ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:26

Šakali i lisice ulaze u sela i gradove

Nezadrživo se šire, a po rečima lovaca, razlog za to je zabrana postavljanja klopki, kao i činjenica da su sve ređe na nišanu, jer su svrstani u krupnu divljač zajedno sa vukovima, čiji je fond od 1.300 jedinki pod kontrolom
Autor: Slavica Stuparušićsubota, 20.01.2018. u 22:00
(Фото А. Павловић)

Li­si­ce su uše­ta­le u gra­do­ve, a ša­ka­li vi­đe­ni na pe­ri­fe­ri­ji. Br­oj­nost ovih pre­da­to­ra je u eks­pan­zi­ji, li­si­ce se oral­no vak­ci­ni­šu od be­sni­la, a ša­ka­li ne­za­dr­ži­vo ši­re, jer ne­ma­ju pri­rod­nih ne­pri­ja­te­lja, osim vu­ko­va, dok se di­vlji ze­če­vi sve re­đe vi­đa­ju. Lov­ci­ma tvr­de da im „ru­ke ve­že” Za­kon o di­vlja­či i lov­stvu do­net 2010. go­di­ne, ko­ji je li­si­cu i ša­ka­la svr­stao u krup­nu di­vljač. 

Da pre­nam­no­že­nje li­si­ca po­pri­ma ozbilj­ne raz­me­re po­tvr­đu­je i po­da­tak da je na­čel­ni­ca Šu­ma­dij­skog uprav­nog okru­ga zva­la lov­ce u Kra­gu­jev­cu zbog li­si­ce ko­ja se še­ta­la oko jed­ne sred­nje ško­le.

Ni­je zna­la da oni u gra­du ne mo­gu da uči­ne ni­šta u ve­zi sa tim.

– Lov­ci ne mo­gu da pu­ca­ju na di­vljač na pod­ruč­ju na­se­lja, već sa­mo na uda­lje­no­sti od oko 200 me­ta­ra od pr­vih ku­ća – re­kao nam je na po­čet­ku raz­go­vo­ra Dra­gan Šor­maz, pred­sed­nik Lo­vač­kog sa­ve­za Sr­bi­je, do­da­ju­ći da je kod nas ne­ka­da­šnje Du­li­će­vo mi­ni­star­stvo za­bra­ni­lo klop­ka­re­nje, što je u EU do­zvo­lje­no upra­vo zbog ova­kvih si­tu­a­ci­ja, ka­da na lu­ka­vu zver­ku ne mo­že da se pu­ca, jer mo­že da do­đe do ri­ko­še­ta od be­to­na, ogra­de, zi­da i da ne­ko stra­da. Ka­da se po­me­nu zam­ke, mno­gi od­mah po­mi­sle na klop­ke sa na­zu­blje­nim če­lju­sti­ma ko­je naj­če­šće osa­ka­ću­ju di­vljač. Da­nas ima mno­go vr­sta zam­ki ko­je di­vljač hva­ta­ju neo­zle­đe­nu i da­ju lov­cu mo­guć­nost da oslo­bo­di zver ko­ja ni­je pred­vi­đe­na za hva­ta­nje. Ma­đa­ri su pr­o­blem sa pre­nam­no­že­nim pre­da­to­ri­ma de­li­mič­no re­ši­li lov­nim zam­ka­ma.

– Za­hva­lju­ju­ći vak­ci­ni­sa­nju li­si­ca is­ko­re­nje­no je be­sni­lo, pri­rod­na bo­lest ovih gra­blji­vi­ca ko­ja je re­du­ko­va­la nji­ho­vo br­oj­no sta­nje. Ta­ko li­si­ca sa­da kod nas ima sa­mo dva ne­pri­ja­te­lja – vu­ka, ko­me se ne pri­bli­ža­va, i lov­ca. Pre­nam­no­ži­la se od ka­da je, za­jed­no sa ša­ka­lom, svr­sta­na u krup­nu di­vljač. Lov je po­stao kom­pli­ko­van, jer lo­vac ne mo­že da ih lo­vi ka­da kre­ne na ze­ca i fa­za­na, što je od­u­vek mo­glo da se ra­di. Sa­da mu tre­ba po­seb­na do­zvo­la za lov na njih, za od­stre­lje­ne mo­ra da pla­ti ve­te­ri­nar­ski pre­gled, a li­si­ce su već vak­ci­ni­sa­ne od be­sni­la. To je po­sku­pe­lo lov na ove šte­to­či­ne – ka­že Šor­maz, pod­se­ća­ju­ći da lov­ci ne­ma­ju in­te­res da lo­ve li­si­ce, jer in­du­stri­je kr­zna kod nas vi­še ne­ma, pa ne­ma­ju ko­me da pr­o­da­ju kr­zno. Je­di­ni raz­log da se li­si­ca na­đe na ni­ša­nu je­ste za­šti­ta dru­ge di­vlja­či: ze­ca, fa­za­na, pa i ži­vi­ne u se­li­ma. Pri­tom lo­vac ne­ma ni­ka­kvu po­moć dr­ža­ve za­to što od­stre­lju­je šte­to­či­ne, već mo­ra i da pla­ti. 

Ša­kal se, re­ci­mo, ra­ši­rio u ni­škom kra­ju sve do Ja­strep­ca. Na Ja­strep­cu ima do­sta vu­ko­va i tu ova šte­to­či­na ne za­la­zi. Vuk mu je bra­na, od nje­ga za­zi­re, kao i li­si­ca. Sve ih je vi­še i zbog za­bra­ne klop­ka­re­nja, na­vo­di naš sa­go­vor­nik, na­po­mi­nju­ći da su mno­ge lo­še od­red­be, kao što je za­bra­na lo­va na li­si­cu ja­za­vi­ča­ri­ma, do­ve­le do to­ga da su di­vlji ze­če­vi ozbilj­no ugro­že­ni, sko­ro pred ne­sta­ja­njem, po­seb­no u Voj­vo­di­ni, gde ih ugro­ža­va i eks­ten­ziv­na po­ljo­pri­vre­da.

Lov­ci va­ljev­skog kra­ja skre­nu­li su nam pa­žnju i na pse lu­ta­li­ce, ko­ji se oku­plja­ju u čo­po­ri­ma i ta­ko­đe pra­ve šte­tu. Lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve pr­o­blem re­ša­va­ju ta­ko što ih pre­ba­ce u atar kom­ši­ja, i ta­ko ukrug. Lov­ci upi­ru pr­stom i u ku­nu, ka­ko ka­žu, ma­lu, ali opa­snu šte­to­či­nu, ko­ja je ta­ko­đe u ve­li­koj eks­pan­zi­ji. Na­sta­nju­je na­pu­šte­ne ku­će, ko­jih je sve vi­še, kao i šta­le. Hra­ni se pti­ca­ma, glo­da­ri­ma, ze­če­vi­ma, fa­za­ni­ma, ži­vi­nom, ja­ji­ma.

Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma gla­vo­bo­lju za­da­ju di­vlje svi­nje, ko­je pra­ve sve ve­ću šte­tu.

– U se­li­ma uz Mo­ra­vu, iz­me­đu Sme­de­re­va i Ve­li­ke Pla­ne, ni­je bi­lo di­vljih svi­nja. Sa­da su lov­ci već uoči­li 50 pri­me­ra­ka, ko­ji su pre­pli­va­li Mo­ra­vu od stra­ne Po­ža­rev­ca. Da li su osta­li bez hra­ne pa pre­šli ili su se pre­nam­no­ži­li, ni­ko ni­je utvr­dio. Sa­da mo­ra­mo da ih uve­de­mo u lov­nu osno­vu, mo­ni­to­ring i od­strel, ka­ko ne bi pra­vi­le šte­tu na po­ljo­pri­vred­nim ga­zdin­stvi­ma, ko­ja su u tom kra­ju ve­li­ka i bo­ga­ta – ka­že naš sa­go­vor­nik, pod­se­ća­ju­ći da su sa­mo me­dved, ris i ne­ko­li­ko vr­sta pti­ca traj­no za­šti­će­ni. 

Ima i vu­ko­va u Sr­bi­ji, oko 1.300 je­din­ki. Ni­je pre­nam­no­žen, za­to što se lo­vi na pod­ruč­ji­ma ko­ja je dr­ža­va od­re­di­la, od 150 do 200 je­din­ki go­di­šnje, da bi se odr­žao fond. 

– Za­jed­no sa Bi­o­lo­škim fa­kul­te­tom ra­di­mo na ak­ci­o­nom pla­nu upra­vlja­nja vu­kom kao vr­stom, na osno­vu ko­jeg će mo­ći da se na­sta­vi sa lo­vom, bez ob­zi­ra na to što je u ve­ći­ni evrop­skih dr­ža­va za­šti­ćen. U Ne­mač­koj i Austri­ji se ne lo­vi, za­to što su nji­ho­vi sto­ča­ri vu­ko­ve is­tre­bi­li pre sto go­di­na. U Ne­mač­koj se po­ja­vi­lo oko 400 vu­ko­va ko­ji su pre­šli iz Polj­ske. To je ma­lo, pa je ova ži­vo­ti­nja pod za­šti­tom. U su­šti­ni, u za­pad­noj Evro­pi vuk je uni­šten, osim u Špa­ni­ji, ima ga u Be­lo­ru­si­ji, Ru­si­ji i Ukra­ji­ni, u bal­kan­skim dr­ža­va­ma i Skan­di­na­vi­ji, iz­u­zev Dan­ske, u ko­joj vu­ko­va ne­ma. Vuk je ostao sa­mo kao sim­bol u ime­ni­ma gra­do­va, gr­bo­vi­ma fir­mi i sport­skih klu­bo­va. Kod nas vu­ko­va ne­ma jed­ni u Voj­vo­di­ni, sem Ba­na­ta, gde do­la­zi sa Kar­pa­ta, i tu se ču­va – ob­ja­šnja­va Dra­gan Šor­maz, uz na­po­me­nu da je iz­lov od­re­đe­nog br­o­ja va­žan, jer bi u pr­o­tiv­nom za ne­ko­li­ko go­di­na bi­lo 5.000–6.000 ovih kr­vo­loč­nih ži­vo­ti­nja. Ako bi do­šlo do pre­nam­no­že­nja, u po­tra­zi za hra­nom do­la­zi­li bi i u na­se­lja, a već su ki­lo­me­tar-dva od Kur­šu­mli­je. 

Lov­ci sma­tra­ju da bi za­bra­na lo­va na vu­ko­ve bi­la za­pra­vo „smrt­na pre­su­da” za njih, jer bi ih lju­di, šti­te­ći se, tr­o­va­li. Isti­ni za vo­lju, lov na vu­ko­ve, ko­ji tra­je od pr­vog ju­la do 15. apri­la, svo­je­vr­sna je po­sla­sti­ca za lov­ce ši­rom sve­ta, ko­ji ra­do do­la­ze na haj­ke u Sr­bi­ji. Ko­li­ko ga je te­ško od­stre­li­ti go­vo­ri po­da­tak da je to je­di­na vr­sta krup­ne di­vlja­či ko­ju, tvr­de lov­ci, Jo­sip Br­oz Ti­to ni­je ulo­vio.


Komentari11
7ead7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola
ljudi imam veliki problem , nisam lovac, u poslednjih nedelju dana pojavile su se lisice ili sakali nisam mogao tacnije da vidim , podavilo mi sve sto imam od zivinine , sta da uradim i kome da se obratim za taj problem ?
Aca
Lovci održavaju prirodnu ravnotežu kao i da uzgajaju divljač. Ne verujem da si kročio u prirodu dalje od monitora za razliku od lovaca koji i leti i zimi gaje tu divljač. Divljač koja živi u lovištu je vlasništvo lovačkog udruženja, a vlasnik poseduje samo zemlju i ne sme imati nikakvu tablu jer mu država plaća za to. Ako mrziš ljude a voliš samo životinje savetujem posetu psihijatra Wongare i drugi. Lova će uvek biti kao i nestručnih kao ti.
Sreten Bozic -Wongar
Vlasnik imanja ima pravo da zabrani pristup lovcima na svoje imanje.Mora imati tablu ta ih na to upozorava. Divljac koja tu zivi je njegova .Lov je brutalan sredjovekovni sport, zabranjen u mnogim zemljama. Narod ide u prirodu da joj se divi a ne da je unistava.
Jovan Petrovic
Malo se kod nas strucno radi Treba da se ukljuce lovacka udruzenja ali to je samo jedna strana medalje Treba angazovati nadlezne institucije kao sto su fakulteti , ja ne znam koje, jer je stvar ozbiljna Pacovi su najveci problem Lanac ishrane je veoma vazan Pokusalo se trovanjem i vidi se da to nije dobro jer ima mnogo vise stete sami cemo sebe potrovati Bez kontrole isto ne valja ostaviti jer se problem uvecava.
Joca Lovac
Sa ovim komentarom pokazujemo koliko ne znamo kakva je situacija po gradovima sveta. Svuda po svetu su se prosirili kojoti i lisice kao i rakuni. To je jedini spas od razmnozavanja pacova. Zato, ne lovite i ne kritikujte pojavu zivotinja koje jedu pacove, jer to ide jedno sa drugim. Svuda ih ima po svetu pa se ne vidi razlog za uznemiiravanje stanovnistva.
MilanM
Kojoti, rakuni i lisice ne jedu pacove. Zivim u Kanadi i znam sta govorim jer ove zivotinje su deo moje svakodnevice. Raspitajte se malo pre nego sto napisete komentar.
Preporučujem 10

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja