nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 23.01.2018. u 17:41 S. Ćirić

Dom vojske postaje hram knjige

U godini svog velikog jubileja valjevska biblioteka konačno bi trebalo da počne da rešava dugogodišnje probleme sa prostorom
Виолета Милошевић испред Дома војске у Ваљеву (Фото С. Ћирић)

Valjevo – Višedecenijske probleme sa prostorom valjevska Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović” konačno bi trebalo da počne da rešava u ovoj 2018, godini kada obeležava veliki jubilej – vek i po od osnivanja Čitaonice valjevske. Nedavnom odlukom Skupštine grada Valjeva započeti su složeni postupak i procedura koja bi u konačnom ishodu trebalo da dovede do promene namene prostora nekadašnjeg Doma vojske u strogom centru grada, na uglu ulica Karađorđeve i Pop Lukine, u budući hram knjige uz koji bi trebalo da se formira i novi centar za razvoj informacionih tehnologija. Zgrada Doma vojske biće rekonstruisana i adaptirana, a u 2018. godini odvijaće se značajne aktivnosti na tom planu.

U gradu na Kolubari je još davne 1868. godine osnovana prva čitaonica, ali on nikada nije imao pravu zgradu biblioteke, već su za ove namene uvek dodeljivani neki manje-više (ne)uslovni prostori koje su bibliotekari prilagođavali svojoj nameni. Tako je biblioteka u poslednjim decenijama prošlog veka radila u 250 do 300 kvadratnih metara, da bi joj radi „gašenja požara” 1992. bila opredeljena i zgrada u Karađorđevoj 44 površine 800 kvadrata, opet kao prelazno rešenje...

Četvrt veka nakon toga, dogorelo je do nokata, realne procene i važeći standardi kažu da je gradu Valjevu na čijem širem području živi 90.000 ljudi potrebna biblioteka od 3.600 kvadratnih metara. Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović” kao regionalna institucija, danas, uključujući i nedavno dodeljeni prostor za Muzej zavičajnih pisaca, prostire se na jedva 1.300 kvadrata...

Gradska odluka da se uđe u proceduru za pretvaranje nekadašnjeg Doma vojske u biblioteku obradovala je ovdašnje bibliotekare. Pomenuta zgrada sada ima 1.700 kvadratnih metara, sa dogradnjom depoa koja je predviđena u prvoj fazi rekonstrukcije dostići će 2.200 kvadrata, a kada u drugoj fazi bude izgrađen i aneks trebalo bi da se dosegne do standardima utvrđenih 3.600 kvadratnih metara.

Prema rečima Violete Milošević, direktorke Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović”, očekivanja su velika, reč je ne samo o određenom povećanju prostornih kapaciteta i stvaranju uslova za rad ustanove u skladu sa standardima bibliotečko-informacione delatnosti, već i o činjenici da ceo kompleks, zgrada i dvorište nekadašnjeg Doma vojske pružaju znatne mogućnosti za razvoj biblioteke u budućnosti.

Biće to trajno preseljenje i konačna adresa ustanove čiju su istoriju obeležile brojne seobe, a njena delatnost, opremljenost i stručni rad uvek bili su senci neadekvatnog i nedovoljnog prostora, iznuđenih rešenja i kompromisa, uvek na štetu struke i kvaliteta usluge za građane, naglašava Violeta Milošević.

– Kada govorimo o Domu vojske kao rešenju za novu biblioteku, na samom početku imam u vidu identitet objekta koji se nalazi pod zaštitom države, njegovu istoriju i ugled u gradu, što predstavlja veliki podsticaj koji istovremeno i obavezuje da se ova dobra ideja realizuje na najbolji način, za opšte dobro svih građana – poručuje direktorka.

Ona dodaje da biblioteka koja nosi ime Ljubomira P. Nenadovića i obavlja poverene poslove od opšteg interesa na teritoriji Kolubarskog okruga, mora u svakom smislu biti spremna da svojim građanima obezbedi zakonom propisane uslove za celoživotno učenje, zadovoljavanje kulturnih potreba i zaštitu i prezentaciju kulturnog nasleđa.

– Ova velika ideja od nas traži da ne budemo skromni i neodlučni, već da verujemo i mnogo radimo – zaključuje Violeta Milošević, uz napomenu da se konačeno preseljenje može očekivati tek za koju godinu, tako da ostaje obaveza da se u međuvremenu u postojećem prostoru rad organizuje na najbolji mogući način. 

Komentari1
68677
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јован Скерлић
Коме је та зграда припадала пре другог светског рата?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja