sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:14
SEĆANjA DIPLOMATE NEBOJŠE VUJOVIĆA

Milošević dao brda oko Sarajeva kao simboličan gest

Momčilo Krajišnik se na vest o odluci predsednika Srbije srušio na pod. – CIA je uvažavala i štitila Jovicu Stanišića od američkih političara
Autor: Milan Galovićsreda, 24.01.2018. u 22:00
Небојша Вујовић и Јовица Станишић у караоке клубу у Дејтону (Фотографија из књиге „Последњи лет из Дејтона”)

Milošević je uradio sve što su Amerikanci sugerisali i podsetio da je održao svoju reč, da je sve ispunio, i da je sada na muslimanima da urade svoje i da konačno pristanu. Kristofer je tada zatražio od Miloševića jedan simboličan gest i ustupak, a to je da se muslimanima daju brda oko Sarajeva s kojih su srpske snage pucale na Sarajevo. Milošević je rekao: „U redu. Daću. Ali neka to bude poslednja stvar koju od nas traže. Voren Kristofer, američki državni sekretar, na to je rekao da ne zna da li će to biti poslednji zahtev muslimana, ali naglasio je da će to svakako biti poslednji zahtev koji će SAD preneti u njihovo ime.

Ovako Nebojša Vujović (1957), nekadašnji karijerni diplomata i svedok istorijskih događaja iz devedesetih godina, u svojoj knjizi „Poslednji let iz Dejtona” opisuje jedan od najdramatičnijih trenutaka tokom pregovora kojima je u bazi „Rajt Paterson” u Ohaju, u novembru 1995. godine, okončan rat u BiH.

Ovu informaciju trebalo je preneti delegaciji Srba iz BiH, čiji predstavnici nisu prisustvovali pomenutom razgovoru. Milošević je rekao Milanu Milutinoviću, ministru spoljnih poslova SR Jugoslavije, da Močilu Krajišniku prenese vest o ustupanju okoline Sarajeva muslimansko-hrvatskoj strani. Šef diplomatije je taj neprijatan zadatak prebacio na Vujovića: „Nebojša, ti ćeš otići kod Krajišnika da mu kažeš, ja ne mogu”. „Pa, Vama je rekao”, odgovorio je Vujović. „Ja sam ti ministar, ja ti naređujem”, insistirao je Milutinović.

– Otišao sam do Krajišnikove sobe i pokucao na vrata – seća se Vujović. Krajišnik ga je upitao šta ima novo.

„Na zahtev Vorena Kristofera, Milošević je dao Vogošću i brda oko Sarajeva muslimanima. Kristofer je to tražio u njihovo ime, s obzirom na veliku simboliku i političku važnost za muslimane, jer se sa tih brda pucalo po Sarajevu”, odgovorio je Vujović.

Tog trenutka, Krajišnik je pao kao sveća, udario bradom u pod, povredio se. Vujović ga je pridigao, dao mu čaše vode.
Od tih teških trenutaka prošle su 22 godine. U razgovoru za „Politiku”, uoči promocije knjige, Vujović kaže da je kao savestan državni službenik čekao da prođe 20 godina, period čuvanja državne tajne, a i sa ove vremenske distance može se hladne glave govoriti o tim događajima. Naslov „Poslednji let iz Dejtona” vezan je za činjenicu da je Vujović kao poslednji član delegacije napustio ovaj grad, noseći sa sobom zvaničnu mapu razgraničenja Republike Srpske i Muslimansko-hrvatske federacije.
– Danas mnogi govore o „Dejtonu 2” i „duhu Dejtona”. Tim sporazumom odbranjen je nacionalni interes. Republika Srpska ima atribute državnosti i treba da ih uživa u skladu sa Dejtonskim sporazumom, ni manje ni više od toga – kaže Vujović.
On u svojoj knjizi svedoči o susretima trojice predsednika – Slobodana Miloševića, Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića. Jednom prilikom Milošević je sa Milutinovićem otišao na razgovor kod Tuđmana.
„Posle sastanka sa Tuđmanom, Milošević je rekao da je sve dogovorio i da će njih dvojica potpisati mirovni sporazum. Oko 23 časa, Izetbegović je došao kod Miloševića... Izašao je posle dvadesetak minuta. Kad je izašao iz apartmana, Milutinović je kratko prokomentarisao da je Izetbegović ljut zbog dogovora između Miloševića i Tuđmana”, napisao je Vujović.
Važan član delegacije SR Jugoslavije bio je Jovica Stanišić, načelnik Resora državne bezbednosti. O tome autor knjige navodi:
– On je bio izuzetno cenjen sagovornik u američkoj obaveštajnoj službi, ne samo civilnoj već i u vojnoj. Operativci i bezbednjaci imaju svoj jezik, oni se razumeju. Primali su ga sa uvažavanjem, jer je bio operativan i uvek je držao reč.
Taj odnos je bio takav, da se CIA našla na udaru američkih političara koji su smatrali da američka tajna služba štiti Stanišića.
– Muslimani su redovno podvaljivali lažne informacije o navodnim zločinima Stanišićevih ljudi. CIA je to nastojala da spreči, sve do momenta dok nije dobila ozbiljnu packu od Medlin Olbrajt – napisao je Vujović.
Značajan čovek u pripremi Dejtona bio je Bil Ričardson, kongresmen iz Nju Meksika, koji je živeo u blizini ambasade SR Jugoslavije u Vašingtonu. Vujović ga je i upoznao kao komšiju, kada je jedne večeri došao do ambasade u kućnom ogrtaču i papučama žaleći se da ne može da prati večernje vesti na televiziji.
Sumnjao je da smetnje nastaju prilikom emitovanja signala preko velike antene ambasade, pa se požalio komšijama. Vujović mu je izašao u susret, tako što je promenio vreme emitovanja poruka iz Vašingtona u Beograd. Upravo Ričardson je nešto kasnije dobio poziv Miloševića da ga poseti u Beogradu. Boravio je u Karađorđevu, Milošević je tada izrazio spremnost za sazivanje mirovne konferencije i kongresmenu poklonio lovačku pušku sa ugraviranom posvetom.
M. Galović
 

Antrfile

Širak budi bez pardona

Pored svih izazova na pregovorima u Dejtonu, srpska strana je bila i pod posebnim pritiskom jer su se u srpskom zarobljeništvu u to vreme nalazili jedan američki novinar i dvojica francuskih pilota. Stanišić je brzo „sredio” oslobađanje novinara, ali sa pilotima je bilo teže, komandant VRS Ratko Mladić je tvrdio da ne zna ništa o njima, navodi Vujović.
Posle oslobađanja novinara, Francuzi su pojačali pritisak da se pronađu i oslobode njihovi piloti. Jedne zore za vreme pregovora u Dejtonu, oko pet sati, u Vujovićevu sobu su došla dvojica francuskih diplomata tražeći da ih odmah, po nalogu francuskog predsednika Žaka Širaka, vodi kod Miloševića. To nije dolazilo u obzir, pa je Vujović, uz kulturno odbijanje, odužio razgovor sa Francuzima do sedam ujutru kada su probudili Milutinovića. Dok su sedeli u sobi ministra, odjednom je oštrim korakom ljutito ušao Milošević u kućnom ogrtaču.

– Milane, sad me je Žak Širak probudio, otkud mu broj telefona u mojoj sobi? – pitao je.

Ispostavilo se da je francuski predsednik dobio srpskog kolegu „preko centrale”. Piloti su oslobođeni tek u decembru, uoči Pariske mirovne konferencije i zvaničnog potpisivanja mirovnog sporazuma iz Dejtona. 


Komentari18
1e2fa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ilic Momcilo
Za sve su krivi Tito.komunisti i Sloba na kraju.Sreca pa njih vise nema,a sa njima je nestalo i lose vreme koje je zamenjeno ovim divnim zivotom,narocito radnika i seljaka.Nestade srp i cekic i sreca,obogatismo se.Sloba je rasturio Jugu,a ne Kucan i Tudjman i Sorosova legija stranaca.Treba ga brisati iz istorije,kao sto je brisan bivsi sa Slavije i ostali zlocinci.Kol'ko li nas kosta dnevno ona pevaljka na Slaviji.!? Vesicu daj racunicu,pa da te slavimo i turimo u istoriju.
Леон Давидович
Какви су то били издајници ? Још у јуну 1995. знали су које ће територије предати. А јадни обманути српски народ остао је до последњег дана на тим просторима да би онда бежао под гранатама и бомбама прогонитеља.
Леон Давидович
Сарајево је дошло на ред у Дејтону. Ово се односи на западну Босну.
Preporučujem 0
Славен Пајкић
Немаш појма о Сарајеву, само опањкаваш Слобу. Српски народ из ове приче је био дубоко свјесан ситуације и напустио је Предате општине Српског Сарајева “свјетла образа и празних оквирова”... у миру и без икаквих граната. Слоба је “ладно” дао непријатељу нешто за шта је народ гинуо. Тако су и њега “ладно”дали непријатељима. Паметном доста.
Preporučujem 12
Matija Soskic
Kad ce Muslimani u Srbiji dobiti pravo da im se ime pise velikim slovom, sto cini ostatak sveta? Ako pogledate neku svetsku enciklopediju, videcete da etnicka grupa moze da bude nazvana ne samo po istoriji, jeziku i teritoriji na kojoj zivi, nego cak i po kuhinji i jelima.
Boris
Vi mozete da se pisete i oslovljavate kako god zelite, ali necete nama odredjivati kako cemo pisati i govoriti...
Preporučujem 4
Војислав Рајић
Књига Господина Вујовића треба да се прочита са уважавањем. Као сведок догађаја сигуран сам да верно преноси запажања од пре двадаесет и пет година. Његова књига остаје поколењима да сведочи као одшкринут прозор о времену када је оверена Република Српска. Честитам Небојши на храбрости због ове књиге његове. Дошла је ова књига срачунато у ова времена када се воде разговори о још једном парчету земље Србинове. Вујовићеву књигу треба да читају сви којима је КиМ, место Небојшиног рођења, важно и свето. Како ли ће се Србин и Председник, са коренима из Босне, како ће се он носити са Латинима у овим временима. Сигурно има и он свог младог службеника, хронолога, да објави после двадесет пет година детаље наше садашњости. Желим будућем ћати храбрости у памћењу, онако, ни по бабу ни по стричевима ...
Slaven Pajkic
Невјероватно незнање исијава из самог наслова! Слоба је дао поље, а не тзв”брда”. Сва та назови “брда око Сарајева” су у саставу Републике Српске. Општина Пале, све са Јахорином, дијелом Требевића, Хрешом.... Дао је општине Грбавица, Илиџа, Хаџићи, Рајловац, Вогошћу и Илијаш. Дао је Сарајевско поље и долину Босне. Тако су и њега “дали”, ладно.
Preporučujem 12
Predrag
Pa zar taj rat nisu vodili Bosanski Srbi....kako Milošević DAO ?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja