nedelja, 19.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:53
BELEŠKE S PUTA: Budimpešta

U Budimu gradu uvek neko čudo...

U mađarskoj prestonici nedavno obeležili četiri decenije od povratka Svete krune, a ovaj imperijalni grad osim predivne arhitekture i bogate istorije turistima nudi i banjsko kupanje, šetnje i – dobru hranu
Autor: Aleksandra Mijalkovićpetak, 26.01.2018. u 13:15
Рибарска кула и споменик првом мађарском краљу (Фото А. Мијалковић)

Dok su Srbi i drugi pravoslavci prve januarske subote u ovoj godini slavili Badnji dan, naši susedi u Mađarskoj obeležavali su drugačiji praznik – četiri decenije od povratka Svete krune. Kraljevski nakit mađarskih vladara je posle Drugog svetskog rata, kad je zemlja ostala u komunističkom lageru „iza gvozdene zavese”, odnet, zajedno sa Svetom krunom, u Zapadnu Evropu, a zatim pohranjen u državnom trezoru SAD u Fort Noksu, gde se čuvaju i američke zlatne rezerve, kako ne bi dospeo u ruke Sovjetskog Saveza. Vraćen je u domovinu tek 1978. godine.

Reč je o kruni Svetog Stefana, prvog ugarskog kralja, kojom su krunisani svi mađarski vladari. Pretpostavlja se da je napravljena 1070. godine u Konstantinopolju, kao poklon vizantijskog cara mađarskom kralju.

Šetnja skupštinom za 17,5 evra

Povodom tog jubileja, zgrada mađarskog Parlamenta, u čijem centralnom holu je kruna izložena, bila je tog dana otvorena za posetioce besplatno. Inače, obilazak impresivnog zdanja košta žitelje Evropske unije 2.400 forinti (oko osam evra), sve ostale 5.400 forinti (17,5 evra) i uglavnom je potrebno rezervisati barem dan-dva ranije preko interneta, a ponekad se na mesto u grupi čeka i duže. Jeste skupo za naše uslove, ali vredi svake forinte!

Šetnja od nepunog sata počinje od glavnog ulaza, kreće se prostranim, lepo ukrašenim hodnicima, do Kuće lordova, sa pogledom na veliku dvoranu i sve statue.

Zgrada Parlamenta, veličanstven primer neogotičke arhitekture, doduše, uz tračak renesanse i baroka, treće je po veličini sedište nacionalne skupštine u svetu, nekada je bila najveće. Često ga porede sa britanskom Vestminsterskom palatom, ne samo zbog upečatljivosti već i zato što se oba ova zdanja parlamenta ogledaju u reci: londonsko u Temzi, a budimpeštansko u Dunavu. Postoji još jedan razlog za poređenje: navodno, projekat Imrea Štajndla, koji je pobedio na konkursu u Mađarskoj, isti je onaj koji nije prihvaćen u Velikoj Britaniji. Priča možda i nije tačna, ali mnogi misle da ako jeste, onda su Britanci na gubitku, a Mađari na dobitku.

Parlement noću (Foto A. Mijalković)

Izgradnja skupštinske palate na Dunavu dovršena je 1896. godine. U ovom zdanju stepeništa se prostiru na 20 kilometara, ima 691 prostoriju i 242 skulpture (uključujući i one spolja), a prilikom podizanja i ukrašavanja zgrade upotrebljeno je 40 miliona cigli, pola miliona dragog kamenja i 40 kilograma zlata. U poslaničkim klupama sedi 386 narodnih predstavnika, a način na koji su izabrani jedan je od najsloženijih među zemljama Evropske unije, čija je Mađarska članica od 2004. godine.

Metalne cipele
U Jevrejskoj četvrti u Budimpešti, uz najveću aktivnu sinagogu u Evropi (i drugu najveću u svetu), izgrađenu 1859. u mavarskom stilu, postavljen je spomenik mađarskim žrtvama Holokausta – žalosna vrba od čelika. A na peštanskoj strani dunavske promenade šetači će naići na još jedan neobičan spomenik – 60 pari metalnih cipela rasutih po obali, u znak sećanja na 3.500 žrtava, većinom Jevreja, ubijenih i bačenih u reku tokom terora nacističke Partije ukrštene strele 1944–1945. godine.

Grad termalnih izvora

Mađarska je zemlja bogata prirodnim termalnim izvorima, ima ih navodno više od hiljadu širom zemlje – samo u prestonici ih je stotinak. Njihove blagodeti su poznavali i koristili svi narodi koji su tu nekada živeli, od Kelta i Rimljana pa do Turaka. Potonji su izgradili mnoga banjska kupališta pretekla do današnjih dana, a u Budimpešti su od turskih najpoznatija Kiralji, Rudas i Veli Bej; domaće stanovništvo najradije odlazi u Lukaš ili Sečenji, dok stranci ne mogu da zamisle posetu mađarskoj prestonici bez kupanja u termalnom bazenu „Gelerta”.

Čuveni hotel „Gelert”, podignut u podnožju istoimenog brda u centru grada 1918. godine u stilu secesije, sa pogledom na Dunav, ugostio je mnoge svetske državnike, umetnike, estradne ličnosti... a i sam je bio „zvezda” nebrojenih holivudskih filmova snimljenih u mađarskoj prestonici. Gosti hotela mogu da koriste bazen sa termalnim vodama, koji je na raspolaganju i ostalim posetiocima, ali oni koriste drugi ulaz. Plate oko 20 evra (ako nemaju svoj peškir, kapu za kupanje, papuče i bade-mantil cena se znatno uvećava) i mogu da uživaju barem sat-dva. Doduše, više u ambijentu nego u samom kupanju, jer je bazen, iako izuzetno lep, prilično mali.

Velelepna Sečenji banja, okružena parkom, jedan je od najprostranijih starih kupališnih kompleksa u Evropi. Unutrašnji bazeni datiraju iz 1913. godine, a spoljašnji iz 1927: neponovljiv je užitak zimi tu plivati u toploj vodi, dok vas sa neba zasipaju pahulje...

Nakon kupanja, odmornim, osveženim i gladnim posetiocima na raspolaganju su okolni restorani sa izvrsnom hranom, jedinstvenim pogledom na jezero kao iz bajke, i cenama koje su jednake ili čak niže od onih u sličnim objektima u trgovačkom centru grada.

Eržebet hid, jedan od najlepših mostova (Foto A. Mijalković)

Od Sečenji banje i parka zrakasto vode neke od najlepših gradskih ulica, među kojima se ističe otmeni bulevar Andraši, a u njemu zgrada nacionalne Opere, jedno od zdanja koje svedoče o Budimpešti kao „imperijalnom gradu”.

Muzej terora

Ono što još, neizostavno, vredi videti, jesu Crkva Svetog Stefana, Trg heroja, železnička stanica Njugati – nju je 1877. izgradila Ajfelova kompanija iz Pariza, luksuzna Vaci ulica sa skupim radnjama i kafeima, kao i stari deo grada podignut uz Dunav, koji se (kao i bulevar Andraši) nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine. U Budimu, na brdu koje se nadvilo iznad reke, uzdiže se monumentalna kraljevska palata. Pored nje su jednako impresivna Nacionalna galerija, Biblioteka i Istorijski muzej, Matijasova crkva, mnoštvo zanimljivih trgova, spomenika, uličica, radnjica i kafana, i možda najupečatljivija od svih bela Ribarska kula nazvana po gildi koja je odatle u srednjem veku branila grad. Sa ovog mesta se najbolje vide svi gradski mostovi i Parlament, dok palata i stare zidine sa kupolama, gledane sa suprotne, peštanske strane reke, čine prepoznatljivi obris grada iz kojeg je vladala Habzburška monarhija.

Poslastičarnica „Žerbo”
Poznata poslastičarnica „Žerbo”, po kojoj su nazvane i kod nas omiljene slatke kocke, i dalje je prestižno mesto za susrete, ćaskanje i „biti viđen”, ali se ukusniji i jevtiniji kolači i torte mogu naći na mnogim drugim mestima u gradu.

Posetioci metropole čije ime je nastalo spojem tri naselja, sa dve strane Dunava – Budima (Bude), Starog Budima (Obude) i Pešte – trude se, naravno, da vreme za razgledanje podjednako podele i na levu i desnu obalu, i na prošlost i na sadašnjost. Kad se tome, osim brčkanja u termalnim vodama, doda i neizostavna vožnja brodićem, a jednako je privlačna i dnevna i noćna, pa obilazak muzeja, galerija i restorana... obično ne ostane dovoljno za izlet izvan grada, ili barem za opuštenu šetnju omiljenim rečnim ostrvom Margarita.

A čini se da u Budimpešti svakog dana niču nove zanimljivosti, novi izložbeni prostori i mesta za zabavu, ali i novi spomenici starim događajima, za koje Mađari smatraju da ne bi smeli da budu zaboravljeni. O nacističkim zločinima prema mađarskim Jevrejima i ostalim građanima za vreme Drugog svetskog rata, ali i o posleratnim žrtvama i dželatima komunističkog režima, odnosno sovjetske okupacije, govori i postavka muzeja Teror haza (Kuća terora), čije je otvaranje februara 2002. godine izazvalo velike kontroverze u domaćoj i stranoj javnosti.


Komentari1
91d50
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Natasa
Na slici nije Eržebet most, već Most slobode! Usput, reklo bi se da ste baš površno opisali grad, ističući manje bitne detalje. Verovatno ste sve prepisali iz neke lokalne brošure

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja