petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06
NAUKA

U Srbiji svake godine novo nalazište crnog zlata

Autor: Jasna Petrović-Stojanovićnedelja, 21.01.2018. u 22:00
Узор­ци наф­те узе­ти из утро­бе зе­мље (Фо­то НИС)

U ata­ru se­la Jer­me­nov­ci u ju­žnom Ba­na­tu 1951. go­di­ne po­če­la su is­tra­ži­va­nja na­la­zi­šta naf­te, da bi cr­no zla­to pr­vi put iz­bi­lo na po­vr­ši­nu 9. no­vem­bra 1952. Kon­ti­nu­i­ra­na pr­o­iz­vod­nja kre­će če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je i tra­je do da­nas.

Naft­na in­du­stri­ja Sr­bi­je, uz po­moć svog Na­uč­no-teh­no­lo­škog cen­tra, i da­lje pr­o­na­la­zi na­la­zi­šta naf­te i ga­sa u Sr­bi­ji. Ak­ti­van raz­voj Na­uč­no-teh­nič­kog cen­tra, pri­me­na sa­vre­me­nih teh­ni­ka i teh­no­lo­gi­ja, stvo­ri­li su mo­guć­nost da NIS u po­sled­njih pet go­di­na ot­kri­je naj­ma­nje po još jed­no no­vo na­la­zi­šte (Ka­si­dol, Ki­kin­da za­pad, Me­len­ci, Iđoš, Be­gej­ci, Maj­dan du­bo­ko...). Ta­ko­đe, sva­ke go­di­ne pri­pre­mi se sva po­treb­na teh­nič­ka do­ku­men­ta­ci­ja za bu­še­nje i iz­bu­ši od 20 do 50 bu­šo­ti­na naf­te i ga­sa.

Na­uč­no-teh­no­lo­ški cen­tar NIS-a u No­vom Sa­du je osno­van je 2009. go­di­ne, a od sre­di­ne 2012. po­slu­je kao ćer­ka kom­pa­ni­ja NIS-a. Cen­tar je me­sto gde se ukr­šta­ju zna­nje i prak­sa, is­tra­ži­va­nje i pr­o­iz­vod­nja u obla­sti ge­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja i raz­ra­de le­ži­šta.

To­kom pret­hod­ne če­ti­ri go­di­ne mo­der­ni­zo­va­na je la­bo­ra­to­rij­ska i IT in­fra­struk­tu­ra, is­ti­če di­rek­tor NTC-a Ni­ko­laj Za­lev­ski, na­ba­vlje­ni su naj­na­pred­ni­ji soft­ver­ski pr­o­iz­vo­di iz obla­sti is­tra­ži­va­nja i pr­o­iz­vod­nje ugljo­vo­do­ni­ka, a otvo­re­ne su i no­ve kan­ce­la­ri­je za za­po­sle­ne. Ukup­ne in­ve­sti­ci­je iz­no­si­le su vi­še od 10 mi­li­o­na evra. 

– Na istom me­stu ra­de se naj­sa­vre­me­ni­ja la­bo­ra­to­rij­ska is­pi­ti­va­nja je­zga­ra i flu­i­da slo­je­va (uzor­ci uze­ti iz utro­be ze­mlje), di­gi­tal­ni 3D mo­de­li le­ži­šta, ana­li­zi­ra­ju i uvo­de no­ve teh­no­lo­gi­je pr­o­iz­vod­nje naf­te i ga­sa, pr­o­jek­to­va­nje obje­ka­ta i in­fra­struk­tu­re za sa­bi­ra­nje i tran­sport naf­te i ga­sa – ka­že Za­lev­ski.

Na­me­ra je da NTC po­sta­ne re­gi­o­nal­na ba­za, za­do­vo­lji po­tre­be NIS-a, „Ga­sprom­njef­ta” i nje­go­vih ćer­ki kom­pa­ni­ja, ali i da pru­ži uslu­ge tre­ćim li­ci­ma van NIS-a. Glav­ni adut cen­tra pred­sta­vlja nje­go­va ka­drov­ska ba­za u ko­joj je šest dok­to­ra na­u­ka, vi­še od 50 vi­so­ko­pro­fe­si­o­nal­nih struč­nja­ka s ma­ster di­plo­mom i vi­še od sto­ti­nu struč­nja­ka sa be­če­lor di­plo­mom.

Za­lev­ski ka­že da je Sr­bi­ja spe­ci­fič­na ka­da su u pi­ta­nju na­la­zi­šta naf­te i da je prak­sa po­ka­za­la da u Pa­non­skom ba­se­nu, gde je ge­o­lo­gi­ja ve­o­ma kom­pli­ko­va­na, le­že raz­li­či­te vr­ste naf­te, na du­bi­ni od 600 me­ta­ra do če­ti­ri ki­lo­me­ta­ra. Vi­še je, me­đu­tim, te­ške pa­ra­fin­ske naf­te, ko­ja je lo­ši­jeg kva­li­te­ta i te­ža za pr­o­iz­vod­nju, pri­pre­mu i tran­sport do ra­fi­ne­ri­je.

Sva­ke go­di­ne, NTC spro­vo­di re­gi­o­nal­na ge­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja u Sr­bi­ji i na Bal­ka­nu ka­ko bi se pr­o­ce­ni­la mo­guć­no­sti za ot­kri­va­nje no­vih naft­nih i ga­snih po­lja. Go­di­šnje se u NTC-u ob­ra­di vi­še od 2.500 kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra 3D i vi­še od 1.000 ki­lo­me­ta­ra 2D se­i­zmi­ke, što je naj­sa­vre­me­ni­ji na­čin utvr­đi­va­nja na­la­zi­šta naf­te. Od re­zul­ta­ta ge­o­lo­ško-is­tra­žnih ra­do­va za­vi­si da­lja stra­te­gi­ja ob­na­vlja­nja i pra­va­ca is­tra­žnog bu­še­nja u Sr­bi­ji i okru­že­nju. NIS ta­ko­đe is­tra­žu­je naf­tu u Ma­đar­skoj, Ru­mu­ni­ji i BiH.

Naj­va­žni­ji plan i ubu­du­će je da se pr­o­na­đe na­čin za po­ve­ća­nje pr­o­iz­vod­nje naf­te na le­ži­šti­ma u Sr­bi­ji (ge­o­lo­zi to zo­vu ko­e­fi­ci­jent is­ko­ri­šće­nja naf­te), ko­ja su po­pri­lič­no sta­ra, ali ima­ju po­ten­ci­jal s ob­zi­rom na no­ve teh­no­lo­gi­je i is­ku­stvo struč­nja­ka NIS-a. U pla­nu NIS-a i NTC-a je upo­tre­ba mo­der­nih teh­no­lo­gi­ja i smart re­še­nja u pr­o­ce­su pr­o­iz­vod­nje naf­te i ga­sa, ko­ja će olak­ša­ti eks­plo­a­ta­ci­ju naf­te i po­ve­ća­ti efi­ka­snost, za­klju­ču­je Za­lev­ski.


Komentari6
4e336
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Ј акшић
Приликом рада на документацији за израду магистарског рада,између осталог,прочитао сам и један документ о потенцијалном конзорцијуму за експлоатацију рудног блага Србије у којем се наводи да се највеће могућности за налазишта нафте и гаса крију на подручју Стига,конкретно у подручју села:Острово,Кленовик .Бабушинац ,Маљуревац.Вероватно је да су надлежни упознати са овим пројектима немачких окупационих власти које ништа нису препуштале случајностима.
Nikola Peković
Mesto se zove Brabušnica. A za tu naftu tamo na tom polju nisam siguran . . .jedino u dubljim slojevim (mozda) Sva geološka ispitivanja koja se urade u Srbiji,rezultati se šalju za Moskvu. Tako da ne znamo ni pola šta se nalazi .
Preporučujem 1
Crni dijamanti
Razocaran sam, slomljen bolom i tugom i neutesan za vecna vremena, ali se jos uvek potajno nadam da ce se u Srbiji uskoro pronaci i dijamanti
Раде Ковачевић
Да је Србија за Сједињене Државе само малено поље на шаховској табли земаљског планиглоба, то је Србија добро схватила 1999. када ју је амерички милитаристички колос бесомучно бомбардовао скоро три месеца, уништвајући, у име (лажне!) заштите људских и грађанских права, њене градове, фабрике, цивилне објекте, саобраћајну инфраструктуру, цивиле, старе особе и малолетну децу, природне ресурсе... Да Србија није била баш то и такво безопасно малено поље за егзерцирање америчке авијације и добра прилика за депоновање америчког војног радиоактивног отпада, Србија не би ни била бомбардована, јер у супротном, ако су људска и грађанска права Американцима толико света, зашто Американци после пада Берлинског зида нису бомбардовали Саудијску Арабију, Кину, Индонезију, Пакистан, Русију, Индију..!? Својевремено, када су у XIX веку уништавани амерички домороци, тадашњи амерички председник се хвалио да је тај рат ( а, у ствари, геноцид), цитирам, « најпреведнији међу свим ратовима ».
Милан Топалов
"...уништвајући, у име (лажне!) заштите људских и грађанских права, њене градове, фабрике, цивилне објекте, саобраћајну инфраструктуру, цивиле, старе особе и малолетну децу, природне ресурсе...", написа г. Ковачевић! "О мај", што би Лала рек'о, "овде није ништа остало, а, после су нам све узели"!!! Поздрав из Баната!
Preporučujem 8
Sasa Trajkovic
Srbija po starom običaju kasni ne koristeći sopstvene resurse ogromno rudno bogatstvo, nafta, zlato... jer energenti su pokretač svake industrije ali ne jeftini tekstil ili poljuprivredne proizvode koje prodajemo kao sirovina za zapadne sokove koje nam posle skupo prodaju u marketima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja