sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 24.01.2018. u 22:00 Aleksandar Apostolovski
114 GODINA OD IZLASKA PRVOG BROJA „POLITIKE”

Kako smo pregazili vreme

Колпортер „Политике“ 1912. године у Београду (Фотодокументација Политике)

Prvi broj „Politike”, štampan u tiražu od 2.450 primeraka, na četiri stranice, po ceni od pet para, izašao je 25. januara 1904. godine. Osnivač i odgovorni urednik Vladislav Ribnikar naveo je u prijavi vlastima da će list biti politički i nezavisan.

Poprimajući obrise modernog i liberalnog, ali istovremeno tradicionalnog i pre svega rodoljubivog lista, „Politika” je započela avanturu bez presedana, koja traje do danas i trajaće koliko i Srbija. Istorija je pokazala da ni „Politika” ni Srbija nemaju drugi izbor, jer naš list nije izlazio samo tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Dakle, „Politika” se nije štampala samo kad je zemlja bila okupirana!

Otuda najstariji politički dnevnik na Balkanu odavno više ne predstavlja samo novine, već nacionalnu instituciju u kojoj su sarađivali Branislav Nušić, Miloš Crnjanski, Jovan Dučić, Ivo Andrić, Branko Ćopić, Desanka Maksimović i čitava ekipa najvećih pisaca.

Poklanjali su joj reportaže, priče, komentare i hronike, mada se priča da su se neki od njih dobro cenkali za honorare, te naša redakcijska istorija, od prvog broja pa do ovog današnjeg, predstavlja panoramu poslednjih vek i 14 godina. Poput vremenske mašine kojom se putuje kroz epohe.

Od naslovnice prvog broja do poslednje strane današnjeg, dokumentovane su sve nacionalne pobede i porazi, istine, zablude i mitovi, brodolom „Titanika” i Oktobarska revolucija, let na Mesec i ubistvo Kenedija, svetski rekordi i koševi u poslednjem napadu, misteriozna ubistva, od političkih atentata do krvavih uličnih tuča u predgrađima.

„Politika” je jedini jugoslovenski list koji je imao svog izveštača sa svetskog prvenstva u Urugvaju 1930. godine. Bora Jovanović izveštaje je slao telegramom, a po čitavoj zemlji čitaoci su jurili kolportere „Politike” kako bi pročitali fudbalske priče iz zemlje Nedođije. Bora je s jednakim entuzijazmom opisivao epopeju prežaljenih fudbalera, prevođenih Mošom i Tirketom, ne zaboravljajući da u fudbalske priče umetne i egzotični život zaboravljenih emigranata i politička dešavanja u Latinskoj Americi.

Sećam se kako je pre više od 20 godina zazvonio redakcijski telefon. Predrag Milojević želeo je da se vidimo.

– Ko je taj? – pitao sam naglas, ozbiljno radeći na tekstu, kao svaki početnik. Negde u Beogradu pukla je vodovodna cev. Zašto bih znao ko je Predrag Milojević, pitao sam se, dok su mi se starije kolege podsmevale. Prolazeći kroz redakcijskog „toplog zeca”, pravdao sam se da nisam diplomirao novinarstvo, što se, uostalom, i može primetiti.

Već posle pet minuta saznao sam da je Predrag Milojević najveći srpski novinar. Sutradan, dok sam se iz njegovog stana vraćao u redakciju, shvatio sam da je čika Predrag najveće svetsko novinarsko pero koje je ikada prišlo pisaćoj mašini.

Bio je to čovek koji je intervjuisao Adolfa Hitlera, sedeo sa Musolinijem, pio viski s Vinstonom Čerčilom, sporio se s Nikolom Pašićem i o tome pisao nezaboravne intervjue i reportaže, predviđajući da svet ponovo klizi ka ambisu. Izveštavao je sa suđenja Čarugi, razbojniku leve orijentacije osuđenom na smrt vešanjem. Karte za susret Čaruginog vrata s konopcem, a dešavalo se to u Osijeku, bile su rasprodate dve nedelje unapred, dok su za glumce osiječkog teatra pripremljene počasne lože da bi na očiglednom primeru učili kako se umire.

Šta je čika Predrag hteo od mene? Ništa posebno. Samo da me upozna. Pročitao je moju reportažu sa neke fudbalske utakmice, iz nekog sela kraj Beograda. Posavetovao me da na isti način kao što škrabam o seljacima koji su jurili sudiju – a čini mi se da su kao hladno oružje nosili vile – pišem i o onima koji nam kroje sudbine. Ali kad odrastem.

Ispričao mi je još nešto. Sa Hitlerom je, kao dopisnik „Politike” iz Berlina, prilikom prvog sureta uspostavio korektan odnos. Čak mu se vođa Trećeg rajha učinio simpatičnim. Pet godina kasnije proteran je iz Berlina kao novinar koji je pretnja nacističkoj Nemačkoj.

Pisao je do poslednjeg časa, razbarušeno, cinično, mudro.

– Pravo je rekao Gete: Lakše je početi pisati nego prestati... Jer ništa drugo u životu nisam radio, ni umeo – objašnjavao je svoju strast za pisanjem. Preživeo je dve dinastije, tri Jugoslavije, četiri rata, pet režima. Pisao je sedam decenija, a pamtio osam. Umro je u 98. godini.

Pregazio je vreme, kao i mnoge naše kolege čije tekstove pamtimo bolje od događaja i ličnosti koje su opisivali.

Komentari10
edcc0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragana Ciric
Aleksandre, Vi ste Predrag našeg doba!
Ilic Momcilo
Sve najbolje i mojoj "Politici".Zelim joj da nastavi sa uspesnim i realnim radom i da taj radni uspeh jos unapredi.Ucio sam uz nju,saznavao mnoge stvari i zeleo bih da tako nastavi i za nase mlade ljude.Posebna mi je zelja da se "Politika"kao i do sada,podjednako brine o svim ljudima podjednako,bilo sta da su ti ljudi.Voleo bih da i dalje pamti i da se i dalje ne odrice dela istorije,jedinog dela svetske istorije, kada su bili najblize jednakosti i seljak i radnik i profesor i direktor i politicar i kada su bili odlicne komsije i druzili se i opravdavali ono,"Covek je coveku covek".Hvala ti "Politiko" i samo nastavi tako da radis za sve ljude.
Педест година са Политиком
Срећан рођендан! Сви новинари, свако јутро, кад крену у Политику, треба да се сете Рибникаревог обећања, да ће лист бити политички и независан! Издржите и у овим тешким временима!
Патас
Срећан вам рођендан! И да останете неутрални и професионални и даље, колико је то могуће у овим тешким временима.
Srdjan Ž.Veljković
Sve čestitke Politici. I jedno pitanje, dugogodišnjeg vernog čitaoca. Da li je to moguče, da je naša Politika, tadašnja dakle,kao list, bila nezavisna?!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja