petak, 03.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:40

I da se ponovo rodi – opet bi bio lekar

Dr Aleksandar Nedok (92), osnivač prve koronarne jedinice u bivšoj Jugoslaviji i najbolji poznavalac srpskog vojnog saniteta, jedan je od naših najvernijih čitalaca jer već 84 godine ne može da zamisli dan bez „Politike”
Autor: Danijela Davidov-Kesarsreda, 24.01.2018. u 22:00
Др Александар Недок (Фото М. Величковић)

Član je jedne od najstarijih lekarskih porodica u Srbiji. U bivšoj Jugoslaviji osnovao je prvu koronarnu jedinicu i pokrenuo novi način lečenja pacijenata koji su preživeli infarkt srca. U dva mandata bio je direktor bolnice, a ujedno se nalazio i na čelu konfederacije sindikata zdravstvenih radnika. Dobitnik je četiri odlikovanja i medalje zasluge za narod u doba Josipa Broza Tita, a njegovo ime našlo se i među autorima najprestižnijih domaćih i svetskih stručnih medicinskih i naučnih časopisa. Nije stao ni kada je otišao u penziju. Dve decenije je tragao za podacima iz raznih arhiva kako bi napisao knjige o srpskom sanitetu i otrgao od zaborava odlične doktore. Ujedno je i jedan od naših najstarijih i najvernijih čitalaca jer već 84 godine ne može da zamisli dan bez „Politike”.

Dr Aleksandar Nedok (92) kaže da je to zbog toga što je „Politika” uvek imala svoj stil, jer se nikad nije „izletala” i prenosila neproverene informacije. U „Politici” najviše voli da pročita sportske strane i komentare. Najviše mu prija kada su novinari u svojim tekstovima neutralni, a posebno zadovoljstvo za njega je predstavljala mogućnost da uživa u tekstovima Mire Radojičića i Jurija Gustinčiča.

– „Politiku” čitam od drugog razreda osnovne škole. Tada je moja porodica stanovala sa dedom u Lominoj ulici u Beogradu. Zahvaljujući dedi koji je voleo „Politiku”, zavoleo sam je i ja. Prvo sećanje na omiljeni list imam kako sedim za stolom i crtam nešto olovkom po „Politici”, a na naslovnoj strani piše „Kralj Aleksandar stiže u Marselj”. U tom trenutku na radiju koji smo slušali novinari su javili da je kralj ubijen. Drugo sećanje me veže za 6. april 1941. godine, kada sam imao 16 godina i kada mi je majka donela novine u krevet. Tada su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost i bombe su počele da padaju na Beograd. Za vreme okupacije moj omiljeni list nije izlazio i nedostajao mi je. Treće važno sećanje na „Politiku” imam kada se posle oslobođenja Beograda pojavio samo jedan list na kome je pisalo „Beograd je oslobođen”. Nekako je taj primerak došao do mene, iako sam se u to vreme nalazio u Paraćinu – priseća se dr Nedok.

Da može ponovo da se rodi, kaže da bi opet bio lekar jer smatra da je najlepši osećaj kada nekome može da se spase život. Ipak, lekarsku profesiju, iako je njegova porodica iznedrila već šest generacija lekara, smatra teškom. Posebno kada se gube ljudski životi...

– Moral je najvažnija stvar u životu. Najgore je kad čovek sam sebe pljune, kada zna da je uradio nešto što je u sukobu sa sopstvenom ličnošću. Mene politika nikada nije interesovala. Želeo sam samo da se bavim onim što najbolje znam – da lečim ljude – pojašnjava naš sagovornik, koji kaže da mu mnogo nedostaje pre tri godine preminula supruga, s kojom je proživeo divnih 65 godina.

Dok je bio mlađi, zvali su ga da bude asistent u velikoj američkoj bolnici u Bostonu, koja je deo čuvenog „Harvarda”, kao i u Nemačku, da postane šef odeljenja na jednom kardiološkom institutu. Ipak, nikada nije spakovao kofere jer je, priznaje, mnogo voleo svoju zemlju.

Ono što je video u svetu – želeo je da prenese ovde. Tako je krajem šezdesetih godina prošlog veka boravio po svetskim bolnicama kako bi shvatio na koji način funkcionišu koronarne jedinice sa pacijentima koji su preživeli infarkt srca. Tada je radio u bolnici gde se sada nalazi klinika „Sveti Sava”. Upravo je na tom mestu zvanično prvi u bivšoj Jugoslaviji 1. aprila 1970. godine osnovao koronarnu jedinicu. Smatrao je da nije važno samo bolesnika smestiti u krevet već da je ključan način postupanja sa pacijentima.

– Ranije su ljudi koji dožive infarkt srca umirali odmah u 50 odsto slučajeva, a oni koji prežive i dođu do bolnice smeštani su u krevet i nisu pomerani čak šest nedelja. Za to vreme izgube reflekse, atrofiraju im mišići, pokrenu se trombovi... Ja sam po ugledu na svetska iskustva uveo pravilo da se takvi bolesnici podižu iz kreveta dva do tri dana posle preležanog infarkta, kroz sedam do deset dana da počnu da šetaju, a onda da krenu na program rehabilitacije. Objašnjavao sam da se tako sprečava invalidnost i komplikacije. U to vreme je ovo predstavljalo medicinsku revoluciju. Tadašnji načelnik mi je rekao: „Saša, ti ćeš da završiš u zatvoru jer dižeš teške bolesnike iz kreveta”, objašnjava dr Nedok, koji je

u toj ustanovi radio do 1987. godine, gde je osam godina bio direktor. Kada je otvoren Urgentni centar KCS sve zaposlene, njih 120, „preselio” je u tu bolnicu.

– Dobio sam tada grupu od 12 lekara na specijalizaciji i posle četvorogodišnje obuke otišao sam u penziju – dodaje dr Nedok, kome su lekari u porodici bili pradeda, deda-stric, supruga, a zatim su ovom profesijom nastavili da se bave i ćerka i unuk, koji je u Nemačkoj završio studije medicine i radi na jednoj klinici u Frankfurtu.

A šta je najvažnije za dobro zdravlje? Za njega je to da osoba ne treba da dozvoli da se goji, da je važno da bude fizički aktivna, da nije pijanica, pušač i narkoman. A to je ono što svako može da uradi za sebe... Sve ostalo je stvar genetike. Jer, ima ljudi koji se svih saveta pridržavaju ali, zbog gena, ipak dobiju tešku bolest.

„Kopanje” po arhivima

Dr Aleksandar Nedok je sakupio i napisao 650 biografija lekara od 1822. do 1918. godine koji su bili u srpskom sanitetu. Sa prijateljima, uglavnom vojnim lekarima, napisao je deset knjiga o srpskom sanitetu, ali i nekoliko samostalno. Poslednja u nizu bila je o Valjevu – srpskom ratnom hirurškom centru i gradu bolnici u epicentru velike epidemije 1914–1915.

– Kada sam otišao u penziju odlučio sam da uđem u vojni, državni, nacionalni, beogradski arhiv, ali i one u inostranstvu, u Gracu, Pragu... Svakoga dana sam išao, prepisivao stranice, fotokopirao, čitao i zahvaljujući tome imam odličnu dokumentaciju. Ostalo mi je pamćenje i volja da radim. Čak 20 godina sam radio samo na tome. To što sam uradio veliki je posao i za jedan institut, a kamoli za jednog čoveka. Prikupio sam građu za knjigu „Ko je ko u srpskom sanitetu od 1822. do 1918. godine”, ali je neophodno da se nađe sponzor koji bi hteo da pomogne da se to odštampa – kaže dr Nedok.


Komentari1
e8754
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dete na putu
Ljudina!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Društvo /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja