četvrtak, 23.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15

Srpske firme obraćaju se Strazburu, hrvatske – Beogradu

Zakon o upravljanju državnom imovinom, o kome hrvatski parlament raspravlja ovih dana, omogućava da se u zakup na 30 godina daje imovina koja je u procesu sukcesije, kaže Milorad Pupovac
Autor: Jelena Cerovinanedelja, 21.01.2018. u 22:00
Некадашње београдско летовалиште у Јел­си на Хва­ру (Фотодокументација „Политике”)

Hrvatski sabor je pre nekoliko dana počeo raspravu o Predlogu zakona o upravljanju državnom imovinom, koji omogućava da imovina srpskih firmi u ovoj zemlji bude data u višedecenijski zakup. Reč je o izuzetno vrednom poslovnom prostoru, odmaralištima na hrvatskom primorju, stanovima čiji su vlasnici nekada uspešna preduzeća iz Srbije, koja godinama pred hrvatskim sudovima bezuspešno traže da im se vrati oteta imovina.

U zakonu protiv koga su ustali srpski poslanici u saboru, navodi se da je vlada „do sklapanja odgovarajućeg međunarodnog ugovora ovlašćena dati u višegodišnji zakup nekretnine u zemljišnoknjižnom vlasništvu na koje se primenjuje zabrana iz čl. 1 Uredbe o zabrani raspolaganja nekretninama na teritoriji Hrvatske”. 

Reč je inače o Uredbi iz 1991. godine, kojom su vlasti u Hrvatskoj zabranile raspolaganje imovinom u vlasništvu „institucija, republika, preduzeća i drugih pravnih osoba iz bivših jugoslovenskih država”. Ta imovina je upisana na Hrvatski fond za privatizaciju, odnosno praktično podržavljena.

Obrazlažući novi zakon o upravljanju državnom imovinom Goran Marić, ministar državne imovine, u saboru je pre nekoliko dana rekao da je predlog da se ta imovina „stavi u funkciju”, a ne da se rešava pitanje vlasništva. Ali dodao je i da „kada je reč o imovini Republike Hrvatske na području bivših republika – niko čak nije ni pitao za vlasništvo”.

Kako za „Politiku” pojašnjava Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća, rasprava o zakonu u Hrvatskom saboru je počela prošlog četvrtka i srpski zastupnici su odmah izneli svoje primedbe i zabrinutost. „Zakon omogućava da se u zakup na 30 godina da imovina koja je u procesu sukcesije, odnosno ona koja je obuhvaćena Bečkim sporazumom o sukcesiji između bivših jugoslovenskih republika iz 2001. Mi smo protiv toga da se mimo ugovora o sukcesiji i mimo sporazuma strana u sukcesiji otvara bilo koji proces koji može strane koje su potpisnice, a to znači i vlasnike tih nekretnina, ograničiti u raspolaganju njihovom imovinom. Zakon neće dirati u imovinsko-pravne odnose, ali je problem što se imovina može staviti na dugogodišnje raspolaganje”, kaže Pupovac i najavljuje da će osim protesta u saboru, srpski zastupnici uputiti i pismo predsedniku vlade Andreju Plenkoviću, u kome će izraziti svoje neslaganje sa zakonom.

U Bečkom sporazumu o sukcesiji, na koji se poziva Pupovac, a čiji potpisnik je i Hrvatska, u Aneksu G stoji da sva imovinska prava moraju biti vraćena na dan 31. decembra 1990. godine. To je vreme u kome je najveći broj srpskih preduzeća imao u vlasništvu odmarališta, turističke objekte i poslovni prostor širom Hrvatske. Zagreb, međutim, kaže da se Aneks G ne može primenjivati bez bilateralnog sporazuma. A istovremeno, godinama izbegava potpisivanje takvog sporazuma. I to ne samo sa Srbijom već i sa BiH. Sporazum je potpisao sa Makedonijom i Slovenijom.

Prema pisanju hrvatskih medija, Naftna industrija Srbije u ovoj zemlji ima više od trideset pumpi, odmarališta u Rovinju, Makarskoj, Hvaru i na Braču, skladišta, poslovne prostore kao i udeo u Jadranskom naftovodu. Najveći deo NIS-ove imovine je prodat, a benzinskim pumpama upravlja INA, koja istovremeno traži da joj se vrati njena imovina u Srbiji. Među atraktivnijim nekretninama koje u Hrvatskoj potražuju vlasnici iz Srbije jesu i zgrada Hrvatskog fudbalskog saveza u Zagrebu, koja je vlasništvo „Geneksa”. Ova firma u Hrvatskoj ima i 37 stanova, hotel u Rovinju od 1.155 kvadrata, odmarališta od oko 3.000 kvadrata u Dubrovniku. U hrvatskoj štampi se kao vlasnik najvrednijeg turističkog kompleksa navodi Grad Beograd, koji ima nekoliko objekata u Jelsi na Hvaru, površine više od deset hiljada kvadrata. Kompleks se ne koristi, a kao vlasnik je uknjižena Hrvatska.

Jugobanka je vlasnik vile od 619 kvadrata u Svetom Jakovu pored Dubrovnika. Sada je tamo smešten penzionerski dom za sveštenike Dubrovačke nadbiskupije. U zgradi na koju pravo polaže kragujevačka „Zastava” je sedište zagrebačke Policijske uprave. Invest banka je takođe imala mnogo ekspozitura u slavonskoj županiji. „Tigar”, „Putnik”, „Centrotekstil”, EI „Niš”, „Vino Župa”, „Ineks”, „Utva”, „Sintelon”,  PIK „Bečej”, „Pionir” iz Subotice, „Prvi maj” Pirot takođe su vlasnici vredne imovine u Hrvatskoj.

Pošto su izgubili nadu da će pravdu naći pred hrvatskim sudovima, neke od ovih firmi na kraju su se obratile Sudu za ljudska prava u Strazburu. Njihov pravni zastupnik Zoran Ristić, iz novosadske advokatske kancelarije „Ristić i partneri”, kaže za „Politiku” da novi zakoni Hrvatskoj služe kako bi predupredila odluke suda u Strazburu.

„Prvo smo se obratili hrvatskom pravosuđu da vrate imovinu, ali su ti sporovi bili osuđeni na neuspeh. Do sada su prodali preko 30 odsto imovine kao da je njihova. Firma ’Neimar’ iz Novog Sada ima odmaralište u Vodicama i izgubila je deset godina vodeći sporove u Hrvatskoj. Kao njihov pravni zastupnik obratio sam se sudu u Strazburu, koji je prihvatio aplikaciju i već je održano pretpristupno ročište”, objašnjava Ristić.

I dok je srpskim firmama poslednja nada da će vratiti otetu imovinu Sud za ljudska prava u Strazburu, hrvatska preduzeća dobijaju sporove pred sudovima u Beogradu. „Naši sudovi bez ikakvog problema vraćaju imovinu hrvatskim firmama. Ja sam zastupao neke od njih. Tako je ’Elektropromet’ iz Zagreba pre desetak dana dobio spor pred Privrednim sudom u Beogradu i naređeno je da mu se u Ulici vojvode Milenka vrati prostor od 85 kvadrata koje je nezakonito koristila Zadruga „Šumadija”. Sledeće nedelje ova hrvatska firma ulazi u svoj prostor. Ali to u Hrvatskoj nije moguće”, kaže Zoran Ristić.


Komentari20
6452e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Svetislav
Ja sam ubijedjen da drzava Hrvatska jos misli da su glavna republika u SFRJ i da mogu da rade sta hoce.Na zapadu privatno vlasnistvo ja jedina SVETINJA,zato savjetujem sve ljude da tuze Hrvatsku u Strazburu i povrate imovinu.Ako nemaju pare za sud,potrazite kupca za svoju imovinu koji ce vam pomoci za troskove.Pozravljam rad sudova u Srbiji.
ivor
Promašio si seo fudbal. Nije privatna imovina u pitanju nego ona društvena od srpskih preduzeća iz devedesetih. Kao što INA više nije hrvatska u Srbiji nego se to sad zove NIS, tako i Srbija može da zaboravi odmarališta koja su državne firme imale. Slobodno možeš da ideš da se žališ u Štrazburg, ali dok se Srbija i Hrvatska same ne dogovore zaboravi na bilo kakve povrate.
Preporučujem 2
andra
- Prema Srbiji neka primeni Hrvatska isti princip kao Srbija prema svojim gradjanima u restituciji. Restitucijom predvidjaju isplatu od 10%. Hrvstska neka isplati 10% od vrednodti i to je to. Posteno...
Петар,Загреб.
Нису се противили и кукали ваши комунисти кад је требало. Јожица Броз је за ратне заробљенике у Њемачким војним лагерима ,зна се тко је у лагерима чамио добио једнократну исплату од Вилија Брандта. Преживјели ратни заробљеници нису добили нити марку да купе килу банана. Та милијарда и нешто марака утрошена је за изградњу Нуклеарке у Кршком. Истина ,није лаж. Провјерите. Јој,morti bi mi bilo bolje da drzim jezik za gupcem. Објавите слободно,Петар се не боји,а могу киднут на лијево и надесно.
Boris
Oni su bre mnogo mudriji od vas Srbijanaca kad je trebalo te stvari koje pisu u ovom tekstu resavati Hrvati su doveli za predsednika Ivu Josipovica koji je vrlo lukav pa je uspostavijo takve prisne odnose sa tadasnjim predsednikom Srbije Tadicom da je ovaj kao I vecina Srbijanaca poverovala da su nam oni veliki prijatelji da je proslost mali nesporazum da ce sve u buducnosti biti sredjeno da ce mo biti pravi susedi da je EU buducnost I jedni I drugih I mnogo hvalospeva ali samo kad je njima odgovaralo da su ovi u Srbiji tek sada dozvali pameti ali kasno oni su u EU I u velikoj su prednosti
Дејан.Р.Тошић
Istorijska rertospektiva razvoja i katastrofe celokupnog srpskog društva je porazna činjenica za svakog samosvesnog građanina.Od stradanja u 1912.1913. 1914.i 1941.g. preko komunizma od 1945.god.sa krvavim raspletom raspada SFRJ,u kome su srpski građani izgubili i imovinu i teritorije i u Makedoniji,Crnoj Gori,BiH,Hrvatskoj,Sloveniji,i na Kosovu i Metohiji.Društvo isceđeno desetogodišnjim sankcijama,bombardovanjem,privatizacijonom tranzicijom,društvo zaduženo sa preko 70% BDP,sa ne sprovedenim ni privrednim ni pravosudnim reformama,sa ne sprovedenom restitucijom oduzete imovine,sa ne popisanom državnom imovinom,sa ne rešenim granicama sa susedima,društvo politički podeljeno između Rusije i E.U.i S.A.D.sa minimalnom zaradom po satu od 135 din.Takvo društvo nema snage,ni novca,da se bori u pravosudnom međunarodnom sistemu za imovinu svojih građana ili državnu imovinu.To je slika srpskog društva danas,slika koja se neće promeniti ni za narednih 100 god.šta god pisali ili mislili.
Дејан.Р.Тошић
Г-дине "Латиф",нисмо ми као друштво ни гори ни бољи од других,једноставан пример вам је развој Дубровника.Зашто је Дубровачка република била појам развоја и културе кроз читав средњи век на Балкану. Одговор је једноставан.Геостратешки положај са доласком Турака им је омогућио развој трговине и то управо захваљујући Османлијама који нису имали развијену привреду а држали су под собом читаво тржиште Балкана.Српско средњевековно друштво је пре њих имало такву улогу.Значи није се радило о правом човеку на правом месту који је заслужан за просперитет Дубровачке републике већ стање свести и памћења већине чланова друштва да виде своју прилику за развој и опстанак и уздизање у тамном времену под турским освајачем.Ништа се није променило ни сада,увек се могу катастрофалне геостратешке околности које су задесиле друштво употребити као прилика за просперитет. Да би се то видело,не сме се заборавити да се тада не сме куцати на врата рата, већ на врата економије,финансија,културе,и пољопривреде.
Preporučujem 3
Latif
Pošto smo takvi kako ste naveli, budite mudri pa predložite: ŠTA SADA? Da li da dignemo ruke od svega? ili da se kolektivno poubijamo? ili da idemo u neki novi rat? Sve što ste rekli nije ništa novo. Sami mi moramo, makar I ovakvi kakvi jesmo, tražiti izlaz . Pa I ovaj članak nam može biti nekakav slabi putokaz.
Preporučujem 12

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja