petak, 05.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 21.01.2018. u 22:00 Aleksandra Petrović
VELIKE ADVOKATSKE ODBRANE

Krvna osveta za ratni zločin

Zataškano ubistvo iz Drugog svetskog rata dobilo je epilog 33 godine kasnije, kada je osvetnik postao i delilac pravde i izvršilac kazne
(Фото Пиксабеј)

Šest hi­ta­ca iz re­vol­ve­ra is­pa­lio je vi­so­ki funk­ci­o­ner Slu­žbe dr­žav­ne bez­bed­no­sti Cr­ne Go­re Bran­ko Ke­ko­vić u pen­zi­o­ni­sa­nog ka­pe­ta­na JNA Jak­šu Vu­le­ti­ća, u cen­tru Be­o­gra­da, u ula­zu zgra­de u Uli­ci ge­ne­ra­la Žda­no­va. 

Šest me­ta­ka u če­lo. Od­mah se vra­tio u Ti­to­grad i pri­ja­vio po­li­ci­ji. Bio je ja­nu­ar 1975. go­di­ne. 

Ju­go­slo­ven­ska štam­pa je krup­nim na­slo­vi­ma pi­sa­la o ob­ra­ču­nu Cr­no­go­ra­ca u Be­o­gra­du i na­ja­vlji­va­la sen­za­ci­o­nal­no su­đe­nje. Mo­tiv ubi­stva naj­pre ni­je bio ja­san, ali vr­lo br­zo je obe­lo­da­nje­no da je reč o krv­noj osve­ti, o pri­me­ni na­če­la „oko za oko, gla­va za gla­vu”.

Bran­ko je osve­tio ro­đe­nog bra­ta Velj­ka, ko­ga je Jak­ša ubio 33 go­di­ne ra­ni­je, kao za­ro­blje­ni­ka u bor­bi iz­me­đu čet­ni­ka i par­ti­za­na u Cr­noj Go­ri, na Vi­ni­ća hu­mu bli­zu Tiv­ta.

– Ja pu­cam u Jak­šu da bih kroz po­stu­pak ra­sve­tlio nje­gov za­ta­škan zlo­čin iz 1942. go­di­ne. Pu­cao sam u rat­ni zlo­čin i lju­štu­ru ko­ja ga je sa­kri­va­la – re­kao je Ke­ko­vić pred Ve­ćem pe­to­ri­ce Okru­žnog su­da u Be­o­gra­du.

Osta­vio je svo­ju ka­ri­je­ru, za­me­nio ži­vot za­tvor­skom će­li­jom, a „po­ro­di­cu iz­lo­žio ri­zi­ci­ma krv­ne osve­te”, is­ta­kao je nje­gov advo­kat Jo­van Ba­ro­vić.

– Brat mog bra­nje­ni­ka Velj­ko Ke­ko­vić bio je stu­dent pra­va i kao mla­dić oven­čan sla­vom špan­skog bor­ca. Bio je i par­ti­zan­ski ko­me­sar. U april­skom ra­tu 1941. go­di­ne, on je svo­jom hra­bro­šću i ume­šno­šću otvo­rio put 48. pe­ša­dij­skom pu­ku Ju­go­slo­ven­ske kra­ljev­ske voj­ske pre­ma Ska­dru. Ta­da je ko­man­dant, pu­kov­nik Pa­vlo­vić, ski­nuo sa gru­di svo­ju Ka­ra­đor­đe­vu zve­zdu i sta­vio je na pr­sa Velj­ka Ke­ko­vi­ća – go­vo­rio je Ba­ro­vić u svo­joj za­vr­šnoj re­či, u sud­ni­ci pu­noj no­vi­na­ra, rod­bi­ne i ra­do­zna­la­ca.

Su­đe­nje op­tu­že­nom Bran­ku Ke­ko­vi­ću advo­kat Ba­ro­vić je pre­tvo­rio u su­đe­nje ubi­je­nom Jak­ši Vu­le­ti­ću, jer se nje­mu ni­ka­da ni­je su­di­lo i ni­je bi­lo su­da ko­ji bi utvr­dio nje­go­vu od­go­vor­nost za ubi­stvo Velj­ka Ke­ko­vi­ća iz Dru­gog svet­skog ra­ta.

– Velj­ka su u fe­bru­a­ru 1942. go­di­ne za­ro­bi­li čet­ni­ci. U bor­bi sa par­ti­za­ni­ma tog da­na je po­gi­nuo i Jak­šin brat. Jak­ša je od stra­ža­ra oteo za­ro­blje­nog i ra­nje­nog Velj­ka, ve­zao ga za dr­vo, po­lo­mio mu re­bra i ru­ke, a on­da is­pa­lio tri met­ka: je­dan u vi­li­cu, dru­gi u sre­di­nu če­la, a tre­ći u sr­ce. Jak­ša je mo­rao da be­ži iz Cr­ne Go­re, iako se pri kra­ju ra­ta pri­klju­čio par­ti­za­ni­ma i čak do­bio vi­sok čin u voj­sci – re­kao je  advo­kat Ba­ro­vić.

Ni­ka­da vi­še Jak­ša ni­je do­šao u Cr­nu Go­ru. Iako je Velj­kov i Bran­kov otac Ma­šo Ke­ko­vić po­ku­šao da po­kre­ne kri­vič­ni po­stu­pak pro­tiv nje­ga, ni­je u to­me us­peo, jer je Vu­le­tić imao moć­ne za­štit­ni­ke iz Ud­be i Ko­sa, ob­ja­šnja­vao je advo­kat.

Tri­de­set go­di­na po­sle stra­da­nja ro­đe­nog bra­ta, Bran­ko Ke­ko­vić za­po­či­nje svo­ju is­tra­gu. Utvr­đu­je da je Jak­ša ubio Velj­ka i sa­zna­je da se on „ba­ška­ri u Be­o­gra­du i uži­va sve dru­štve­ne pri­vi­le­gi­je”.

– Ni­je uči­nio zlo i ne­prav­du sa­mo op­tu­že­nom i nje­go­voj po­ro­di­ci već i na­šem dru­štvu, nje­go­vom mo­ra­lu i ce­lom ljud­skom uni­ver­zu­mu. Rat­ni zlo­čin tan­gi­ra čo­ve­čan­stvo jer je ne­ga­ci­ja čo­ve­ka i nje­go­vog pra­va da ži­vi – re­kao je Ba­ro­vić.

Svo­jim po­na­ša­njem i na­či­nom ži­vo­ta, na­sta­vio je advo­kat, Jak­ša in­spi­ri­še Bran­ko­vu osve­tu. Do­bi­ja či­no­ve i od­li­ko­va­nja, use­lja­va se u elit­ne sta­no­ve u Be­o­gra­du i po­sta­je deo no­men­kla­tu­re.

– Čin mo­ga bra­nje­ni­ka ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa bi­lo ka­kvom osve­tom, a po­seb­no ne sa bez­ob­zir­nom. No, ako je to zbi­lja osve­ta, ona je ob­zir­na, jer je ma­nje ne­go re­ci­proč­na. Ho­ću da ka­žem da je vi­še vre­deo po­koj­ni Velj­ko od po­koj­nog Jak­še. Ona je skru­pu­lo­zna i, iz­nad sve­ga, ona je ča­sna – ka­zao je advo­kat u svo­joj za­vr­šnoj re­či.

Ba­ro­vić ni­je spo­rio da je reč o osve­ti, a Bran­ko Ke­ko­vić bio je op­tu­žen za ubi­stvo iz bez­ob­zir­ne osve­te, za šta se ta­da mo­gla iz­re­ći smrt­na ka­zna. Dr­ža­va ni­je utvr­di­la od­go­vor­nost i ka­znu za zlo­čin ubi­je­nog Vu­le­ti­ća.

– Ovo su­đe­nje je za Ke­ko­vi­će na­sta­vak ra­ta, u ko­me su oni zna­li sa­mo za žr­tve, a ne i za sre­ću. Nju im je us­kra­tio Jak­ša, što će is­pro­vo­ci­ra­ti osvet­ni­ka da po­sta­ne i de­li­lac prav­de i iz­vr­ši­lac ka­zne. On je imao ne­sre­ću da se pra­vo sa prav­dom ne po­klo­pi. Bu­di­te si­gur­ni da on ni­je sit­ni­čar. Nje­gov ulog u ovom slu­ča­ju je ži­vot – re­kao je na kra­ju advo­kat Jo­van Ba­ro­vić.

Ke­ko­vić je naj­pre osu­đen na 11 go­di­na za­tvo­ra za ubi­stvo iz bez­ob­zir­ne osve­te, ali je pre­su­da uki­nu­ta. U no­vom po­stup­ku ogla­šen je kri­vim za obič­no ubi­stvo i osu­đen na se­dam go­di­na za­tvo­ra, a iza­šao je na slo­bo­du po­sle če­ti­ri go­di­ne.

Komеntari2
91530
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Jovic
Za ovo ubistvo sam cuo davno i secam se pojedinih detalja. Ubistvo se desilo u tramvaju ili njegovoj stanici, a poslednje sto je ubijeni cuo bile su potpukovnikove reci: Nisi morao da ga zakoljes, ako si vec morao da ga ubijes!
Natasa Novkovic
Dobro je postupio, tako bih i ja. Svaka cast. Bas mi je drago sto je kazna umanjena.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja