četvrtak, 22.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 26.01.2018. u 11:22 Branislav Radivojša

O bogatoj istoriji srpskog bogosluženja

U dve višetomne edicije biće sagledana vekovna istorija liturgijskog života srpske crkve, rečeno je na skupu u SANU
Пројекат представили проф. др Владимир Вукашиновић, академик Гојко Суботић, проф. др Смиља Марјановић Душанић и архимандрит др Тихон Ракићевић (Фото: СПЦ)

Uoči velikog jubileja, osam vekova samostalnosti SPC, Institut za liturgiku Pravoslavnog fakulteta Univerziteta u Beogradu pokrenuo je projekat „Istorija srpskog bogosluženja”, koji je juče, uz prisustvo velikog broja sveštenika i akademika, predstavljen u Srpskoj akademiji nauka. Cilj projekta je da se u dve višetomne edicije sagleda vekovna istorija liturgijskog života srpske crkve.

Ova istorija, rečeno je, obuhvata liturgijsku praksu i njeno okruženje – hramove u kojima se bogosluženja vrše, likovne i muzičke umetničke izraze i paralele onom što se veruje i sveštenosluži, predmete primenjene umetnosti itd. Na skupu su predstavljene i tri knjige iz edicije „Istorija srpskog bogosluženja”: „Srpska barokna teologija” Vladimira Vukašinovića, „Istorijsko-bogoslovska analiza srpskih štampanih Liturgijara iz 16. veka” Ratka Hrvaćanina i „Liturzi i liturgolozi” Srboljuba Ubiparipovića, Vladimira Vukašinovića i Nenada Miloševića.

Pozdravljajući učesnike skupa i ističući da liturgijski život SPC nije samo propedevtika vere, već sistem poruka i simbola zasnovanih na vrednostima civilizacije kojoj pripadamo, predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić je, između ostalog, rekao:

– U ovom čudnom vremenu izgubljenih ovaca, ali i izgubljenih pastira, glasovi SPC, ali i, bez namere da pravim nepristojna poređenja, SANU, treba da donose istinu, razumevanje i nadu.

Govoreći o značaju izučavanja našeg nasleđa i identiteta, čemu doprinos daje i projekat „Istorija srpskog bogosluženja”, akademik Gojko Subotić naveo je da liturgika svakako nije jedina oblast na koju su upućeni da se uporedo bave teolozi i stručnjaci iz drugih oblasti, dok je prof. dr Smilja Marjanović Dušanić objasnila da istorija liturgijskog života srpske crkve, u okviru pomenutog projekta, treba da obuhvati celokupnu liturgijsku praksu, ali i kontekst u kojem se ona razvijala i trajala. Između ostalog, i hramove u kojima se bogosluženja izvode, likovne i muzičke umetničke predstave koje su pratile sveštenosluženje, predmete primenjene umetnosti u liturgijskoj upotrebi, studije o specifičnim načinima doživljavanja i organizovanja liturgijskog vremena…

– Cilj ovako koncipiranog projekta je da analizom liturgičkih izvora upotpuni sliku o duhovnom razvoju Srba u prošlosti, komplementarnu sa onom koju nam ostavljaju drugi izvori – navela je prof. Marjanović Dušanić. Ona kaže da prezentovanje ovog značajnog izvornog korpusa, dosad relativno neproučenog u nas, ima posebno mesto u svim onim naučnim istraživanjima koja teže da otkriju mesto rituala, gesta i pobožne prakse u prošlosti.

Dr Tihon Rakićević, arhimandrit manastira Studenica, rekao je povodom rada na projektu da „ovo što se dešava predstavlja pojavu jedne nove generacije istraživača zainteresovanih da rade na našim izvorima i sveštenim spisima. – Stari svešteni spisi su negde boravili i čekali da se neko za njih zainteresuje. To se i desilo, te su oni opet progovorili, ali sada savremenim jezikom – primetio je Rakićević.

Učesnicima skupa na kraju se obratio i urednik juče predstavljenih knjiga i upravnik Instituta za liturgiku i crkvenu umetnost prof. dr Vladimir Vukašinović. On je objasnio da je ideja o ovom projektu nastala tokom sedmogodišnjeg rada na „Izvorima za istoriju srpske teologije – srpska teologija 18. veka”. – Radeći na ovim knjigama shvatili smo da je, pored objavljivanja pojedinih teoloških izvora i pisanja studija na savremenom srpskom jeziku, neophodno i njihovo šire promišljanje u tematskim i vremenskim okvirima kojima pripadaju. Zbog toga će ishodi istraživanja istorije srpskog bogosluženja istovremeno poslužiti boljem razumevanju ne samo srpskog, nego i opšteg pravoslavnog, a zatim i šire shvaćenog hrišćanskog svetotajinskog i liturgijskog života. U tome će se otkriti duboka istinitost reči Momčila Nastasijevića, u njegovom programskom eseju „Za maternju melodiju”: „Svima pripadne samo onaj koji je korenom duboko prodro u rodno tle” – rekao je na kraju dr Vukašinović.

Prošlost i budućnost

– Stereotipno čujemo savete da treba gotovo hipnotizerski usredsređeno da gledamo u budućnost, ne objašnjavajući kako se tamo, dokle nam pogled doseže, budućnost uopšte prepoznaje, te da je prošlost samo nesrećna intriga uveliko sankcionisana vremenom koje je bolje da ne uzimamo ni u kakve računice. A nije tako! – rekao je akademik Vladimir S. Kostić.

Metafizika vlasti

Komparativni naučni pristup problemu ceremonija otvorio je svojevrstan put proučavanju metafizike vlasti, te odnosu gesta i rituala u srednjem veku. Ova istraživanja koja su ujedinila šira interesovanja istoričara, sociologa i antropologa, omogućila su postepeno određenje vladara kao otelovljenja političke zajednice, pokazujući da se kraljevstvo, legitimizovano najpre jezikom liturgije, postepeno utemeljuje kao pravna kategorija, u krilu šire sagledane političke teologije, navela je na jučerašnjem skupu dr Smilja Marjanović Dušanić.

Komеntari2
9fb57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Лекић
Смиљана Марјановић Душанић с правом подржава концепт пројекта "Историја српског богослужења", јер је тачка ослонца тог пројекта "анализа литургичких извора" којом би била употпуњена слика о духовном развоју Срба, комплементарна са оном коју нам откривају други извори", како каже. Ако се зна да је неверодостојност извора у којима се спомиње "римска круна" Стефана Немањића била основ за тврдњу Л. Ранкеа, оснивача европске критичке историографије, да је Првовенчани крунисан цариградском круном по источном обреду, руком Св. Саве, питање је - која издања Сплитске хронике Томе Архиђакона, Венецијанске хронике А. Дандола и тзв "Доментијана" и које литургичке изворе користи Ранке, а која С. Душанић Марјановић, Р. Радић и Љ. Максимовић када тврде да се ради о "крунисању римском круном у цркви Светих Петра и Павла у Расу", ако о томе ништа не зна ни један српски љетопис или дубровачка хроника, не зна Заворовић, Туберон, Орбини, Лукаревић, Српске хронике Ђ. Бранковића, Ј. Рајић, Теодосије...?!
Милан Лекић
Хрваћанин Ратко један је од најбољијех Срба литурголога. Његова "Историјско-богословска анализа српских штампаних Литургијара из 16. вијека" заслужује похвалу. Смиља Марјановић Душанић, користећи се Хрваћанином, могла би стручно и најбоље објаснити да ли је контроверзно "крунисања српског краља Стефана Првовенчаног у православном храму Светих Петра и Павла од стране папског легата", с обзиром да се тај податак не налази нити у једном веродостојном историјском извору - обављено уз мису или литургију?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja