ponedeljak, 12.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:32

Vredni profesor Miha

Došao je iz Sankt Peterburga, znao je da je u „zadnjem vozu”, spreman da učini bukvalno sve kako bi se dokazao na svom prvom poslu u novoj domovini. Nije odlazio u toalet po 12 sati dnevno, nije čak pravio ni suvišan korak koji nije bio vezan za njegovo radno mesto. Samo da ne bi „ispao iz voza”
Autor: ​Aleksa Blagojevićpetak, 26.01.2018. u 11:41
Ветеран рада Совјетског савеза (Фото Пиксабеј)

Započeti novi život na ruševinama onoga što je, uprkos silnim i slatkorečivim obećanjima polupismenih ideologa, propalo još  „u garantom roku”, iznuđeni je poduhvat u kome se svako snalazi na svoj način, kako zna i ume. Sve te terete iznio sam i sâm, na svojim plećima lično, ali čovek nije drvo u šumi nego živi s ljudima gde ga neizostavno dodiruju, čak i kada se svikne na nevolje i slične sudbine i drugih.

Omaleni Rus, siroti Miha, migrant koji je tek izašao sa kursa brzog učenja jezika jer mehanički precizno ali krajnje nezgrapno sklapa rečenične konstrukcije na svom novom jeziku – hebrejskom. Bio je svestan da je u „zadnjem vozu”, i spreman da učini bukvalno sve kako bi se odmah dokazao na svom prvom zaposlenju u novoj domovini.

Mesec dana, nije ni odlazio u toalet po 12 sati dnevno, nije pravio ni suvišan korak koji nije bio isključivo vezan za njegovo radno mesto. Samo da ne bi svojom krivicom „ispao iz voza”.

Građanska Nova godina u Izraelu je sasvim običan radni dan i nije praznik, osim ako ne pada u šabat (subotu). Kao laborant radio sam u velikoj i uglednoj firmi koja ne praznuje ni jevrejske svece.

Foto Piksabej

Osim osim Jom Kipura (Dan Pokajanja), praznika kada se u Izraelu čak i ne vozi. Pamtim Mihin dolazak u firmu, baš u noćnu smenu za jednu „našu” Novu godinu koja je i meni bez ičije podrške i protekcije, takođe, bila suđena kao radna.

Kratkonog, prosijed čovječuljak sa dečijim licem i izrazito plavim očima, predstavljen mi je odmah na početku „novogodišnje” smene uz napomenu da posebno obratim pažnju na njega jer je novajlija, a posao i klijent za koga su rađene skupe kese - veoma važni.

Naknadno ću saznati da mu je 45 godina, iako je, bez obzira na prosijede vlasi, izgledao znatno mlađi.

Miha je jedini od svih zaposlenih, donoseći uzorak na provjeru, uvek prije ulaska u laboratoriju obavezno kucao na vrata, pozdravljao s blagim naklonom i direktnim pogledom u oči. Nikada se nije služio  spletkarenjima poput većine drugih, niti lažima karakterističnim inače za razjedinjene ruske Jevreje iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Posljednji je odlazio na pauzu, strogo u sekundu nastavljao sa radom na svojoj mašini za kese, te pri svakom novom početku, neizostavno donosio i uzorak na kontrolu. Sve po „pravilima službe” što je ubrzo, najprije kod njegovih, uglavnom aljkavih Rusa, koji su činili 90 odsto svih uposlenih u proizvodnji, počelo izazivati podsmeh, a poslije i kod kancelarijskih službenika kojima je bila smešna tako fanatična posvećenost poslu. Oni su se samo donekle „trošili” kada je gazda ili neko od njegovih najbližih saradnika u blizini.

Radilo se u smjenama od sedam do sedam, osim administracije. Dakle dvanaest sati, danju-noću, kako te raspored „zakači”, a Mihu su njegove kolege u tom odeljenju ambalaže već one prve noći nakon nekoliko sati rada, podsjećale da treba malo da odmori, da ugasi mašinu i popije kafu ili čaj.

Foto Piksabej

Miha je ćutke ignorisao sva ta prijateljska ubjeđivanja i isključivo gledao samo svoja posla.

Nedelju, dve nakon Mihinog dolaska, svi su ga ostavili na miru, a on je svoje radne obaveze izvršavao savršeno, bez greške ili bilo kakvog propusta. Počeli su mu dodeljivati i složenije poslove, kao što je izrada specijalnih koverti sa serijskim brojevima, bar-kodovima i sigurnosnim zatvaranjem koje je naša firma radila za jednu poznatu englesku banku.

Negde pri kraju četvrte nedelje januara, te Mihine prve godine u našoj firmi, saznajem sasvim slučajno da je on bio profesor fizike na Univerzitetu u Sankt Petersburgu.

Ostavši bez ionako slabo plaćenog posla, ali i zbog nepodnošljive diskriminacije, sa suprugom i troje dece emigrirao je u Izrael. Da tu preživi definitivni raspad Sovjetskog Saveza i krene, kao i ja, skroz  ispočetka.

Nas dvojica smo vrlo brzo uspostavili nenametljiv odnos međusobnog razumevanja i uvažavanja. Stekao sam njegovo puno poverenje, najverovatnije i zbog toga što sam nastojao u svakoj prilici da mu pomognem, bar korisnom informacijom oko boljeg snalaženja nas novodošlih.

Foto Piksabej

Miha je spontano počeo da mi se obraća na ruskom jeziku, kao da sam mu rod rođeni. Tek nakon nekoliko rečenica i mog strpljivog gledanja u prazno, uz izvinjenje se brzo „šaltao” na njegov nezgrapan hebrejski,  darujući mi širok osmijeh zahvalnosti. To se događalo u situacijama kad ne može da se seti kako se nešto kaže na hebrejskom, a ja uskočim s predlogom: „Skaži pa ruski”, koji poprilično razumem, iako se ne služim s njim. 

Nekako pri samom kraju januara te godine, kada je Miha već skoro čitav mesec odradio i već iščekivao svoju prvu platu u novoj domovini, na jednoj jutarnjoj kontroli mi se, uz silna izvinjavanja i pomalo sramežljivo, obratio s neverovatnim pitanjem: „Izvini, molim te (u hebrejskom jeziku nema persiranja), a gde je toalet u ovoj  firmi?

 

Aleksa Blagojević, Izrael

 


Komentari6
23768
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

obavešteni
hvala na prelepoj priči
Nostalgija
Hvala na ovoj priči. " Teško svuda svakom bez svojega", pa makar bio samo Sloven. To me podsetilo kako sam se osamdesetih više družila sa Turkinjom i Grkinjom, takođe pedagozima zaposlenim u nemačkoj ustanovi zbog koncepta integracije dece stranaca. One su mi same dolazile na kafu ..što Nemicama nije moglo da se desi. Tek puno godina kasnije shvatila sam zašto, nas je stvarno interesovala integracija, a njih da li će sa minimalnim personalom obaviti posao.
ljiljana
Budite i dalje uz Mihu,pratite ga i pomozite mu kad god budete mogli,vaše malo njemu će značiti mnogo...
neda kozomara
Mnogo mi se dopao tekst. Jednostavne rečenice, sažeto i jasno .
Zorica
Divna, pretuzna prica.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja