nedelja, 20.05.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:40

Neplanirano uz zaverenike u Majskom prevratu

Autor: Branko Pejovićsubota, 20.01.2018. u 15:52
Милан М. Гаговић

Užice – Oficir je došao u prestonicu na svadbu, da bude dever, a onda se neplanirano pridružio oficirima zaverenicima u Majskom prevratu. Sticaj okolnosti učinio je da baš on, pešadijski poručnik Milan M. Gagović, tada spreči sukob zaverenika sa vojskom i veliko krvoproliće. Ali i sam je, tog dana stradanja Obrenovića, pao smrtno ranjen od metka.

O ovom oficiru i njegovom nedovoljno znanom gestu piše najnoviji broj „Istorijske baštine”, časopisa koji izdaje Istorijski arhiv u Užicu. Priređivač teksta o učesniku Majskog prevrata Gagoviću je dr Aleksandar V. Savić, urednik „Istorijske baštine”.

To je, kaže on, potpunija slika jednog značajnog, a široj javnosti nepoznatog događaja, dopunjena biografijom Milana Gagovića (1874–1903), poručnika rodom iz Užica. Osnovu zapisa u časopisu čini sačuvana „Spomenica Milana M. Gagovića”, na oko 70 strana, koju je priredio učitelj Vitomir Vidaković, a štampana je u Beogradu 1904. godine.

– Ta spomenica posvećena je hrabrom činu Gagovića tokom Majskog prevrata. Njome je priređivač nastojao da opravda čin zaverenika i ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage. Učesnici zavere upoređuju se sa antičkim i znamenitim srpskim junacima, koji rušeći tiraniju donose slobodu srpskom narodu. Vladar i njegova kamarila prikazuju se u najružnijim bojama samovlašća, terora nad sopstvenim narodom, a prikazano je i besprimerno mešanje kraljice Drage i porodice Lunjevica u državne poslove. Na taj način, ubistvo kraljevskog para trebalo je da se predstavi kao herojski i neminovan čin – objašnjava Savić.

Milan M. Gagović je u rodnom Užicu završio realku, da bi se potom uspešno školovao za oficira. Bio je, piše u spomenici, blag i pravičan starešina, veoma poštovan. Iako nije bio uključen od početka u prevrat, priključio se svojim drugovima oficirima u tom činu. Prethodno je na poziv svog rođaka Vlada Blagojevića došao iz Kruševca u Beograd da mu bude dever na svadbi.

– U rano jutro, 29. maja 1903, slučajno sreće svoje drugove oficire koji su uključeni u zaveru. Pozivaju ga da im se pridruži, što on prihvata. Sa ovom grupom oficira Milan Gagović se uputio ka vojnoj kasarni na Banjici, da bi pokušali da spreče da dođe do sukoba ove jedinice sa zaverenicima, da bi se izbeglo nepotrebno krvoproliće. Kapetan Milan F. Petrović imao je nalog da spreči ili ubije pukovnika Dimitrija Nikolića Dinku ako bi pokušao da alarmira vojsku. Međutim, nije uspeo jer je Nikolić zapucao i pogodio ga revolverskim hicem. Tada je Milan Gagović, u pokušaju da spreči Dinku, pucao u njega i pogodio ga, ali je i sam ostao smrtno ranjen. Potpukovnik Milić preuze komandu nad trupama pa ih, saopštivši im o smrti kraljevoj i kraljičinoj, pozva na bezuslovnu pokornost novoimenovanom komandantu divizije. Gagovićevim činom tako je sprečena velika tragedija – opisuje događaj Aleksandar V. Savić.

Poručnik Gagović je sahranjen uz vojne počasti na Novom groblju u Beogradu. Povorku je pratio veliki broj građana, vojske, omladine, činovnika... Ali nepažnjom beogradske opštine i osoblja Novog groblja, raka za pokojnog Gagovića nije bila iskopana uz grob Milana F. Petrovića, već do braće Lunjevica. Njegovi saborci su odmah reagovali i na rukama ga izneli i sahranili do Petrovića. Sledeće godine je štampana pomenuta spomenica.

Kao istorijsko podsećanje na Majski prevrat, u jednoj od fusnota ovog teksta u „Istorijskoj baštini” piše: „U noći između 28. i 29. maja 1903. godine 28 oficira na čelu sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom upalo je u beogradski dvor. U pucnjavi do koje je došlo poginuli su kralj i kraljica, a istog jutra ubijeni su i predsednik vlade general Dimitrije Cincar Marković, ministar vojske Milovan Pavlović i oba kraljičina brata: Nikola i Nikodije Lunjevica. Zavera je potekla iz vojnih krugova nižeg ranga...”


Komentari2
f2224
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miroslav
Koliko su Srbi poubijali svojih vladara? Dobro nam je, kakvi smo. Neki hrabri ljudi, su se probali suprostaviti nasilnicima, ali ih je bilo malo. A da sve brzo zaboravimo to je evidentno. Teško je biti naš vladar, pa makar ga izabrali sami, bez nametanja stranaca.
Srba, Velika Britanija
Miroslave hajdemo na Zapad: koliko su Italijani pobili svojih vladara, ili Francuzi, ili Spanci, ili Portugalci? Pa onda da krenemo na sever: a koliko su Britanci ili Holandjani pobili svojih? Hajmo sad malo na istok - a koliko su Nemci pobili svojih? Reci da je Srbija nesto posebno po ubjanju svojih vladara vise govori o Vama i o Vasem znanju istorije, nego o Srbima.
Preporučujem 12

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja