ocenjuje ambasador Bjernstad za „Politiku”.

Mnogi smatraju da je pucanj u Olivera Ivanovića bio i pucanj u mirovni dijalog između Prištine i Beograda.

Ne znam zbog čega je ubijen. I sve dok ne znamo motiv naručioca ubistva teško je izvoditi bilo kakve zaključke. Važno je da istraga bude organizovana tako da svi akteri imaju puno poverenje u njenu efikasnost i transparentnost. Ubistvo Olivera Ivanovića mora biti dodatno upozorenje da su dijalog i saradnja neophodni i da ih u ovoj situaciji treba ubrzati, a ne usporiti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić će za vikend boraviti na Kosovu, gde bi trebalo da se sastane sa Srbima koji tamo žive. Šta očekujete od ove posete?

Trenutno je najvažnije da se situacija nekako smiri i nadam se da će predsednik Vučić doprineti tome. Iako je ovo pre svega zločin, političari na obe strane mogu da pomognu tako što će doprineti smirivanju strasti koje je ovo ubistvo sigurno isprovociralo. Poseta može da bude veoma dobar način da se pomogne u smirivanju napete situacije. Verujem će predsednik doprineti da se pregovori ponovo vrate na pređašnji kolosek.

Norveška je među najvećim donatorima u Srbiji i jedan od najvećih pružalaca pomoći na putu ispunjavanja reformi koje podrazumeva put ka Evropskoj uniji. Svojevremeno, tokom debate o poželjnom spoljnopolitičkom kursu Beograda, izjavili ste da bi Srbija trebalo da gleda isključivo svoj interes. Na šta ste mislili?

Srbija je suverena zemlja koja može da vodi računa o sebi i da pravi izbore zasnovane na sopstvenim interesima. Ukoliko napravi izbore, onda treba da ostane pri njima. Moj utisak je da Beograd to i radi, jer doneta je odluka da zemlja krene putem integracija u EU i čini mi se da je ova odluka doneta na osnovu državnih interesa Srbije. I ako je već to državni interes, onda bi Srbija trebalo da uradi nešto da se pridruži EU.

Šta konkretno?

Ukoliko želite da postanete deo kluba, onda treba da sprovedete reforme. Reformski procesi u oblasti politike i ekonomije treba da budu nastavljeni. Kada je reč o spoljnoj politici, Srbija će na kraju morati da uskladi svoju spoljnu politiku s EU. I ovde nije reč o pravljenju izbora između različitih partnera, jer svi mi imamo različite partnere, ali kao sto sam već rekao, da biste ušli u neki klub, morate da ispunite tražene uslove.

Jedna od glavnih tačaka sporenja oko koje su se lomila koplja u proteklom periodu jeste Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu. Vi ste izjavili da najveći problem vidite u potencijalnom davanju ovlašćenja centru za prevoz robe, dok bi srpskim vlastima bilo uskraćeno pravo da je kontrolišu na osnovu sporazuma o diplomatskom statusu.

Postoji jedna tehnička razlika između toga da date diplomatski status pojedincu ili nekom objektu koji dobije i eksteritorijalni status, kakav na primer imaju ambasade. To može biti posebno sumnjivo ukoliko je jedan takav objekat u blizini aerodroma. Na Srbiji je da odluči da li na svojoj teritoriji želi humanitarni centar koji će moći da uvozi i izvozi stvari bez kontrole srpskih vlasti. Tu se onda otvara opravdano pitanje zašto bi humanitarni centar tražio takav status. Druge humanitarne organizacije nemaju problem da uredno nadležnim službama prijave sve što ulazi ili izlazi iz zemlje. Bilo bi logično onda pogledati njihov primer i tu je pre svega reč o diplomatskom statusu personala koji u njima radi, što nije isto kao imati organizaciju sa eksteritorijalnim statusom usred Srbije.

Norveška se često uzima kao primer dobre diplomatske prakse. Članica je NATO, a ima vrlo korektne odnose sa Rusijom, nije deo EU, ali tesno sarađuje sa njom na svim poljima. Da li Beograd može da nauči neke diplomatske lekcije od Osla?

Mi, s jedne strane, imamo sreću da među Norvežanima postoji veoma visok konsenzus oko prioritet spoljne politike, a istovremeno prihvatamo činjenicu da smo mala zemlja i da treba da se prilagodimo stavovima velikih globalnih igrača i tu pronađemo svoj interes. NATO nam garantuje bezbednost, a ekonomija je najvećim delom vezana za Zapad i Jug. Istovremeno se osećamo bezbedno i zbog toga što održavamo bliske veze sa Rusijom i imamo mnoge kulturne veze. Kada je reč o Moskvi, mi imamo mnogo zajedničkih projekata, ali u isto vreme smo svesni da moramo da prihvatimo činjenicu da ekonomski ipak najbliže sarađujemo sa Evropskom unijom i da treba da donosimo odluke u skladu sa prioritetima zajedničkog tržišta. Po pitanju spoljne politike i bezbednosti, oslanjamo se na NATO i sve ove odluke donosimo na osnovu procene da su u našem interesu. Ne kažem da Srbija treba da usvoji naš model jer među nama postoje i brojne razlike, ali ako je Srbija shvatila šta je njen interes, onda treba da ide u tom smeru i pravi potrebne kompromise. Beograd u stvari sedi na svojoj stolici, ali treba da odluči kojem stolu će tu stolicu da privuče i koja jela da odabere.

Da li je neutralnost opcija?

Kako da ne. Irska, Švedska, Finska su neutralne i niko u tome ne vidi problem. Ona samo mora da bude bezbednosnom okviru koji propisuje klub čiji ste član svojom voljom postali.

Šta mislite, da li je realno da Srbija postane članica EU do 2025?

Mislim da da, ali to najpre zavisi od Srbije. Vaša zemlja je u centralnoj  Evropi, na pola puta između Londona i Moskve, Istanbula i Beča, takođe i na granici između onoga što su nekada bile Osmansko i Austrougarsko carstvo, kao i na liniji razdvajanja pravoslavnih i katoličkih zemalja. Dakle, prirodno mesto za Srbiju je Evropska unija, što je ja mislim dobro za nju. Ukoliko uporedite životni standard u zemljama EU i ostatku Evrope videćete ogromnu razliku. Norveška i Švajcarska iako nisu članice EU ipak imaju maksimalnu usklađenost zakona i ekonomskih propisa sa Briselom.

Nedavno ste u autorskom tekstu za „Politiku” napisali da Norveška i Srbija sve više postaju partneri, a ne samo prijatelji. Šta Beograd može još da uradi da pospeši ekonomsku saradnju?

Zabeležen je rast stranih investicija u Srbiju, ali reforme treba da budu nastavljene. Mnoge kompanije oklevaju da investiraju u Srbiju zato što nije članica EU i što nisu u potpunosti usvojene i primenjene regulacije koje evropska ekonomska politika propisuje. Važno je i da javni pozivi za prikupljanje ponuda budu oglašeni na pravi način tako da mogu da konkurišu i inostrane kompanije, kao i da ceo proces izbora najbolje ponude bude transparentan.

Na svom prethodnom poslu radili ste u timu za istraživanje korupcije pri Ministarstvu spoljnih poslova Norveške. Korupcija se takođe često navodi kao veliki problem srpskog društva. Koje savete ili sugestije biste mogli da date imajući u vidu vaše iskustvu na tom polju?

Mislim da je najvažnije da u svim aspektima maksimalno oteža bilo kakva mogućnost za koruptivne radnje. Kada kažem u svim aspektima, najpre mislim na oblik korupcije koji je nazivamo konfliktom interesa. Korupcija se često svodi na uzimanje novca i podmićivanje, ali njen opasniji oblik je iskorišćavanje položaja da se prijateljima i porodici omoguće olakšice za dobru zaradu. U svakom slučaju je najvažnija transparentnost. Kada je reč o tenderima i javnim pozivima, na primer, onda je važno podvući da ugovori nisu validni ukoliko oglas nije bio postavljen na sajt gde je svako mogao da ga vidi i da konkuriše.


Komentari13
02f91
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailovic
Norveški ambasador nas upozorava da stolicu privučemo stolu kojem stremimo i koji želimo. Što se tiče srpskih vlasti svi čvrsto sede za švedskim stolom, na stolu su čak i penzije, ali, nije im to jedina stolica, imaju ih na svim položajima, rezervnim takođe, neki i po 22, te nije lako zbog holesterola i dijabetesa svuda sve konzumirati. Najbolje je onima u Skupštinski, imaju čvrste stolice i klupe, ali u restoranu sasvim ugodne, te im je bolje nego onima za švedskim i norveškim stolom zajedno. Danas slušati one jadne ljude na KiM u kakvim uslovima žive i sa kakvim egzistencijalnim problemima se susreću je tuga. Za to vreme u ostatku Srbije se rijalitiše i živi u blagostanju dok oni na KiM ne znaju ni da li će dočekati sutrašnji dan ni šta će dati deci za doručak. Kako nije sramota sve te rijalitiste, posebno one koji to organizuju, da se sprdaju sa životima na KiM. Neka umesto da plaćaju primitivce naprave nešto korisno, neki pogon, kuću, stan, neka zaposle ljude. Što bi ostali na KiM?
Нане
Нигде у ЕУ документима не стоји да једна чланица МОРА да следи спољну политику ЕУ! Био је предлог ЕУ конституције, тзв. Амстердама повеља али је референдумом у Француској и Холандији одбачен великом већином, у Холандији око 70 % против, у Француској око 60% против. То је обична превара од стране ЕУ. То јесте тежња ЕУ да државе чланице ЕУ имају исту спољну политику али није обавеза! То је то и нека покажу ЕУ тај документ где стоји да су државе чланице прихватиле да МОРА бити заједничка спољна политика. Па видите Мађарску и Пољску па и Чешку да управо не следе тзв. заједничку спољну ЕУ политику.
Dakic ZELJKO
Gdin Hojt JI,Veliki Vodja,a sada i ambasador Norveske ponavljaju ISTU pricu o nekim stolicama!A kako je Norveska bas napravila ogroman posao veka kupovinom americkih bombardera,za zastitu od Rusije,jasno je na kojoj stolici oni sede.Rusija je, i dalje ,nas veliki prijatelj,i taj ,za Vladu,neizbeni put u EU,to prijateljstvo dovodi u pitanje,ako nas ikada prime u EU.Zar to nije dovoljan razlog da ostanemo neutralna zemlja,a samo to i ZAISTA znaci da sedimo na nasoj stolici!
Sasa Trajkovic
Poštovani ambasador mudro i diplomatskim žargonoma govori ono što zapad misli, ali... ako nas taj zapad zove ka svom stolu zašto samo nama želi da naplati ručak ili da se slikovitije izrazim zašto se taj isti ZAPAD ponaša kao da je Srbija pseto pored stola kome će sa vremena na vreme baciti poneku KOSKU.
Slobodan
Imao bi dva pitanja za postovanog ambasadora: Ako bi Norveska birala izmedju stola za kojim su Danska i Svedska i stola za kojim je SAD,za koji sto bi se odlucila? Zasto Srbiji ne predlozite Norveski model saradnje sa EU?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja