petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 25.01.2018. u 11:41

Uvesti srpski na fakultete, da opismenimo profesore, pravnike…

Nedopustivo je i da pravnik bude nepismen, da on završi ozbiljan fakultet, a da nema nijedan čas srpskog jezika
Драган Стојановић

Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji godinama upozorava na zapuštenost i ugroženost srpskog jezika i ćirilice, već neko vreme predlaže uvođenje srpskog jezika na sve fakultete.

Predsednik Odbora Sreto Tanasić skreće pažnju da naši visokoobrazovani ljudi nemaju dovoljno znanja iz srpskog jezika i o njemu, a treba da tokom celog radnog veka obavljaju poslove na tome jeziku.

„ Kada odu iz srednje škole, u kojoj srpski jezik nije dovoljno zastupljen, oni se više ne susreću sa učenjem srpskog jezika i o srpskom jeziku. Zato vrlo loše pišu dokumente iz domena svoga poslovanja i ne znaju da je u Srbiji službeno pismo ćirilica”, rekao je Tanasić Tanjugu.

On dalje primećuje da se „svi trudimo na besprekorno vladamo engleskim jezikom, kao da ćemo prevoditi za engleski dvor, voditi moćne svetske kompanije, a niko se ne pita zašto je potrebno poznavati i srpski standardni jezik i njime se služiti u svim vidovima javnog života”.

Sa njim se slaže i šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Veljko Brborić koji je, govoreći o statusu srpskog jezika u sistemu školstva, konstatovao da je uvođenjem novih predmeta i skraćenjem radne nedelje, jezik dosta stradao i da danas u tom pogledu mi zaostajemo u odnosu na druga razvijenija kulturna društva.

Jezička znanja svršenih osnovaca i srednjoškolaca često su na prilično lošem nivou, a onda dolaze na fakultete gde je obavezno da uče jedan ili dva strana jezika, ali ne i svoj maternji, primećuje šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Veljko Brborić.

On je primetio da u zemljama koje drže do svog nacionalnog jezika, poput Francuske, Turske ili Rusije, nastavni program u školama predviđa po 10 časova nedeljno, dok se u Srbiji od prvog do petog razreda osnovne škole maternji jezik izučava pet časova nedeljno, a u šestom, sedmom i osmom po četiri časa nedeljno.

U gimnazijama opšteg tipa srpski jezik se izučava četiri časa nedeljno, nešto je bolja situacija u gimnazijama društveno-jezičkog smera i nešto lošija u gimnazijama prirodno-matematičkog smera, dok u četverogodišnjim stručnim školama imamo tri časa sedmično.

Ako se uzme u obzir da srpski jezik pokriva nastavu gramatike, jezika, književnosti i nastavu kulture izražavanja, tri ili četiri časa sedmično, prema rečima Brborića, nije dovoljno što se odrazilo na ukupnu kompetenciju svršenih osnovaca i srednjoškolaca i često su njihova jezička znanja na prilično lošem nivou. On kaže da bi bilo idealno povećati broj časova, ali to bi značilo smanjenje časova iz nekih drugih predmeta, pa predlaže kao početno rešenje zbornih predmeta koji bi mogli imati primamljive nazive kao šo su jezik i komunikacija, jezička kultura. . .

Kada je reč o statusu srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama Brborić ukazuje da budući profesori nekog stranog jezika, studiraju taj jezik, a nemaju nijedan čas srpskog jezika, a često dođu sa prethodnim lošim znanjem srpskog jezika iz srednje škole.

Posebno skreće pažnju na potrebu da se poprave pedagoški fakulteti jer upravo učitelji imaju važno ulogu za sticanje prvih gramatičkih i pravopisnih znanja, ali i da nastavnici, recimo geografije ili hemije, moraju biti dobro jezički osposobljeni.

„Danas imamo situaciju da neko nema dobro znanje srpskog jezika kada završi osnovnu školu, upiše neku od stručnih škola gde status srpskog jezika nije dobar, zatim neki od tih fakulteta i postane profesor nekog drugog predmeta” primećuje Brborić. On se pita kakav onda efekat imaju ta tri-četiri časa srpskog jezika nedeljno u odnosu na sve ostale predmete čiji nastavnici nemaju jezičku kompetenciju.

Nedopustivo je, naglašava, i da pravnik bude nepismen, da on završi ozbiljan fakultet, a da nema nijedan čas srpskog jezika.

„Pogledajte univerzitete, nezamislivo je da neko danas bude student, a da nema jedan ili dva strana jezika, ali ne mora imati srpski jezik. To je svojevrsni nonsens i on se teško može objasniti”, rekao je šef Katedre za srpski jezik.

Brborić se osvrnuo i na ulogu medija u negovanju jezičke kulture i smatra da bi sa tog stanovišta najbolje bilo da ne postoji jedan broj medija.

„Mediji treba da postoje, ali mi nije jasno zašto misle da o nacionalnom jeziku i matičnom pismu ćirilici ne treba brinuti. Oni koji vode emisije na televiziji moraju imati minimum jezičke kompetencije, moraju da budu elementarno pismeni”, naglašava Brborić i dodaje da u Francuskoj postoje škole jezičke kulture za javne ličnosti koje moraju pokazati da vladaju svojim jezikom.

On ističe da nikome ne pada na pamet da nešto brani poput latinice, ali moramo znati šta je jezički standard, dobro razdvojiti javnu i službenu upotrebu jezika.

„Dijalekat, razgovorni stil, ostaće u emisijama različitog sadržaja. Recimo serija „Selo gori, a baba se češlja” ima tu dijalekatsku patinu i cela nacija je to gledala i pohvalno govorila o njoj, literatura će biti i na dijalektu, ali standardni jezik je kao standard u saobraćaju. Ako želite učestvovati u saobraćaju, morate poštovati propise, ako želite uredno komunicirati morate poštovati gramatičku i pravopisnu normu srpskog jezika”, zaključio je Brborić. (Tanjug)

Komentari57
3f8d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nostradamus
Pa posto definitivno nema resenja za ekonomske probleme onda je najlakse „glancati jezik“. Onaj ko nije srpski jezik naucio u osnovnoj i srednjoj skoli taj nece nauciti ni na fakultetu. A odbrana jezika od stranih reci je omiljena zabava nacionalista svuda u svetu. Kako glasi srpska rec za majmuna?. To je turcizam a mene eto interesuje nasa rec. Jezik je ziv i ne treba ga braniti od uticaja, jer vremenom se neke reci zadrze a druge nestanu i bez zastite jezika.
Коста
Српска економија се неће побољшати ако се пређе на латиницу, у то будите сигурни, али без ћирилице српски је тиква без корења. Наравно, језик се обогаћује страним речима које не постоје у том језику или ако су незграпне у преводу. Ако једна реч постоји у језику, замењивати је страном како би се дао утисак да је неко "паметнији" или "образованији" је срамотна малограђанштина коју су Стерија Поповић и Нушић одлично и оправдано исмејавали. Како се, молим, језик "богати" ако се уместо кројача каже абаџија, беџ уместо значке, смеће уместо ђубрета, итд. То није никакво богаћење језика.
Милица П.
Читам овај текст и апсолутно се слажем. Међутим, онда видим како "шеф Катедре за српски језик" употребљава реч страног порекла док се цео текст своди на причу о употреби СРПСКИХ речи (добро, не цео текст али поента једног дела јесте управо то). Цитирам: „Погледајте универзитете, незамисливо је да неко данас буде студент, а да нема један или два страна језика, али не мора имати српски језик. То је својеврсни нонсенс и он се тешко може објаснити” "НОНСЕНС". А могао је да искористи српску реч за то. Све у свему, слажем се са текстом али би тзв. "србисти" могли да нам не гурају у лице плакате за "Негујмо српски језик" и употребу српских речи уместо енглеских (борд, лимитиран...) ако их они сами већ користе. :)
Petar Ilic
Pismenost se ne uci zbog ispita, niti se pamti ako se samo tako uci. Pismenost se uci citanjem i pisanjem. Nesreca je kad ljudi koj zive od pisanja (novinari na primer) ne osecaju potrebu da poboljsaju svoje znanje i pisanje. To izgleda kao kad kovac ne zna da rukuje cekicem a boce da bude kovac. Analogija nije bas dobra. Kovac moze da povredi samo sebe, a novinar vredja svoje citaoce koji usvajaju njegovu nepismenost misleci da je on pismen. Za novinare tabloida pismenost nije potrebna a moze biti i stetna za njihove novine. Neobrazovani ljudi ne haju za svoj jezik a takvi novinari podilaze njihovom nehajanju tako sto pisu kako ovi vole da citaju. Za Trampa se kaze da je njegov jezik na nivou sedmog razreda osnovne skole. Na tom nivou je i jezik reklama. Tramp moze i bolje, ali on zna ko su njegovi potencijalni biraci i govori njihovim jezikom. Tokom predsednicke kampanje on se nije obracao pismenim citaocima i slusaocima.
Коста
Толико му је стало, а све на ошишаној латиници...
Bane L.
Za početak u osnovne škole pored srpskog jezika vratiti i krasopis.Pošto je naročito medju "edukovanim gradjanima" uglavnom zastupljen svrakopis koji je često teško čutljiv i samom autoru.
Svetlana NS
Pre 40 godina, na svim odsecima na Filozofskom fakultetu, postojali su predmeti Politička ekonomija i Socijalističko saoupravljanje. Studenti su morali da znaju kako se izračunava profit, kamata, šta je obrtni kapital, uređenje društva i sl. To su bili najteži predmeti iz kojih se masovno padalo i retko ko ih je polagao iz prve. Na ispit iz političke ekonomije se uz indeks morala poneti i lična karta.
Боривоје Банковић
Не разумем коментар. Личну карту сте морали да имате увек и свугде. Била је прописана казна за оне који је не носе, а то важи и дан данас. Мени никада на полагањима нису тражили личну карту, мада знам за случајеве када се то догађало. Социологија и марксизам су били идеолошки предмети. Овде се ради о елементарној писмености.
Драгољуб НС
И шта сте тиме хтели рећи? Ваљда да данас заиста треба на све факултете увести учење српског језика. Можемо само нагађати шта сте мислили да кажете.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja