petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 07:34

Predlog za razmišljanje o jeziku i nama

U susret nacionalnom prazniku prosvete i kulture, koje oličava Sveti Sava, kao i najavljenoj Deklaraciji o opstanku srpskog naroda, javnosti je upućen „Predlog za razmišljanje o jeziku i nama”
petak, 26.01.2018. u 15:50
(Фото Танјуг)

U susret nacionalnom prazniku prosvete i kulture, koje oličava Sveti Sava, kao i najavljenoj Deklaraciji o opstanku srpskog naroda, javnosti je upućen „Predlog za razmišljanje o jeziku i nama”, koji su potpisali predstavnici ministarstava i značajnih institucija kulture.

Predlog, koji treba da podstakne i ohrabri vođenje brige o jeziku, jezičkoj kulture, ćirilici i podstakne kulturu čitanja, potpisali su ministar kulture Srbije Vladan Vukosavljević, ministar prosvete i kulture Republike Srpske dr Dane Malešević, sekretar Odeljenja za jezik i književnost SANU akademik Predrag Piper, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić.

Potpisnici su i dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Ljiljana Marković, predsednik UO Zadužbine „Dositej Obradović” prof. dr Dušan Ivanić, predsednik UO Vukove zadužbine prof. dr Boško Suvajdžić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika prof. dr Sreto Tanasić i predsednik Društva članova Matice srpske u Crnoj Gori prof. dr Jelica Stojanović.

U „Predlogu za razmišljanje o jeziku i nama” ukazuje se na značaj jezika, ali i skreće pažnja da se danas „u javnom prostoru vrednost reči umnogome gubi, a lepota još i više”.

„U površnoj brzini naših savremenih života, reči se rasipaju, često ne služe ničemu, samo su deo opšte, uvećane buke. Tako je na ulici, u masovnim medijima u kojima osnovni smisao ljudske komunikacije postaje glavni gubitnik. Sve brane popuštaju, reči kuljaju, niske i psovačke, reči zatrovane i bezobzirne. A nasledili smo, ipak, dostojniji jezik. Ima još stvari važnih, ali jezik je tema temeljna, mnoge druge teme od jezika zavise”, saglasni su potpisnici Predloga, koji skreću pažnju i na očuvanja ćirilice.

„Bilo je upečatljivo videti, širom Srbije i Srpske, kako se dočekuju programi akcije „Negujmo srpski jezik”. Mimo svih velikih reči, videlo se koliko se i stari i mladi naprosto raduju svome jeziku, osećajući da pitanje jezika nije samo jezičko pitanje, nego pitanje održanja i razvitka. S jezikom smo neko i nešto, bez jezika nismo ništa. Ni pojedinačno, ni zbirno”, stoji u Predlogu.

U Predlogu, koji je ministar Vukosavljević okarakterisao kao „poziv, budilicu, ohrabrenje, podsticaj”, naglašava se da nam se „u razdoblju brzih i banalnih ekranskih obaveštenja dobra knjiga ukazuje kao spasonosna barka u globalnoj stihiji što nagriza i odnosi sve baštinjeno i vredno iz naših života”.

„Vratiti se knjizi i čitanju, kao nalogu opstanka, u sebi i među drugima”, pozivaju predstavnici značajnih institucija.

„Kao i ranije, seme opstanka je u svetskoj i domaćoj književnoj baštini, u začetnom Savinom slovu, Dositejevoj umnoj otvorenosti i srpskom (Vukovom) narodnom pesništvu, u Andrićevoj mudroj meri i književnom bezmerju Crnjanskog, u Popinim lirskim zagonetkama, u opominjućim prizorima Novice Tadića”, navodi se u predlogu.

Lik ovog naroda i dalje najpotpunije prikazuju naši veliki pisci, i Njegoš i Jakov Ignjatović, i Laza Kostić i Simo Matavulj, Jovan Dučić i Bora Stanković, Petar Kočić i Isidora Sekulić, Grigorije Božović, kao i Meša Selimović ili Dobrica Ćosić. I ne samo oni. Dakle, razmišljajmo o jeziku i o nama i delujmo u korist jezika i nas samih. Koliko ko može, zna i oseća, stoji u Predlogu.

Vukosavljević je pozvao sve - od ministarstava, preko ustanova kulture do svakog pojedinca, da preduzimaju mere i akcije, koje mogu proizaći iz, danas predstavljenog, Predloga i konstatovao da stanje jezičke kulture nije na zadovoljavajućem nivou, da je ćirilica ugrožena i da tu posledicu istorijskih dešavanja i duha vremena nije moguće popraviti za jedan dan.

Prof. dr Ljiljana Marković naglasila je da se kroz obrazovni sistem i akcije ovog tipa mora podizati svest o jeziku i neophodnosti njegovog negovanja, jer „svaki put kada upotrebimo ćirilicu ili nešto pročitamo, pravimo važan korak ka napretku kulture i države u svakom smislu”.

Tanasić je rekao da višedecenijsko nepostojanje jezičke politike dovelo do zapuštenosti srpskog jezika i gubitka svesti o njegovom značaju, a Suvajdžić je naglasio da srpski jezik i kulturni prostor moraju biti poprište najveće bitke i da je važno da imamo neku vrstu institucionalne i sistematske brige o jeziku i pismu, posebno naglasivši ulogu lektora kao najboljih ambasadora Srbije u svetu.

Ivanić je podsetio na Dositejeve reči da kada piše svojim jezikom ili govori, oseća se kao u krilu svoje majke i poručio da „tu prirodnost moramo da sprovedemo u praksi”, jer „svak danas piše i govori kako hoće”. (Tanjug)


Komentari34
ed89e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
Због обавеза својих великих, накнадно прочитах овај део коментара и опротивуречења мојој маленкости: "Podrzavam borbu za knjizevni srpski jezik, a smeta mi svaki iskljuciv stav u vezi pisma. S postovanjem, Dragana Simonov. " Својом синтагмом "stav u vezi pisma" све сте рекли о себи, поштована Драгана, и о валидности "критике" мог залагања. Једноставно, Ваше оцене, сами доказујете, у вези са српским језиком и писмо0м нису компетентне. Нашом речју, нису ничим засноване.
Петар 1
Некада смо имали турске, а данас нажалост хрватске. Погледајмо како нам пишу те писмене особе: прочитах Nikola Andric (хрв.) или Endikeiouelei Eiendia:si (енг.) цитирам путем српске ћирилице: "- Иста мисао се мозе изразити на разлиците нацине сто це реци употребом разлицитих реци. Да наси професори немају појма о модерној лингвистици и теорији сазнанја залосно. Lidija (хрв.) или Elaidiaidзei: Предлог за размислјанје да се прво Влада описмени... Да ли сте икад погледали у огледало и запитали се колико сте ви писмено оваквим писањем! Мишљења сам да овако добро Министарство одавно Србија није имала. На крају дозволите ми да цитирам песника Матију Бећковића који недавно рече борцима против ћирилице: -" Ако незнају зашто је треба сачувати (ћирилицу) нека питају окупаторе, они су знали зашто су је укидали".
Dragana Simonovic
Oprostite, g. Kosta i g. Zbiljicu, ali vi se ovde ponasate kao botovi a ne ljudi kulture. Shvatili smo da se zalazete za cirilicno pismo, i to je sasvim dovoljno. Imajte mere. Uz to, argumentacja vam je navijacka i labava, a prisila da svakom replicirate ko drukcije misli zabrinjavajuca. Podrzavam borbu za knjizevni srpski jezik, a smeta mi svaki iskljuciv stav u vezi pisma. S postovanjem, Dragana Simonov.
Драгољуб Збиљић
Драгољуб Збиљић Исправка. Поштована Симоновићева, очигледно, ради супротно. Навија за туђе писмо у језику Срба. А моја маленкост, а чини ми се и г. Коста, заступају само оно што је пракса у свим другим језицима у вези с њиховим писмима. Сви други лингвисти нормирају свој језик на свом писму, јер су у пракси у писању језика два писма не само штетна него и немогућа. Када би то било могуће тако неговати свој језик и писма, бар би још једни лингвисти на свету нормирали језик свога народа у четири варијанте (две по изговору и две по писму). То нигде више не постоји, па то значи да моја маленкост и Коста само се залажемо за то да наши лингвисти ускладе свој рад према ономе како се поступа у свету с другим језицима и писмима за сваки други језик. Према томе, нас двојица ништа не претерујемо него се залажемо да у језику и свом писму не будемо "бела врана" у Европи и свету. То јест, да у лингвистици не измишљамо неку "српску топлу воду". Ми, једноставно, тражимо нормално нормирање српског јези
Preporučujem 2
Драгољуб Збиљић
Поштовани Симонов, очигледно, ради супротно. Навија за туђе писмо у језику Срба. А моја маленкост, а чини ми се и г. Коста, заступају само оно што је пракса у свим другим језицима у вези с њиховим писмима. Сви други лингвисти нормирају свој језик на свом писму, јер су у пракси у писању језика два писма не само штетна него и немогућа. Када би то било могуће тако неговати свој језик и писма, бар би још једни лингвисти на свету нормирали језик свога народа у четири варијанте (две по изговору и две по писму). То нигде више не постоји, па то значи да моја маленкост и Коста само се залажемо за то да наши лингвисти ускладе свој рад према ономе како се поступа у свету с другим језицима и писмима за сваки други језик. Према томе, нас двојица ништа не претерујемо него се залажемо да у језику и свом писму не будемо "бела врана" у Европи и свету. То јест, да у лингвистици не измишљамо неку "српску топлу воду". Ми једноставно, нисмо за то да се лингвисти понашају у пракси као до сада.
Preporučujem 1
ana đorđević
Odlično. Gospoda potpisnici su upravo potpisali crno na belo da njihove institucije treba ukinuti! Jer upravo su to institucije koje su i do sada trebale da vode računa o jeziku. Ako je stanje u jeziku i kuturi tako loše onda treba ukinuti ove institucije koje nisu radile svoj posao jer da jesu ova gospoda ne bi morala potisivati ovaj nesrećni predlog....DAKLE POKRENIMO PETICIJU (NE PREDLOG ZA RAZMIŠLJANJE ZA TO JE KASNO) ZA UKIDANJE I ORGANIZOVANJE EFIKASNIJEG FILOLOŠKOG FAKULTETA, INSTITUTA ZA SRPSKI JEZIK SANU, MATICE SRPSKE, NESREĆNE VUKOVE ZADUŽBINE, ZADUŽBINE DOSITEJA OBRADOVIĆA I NAJNEOZBILJNIJE OD SVIH OVIH INSTITUCIJA OD SVIH MINISTARSTVA KULTURE.
Драгољуб Збиљић
То је потпуно тачно, и за пропадање српског језика и, поготово, за овакав помор српске ћирилице (ћирилицоцид) директно су најодговорније плаћене српске језичке институције, јер су оне једине плаћене за практично, сврховити и јединствено нормирање српског језика. А шта су оне урадиле. Нормирале су српски језик у четири варијанте (две по изговору плус две по писму) и тако учиниле српски језик нефункционалним а српски народ разбијеним. А што се српског писма ћирилице тиче, српске језичке институције и лингвисти у њима ушли су свесно у процес постепеног замењивања српске ћирилице хрватском варијантом латинице. То су урадили у заједничком, удруженом антићириличком подухвату заједно с комунистичком влашћу у време усвајања Новосадског договора о српскохрватском, хрватскосрпском језику у Матици српској у Новом Саду 1954. године.
Preporučujem 1
Коста
Напротив, те установе су радиле управо то што су почело од Вукове реформе. У томе су, на жалост, биле веома успешне. Ово је први пут у више од сто година да Министарство културе признаје да је језик на издисају.
Preporučujem 2
Sreten Mandic
O nama,mislite o nasem DNK i rasnim pretpostavkama negovanja jednog jedinstvenog i neponovljivog pisma.Neka svako pise pismom koje zeli,vazno je da radi,voli i da je zivotno produktivan. To su po Frojdu jedini znaci normalnosti. Ostavite se opsesija pismom, ima ova drzava vaznija posla. Kultura jos preca.
Драгољуб Збиљић
Гдин Мандић каже: "Neka svako pise pismom koje zeli,vazno je da radi,voli i da je zivotno produktivan." А где то имате у свету у било ком језику тако решено питање писма да свако пише #pismom koje zeli"? Не постоји никаква могућност да пишете писмом којим желите ни у енглеском, ни у француском, ни у руском... Ни у било ком језику. Ту је жеља бесмислена. Па неко би желео да пише и кинеским писмом. Немогуће је у језику да се народ служи писмом по жељи. Свуда се у другим језицима изабира једно писмо којим се пише дотични језик, јер више писама за један језик била би бесмислица. Једини Срби су смишљено добили два писма, али се крије циљ тога. Циљ је био нескривен, да се Срби полатиниче, тј. да своје ћириличко писмо замене хрватском варијантом абецеде. И то се у пракси остварило 90 одсто до данас. Решење тог проблем јесте у складу с оним како се то питање решава у другим језицима. Практично је и могуће решити очување ћирилице да се она и у језику Срба изабере као једно (једино) писмо.
Preporučujem 3
Коста
Sreten Mandic "Ostavite se opsesija pismom, ima ova drzava vaznija posla. Kultura jos preca"...сами себи скачете у уста: национално писмо је неотуђиви део националне културе. Према томе оно је још преће.
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja