sreda, 19.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:31

U okruženju starih radio-aparata između „RR 121” i „simfonije”

Nekadašnji predsednik opštine Crveni krst u Nišu Dragan Bojković kolekcionar starih uređaja EI Niš
Autor: Toma Todorovićčetvrtak, 25.01.2018. u 12:31
(Фото Т. Тодоровић)

Niš – Na desetine starih radio-aparata i vredna kolekcija uređaja koji su pre pola veka i više bili „poslednja reč tehnike”, prava su atrakcija u domu Nišlija Dragana Bojkovića, do pre nekoliko godina predsednika niške Gradske opštine Crveni krst. Danas penzioner Bojković svaki slobodan trenutak posvećuje svom hobiju kojim, kaže, najviše čuva veliko bogatstvo prošlosti iz nekadašnjeg proizvodnog programa Elektronske industrije Niš.

– Prvi radio-uređaj u Nišu proizveden je 1951. godine u fabrici nekadašnjeg „Zavoda RR (kasnije EI) – bio je to tranzistorski prijemnik u kožnoj futroli i za to vreme velika atrakcija. Ubrzo posle toga počela je serijska proizvodnja aparata „RR 121” i „RR 131”, a već 1953. godine, navodi Bojković, i radio sa tri dirke (komandna „dugmeta”).

Ovaj radio-aparat bio je domaći proizvod, odnosno konstruisan je u razvojnim i projektnim biroima EI i izradili su ga niški inženjeri. Kasnijih godina proizvodili su se u Elektronskoj industriji savremeniji uređaji, a najtraženiji bili su godinama i decenijama modeli „simfonija” i „melodija”. I ove modele imam u svojoj kolekciji, ispravni su i rade, emituju muzičke i govorne programe kao da su juče sišli sa fabričke proizvodne trake. Proizvodnja upravo radio-aparata u EI bila je ubedljivo najveća i ovi uređaji bili su najtraženiji i najviše prodavani i u našoj zemlji i u svetu, kaže Dragan Bojković.

U EI „Niš”, nastavlja Bojković, pre nekoliko decenija proizvodili su se prvi stereo radio-uređaji u ovom delu Evrope. U periodu kada su povlačeni iz proizvodnje radio-aparati sa lampama i u duhu vremena, jer je u EI pomno praćen razvoj radio i stereo industrije u svetu, novi, atraktivni i po izgledu i zvuku dobijali su oznake i nazive poput proizvedenih u razvijenim zemljama Evrope i SAD. Na tržište nekadašnje SFRJ, ali veoma mnogo i u izvoz, odlazili su audio uređaji EI HSR-30, potom HSR-40, sve dok nije dostignut za to vreme od pre bezmalo pola veka maksimum i vrhunac kada je proizveden stereo radio-aparat HSR-160 izuzetne jačine i vrhunskog kvaliteta.

– Mislim da je aparat „koncert”, jedan od najvrednijih u ovoj kolekciji, ali i nekadašnjoj proizvodnji u EI, jer, što se malo zna, predstavlja preteču stereo tehnike u radio-industriji i vrhunac u proizvodnji radio-aparata sa elektronskim cevima. Ima i devet lampi i dva kanala, i dan-danas emituje izuzetan zvuk i u pravom smislu reči bio je prvi predstereo aparat.

Bojković traga za desetak modela proizvedenih u Elektronskoj industriji:

– Moj cilj je da pronađem još neke primerke radio-uređaja i one tipove i modele koji su se proizvodili u malim serijama i teško ih je naći. Trenutno nedostaju u ovoj kolekciji, ali sam siguran da ću ih u ovoj, ili najkasnije početkom naredne godine, kada planiram da otvorim jedinstven mini-muzej starih radio-prijemnika, negde iskopati – kaže Bojković.

Ovaj niški penzioner radio je svojevremeno kao finansijski rukovodilac u više fabrika EI. Za radio-aparate interesuje se još od srednje škole, kada je sam konstruisao i napravio pojačalo za igranke. Svoju kolekciju posebno je obogatio odlaskom u penziju pre šest godina. Najstariji radio-aparat u njegovoj kolekciji je marke „Telefunken” iz 1928. godine, koji je Bojković dobio na poklon od svog komšije. I većinu uređaja koje poseduje nabavio je kod prijatelja, suseda i rođaka. Mnoge je i kupio.

Prošle jeseni, izložbom starih radio-aparata u vreme održavanja Foruma naprednih tehnologija, Dragan Bojković privukao je veliku pažnju posetilaca, među njima i stručnjaka iz Japana, koji su bili oduševljeni i zadivljeni onim što su videli. Japanci su razgovarali sa Bojkovićem interesujući se najviše za nekadašnju tehniku i načine proizvodnje ovih uređaja u Nišu. Pored proizvoda iz niške EI u kolekciji ovog Nišlije je i mnogo aparata proizvedenih širom sveta. Među njima je i pomenuti i najstariji „Telefunkenov” model ali i mnogi drugi.


Komentari3
e1532
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bob Petrovich
Ako je RR Nis napravio prvi tranzistorski prenosni radio prijemnik 1951 to je SVETSKA senzacija, jer se do sada mislilo da je prvi prototip tranzistorskog radio aparata napravila RCA 1952 a prvi komercijalni "tranzistor" Sony 1954 godine.
Juraj
Kada je reč o EI svakako treba pomenti i tamošnju proizvodnju elektronskih cevi. Tetroda KT90 dizjnirana od EI-inžinjera Blagomir Bukumira je legendarna i ugradjivana u najrafiniranije proizvode hi-fi tehnike u Evropi, vrlo često u najbolja pojačala za električne gitare. Snaga pojačanja je nenadmašna, a u zimske večeri toplota i toplo svetlo koje od njih bije podseća na lepo davno prošlo vreme. Na Ibeju same kutije pakovanja koštaju 15 dolara, a par koršćenih KT-90 lampi minimum 400 dolara i odmah se prodaje. Danas zamenu za nju proizvodi Elekrtro-Harmoniks u Rusiji ali kvalitet nije ni blizu EI-originala.
Bob Petrovich
EI lampe su sve do 1990-tih bile SVETSKI vrh, od EI su ih kupovali i prepakivali svetski poznati koncerni SIEMENS, PHILLIPS i mnogi drugi. (postoje primerci radjeni za Bundeswehr) Velika je steta sto je proizvodnja ugasena jer kineske i ruske lampe nisu ni blizu po kvalitetu, pitajte bilo kog hajfistu vlasnika McIntosh lampaskih uredjaja.
Preporučujem 5

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja