subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Posle dve trećine odslužene kazne 20 odsto osuđenika slobodno

Da li će neusaglašeni stavovi sudske prakse kada je reč o puštanju na uslovnu slobodu biti prepreka za ulazak u EU? – Marku Milićevu istekle dve trećine kazne, Luka Bojović koji služi kaznu u Španiji 2024. godine moći će da traži uslovni otpust
Autor: Aleksandar Bojovićpetak, 26.01.2018. u 22:00
Затвор у Падинској скели: молба за условну слободу тек после одслужене две трећине казне (Фото Р. Крстинић)

Ako osuđenik u Sjedinjenim Američkim Državama dobije kaznu od šest godina zatvora, advokat će mu reći: „Odleži uz dobro vladanje četiri godine (dve trećine kazne), a nakon toga ćemo tražiti uslovni otpust i bićeš na slobodi”. U Srbiji branilac svom klijentu ovo ne može da obeća. U poređenju sa evropskim zemljama (pa i bivšom SFRJ) procenat uslovno otpuštenih u našoj zemlji znatno je niži. Prema raspoloživim podacima, u zapadnim evropskim državama i do 70 odsto zatvorenika izlazi ranije na slobodu, a u Srbiji oko 20 odsto. Stručnjaci smatraju da nam ovo može biti jedna od prepreka pri ulasku u EU i da moramo povećati taj procenat.

Advokat Vojin Biljić, specijalista evropskog prava, kaže za naš list da su uzroci – pravna nesigurnost i neizvesnost koja, prema njegovom mišljenju, vlada u srpskom pravosuđu.

„Kada je reč o krivičnim, a i parničnim predmetima, sudska praksa u našoj zemlji je takva da postoji potpuna pravna nepredvidivost u bilo čemu. Nisu usaglašeni ni stavovi same sudske prakse. Isti sudovi ponekad donose kontradiktorne odluke”, navodi Biljić.

Uslovni otpust u mnogim zemljama stekao je popularnost kao sredstvo koje motiviše osuđenika na dobro ponašanje. Naš sagovornik dodaje da osuđenika ni u jednoj zemlji ne puštaju na uslovnu slobodu po automatizmu.

„Uvek neko donosi odluku. Problem kod nas je u tome što sudsko veće često nema usaglašene stavove”, dodaje on.

Pre nešto više od pet godina u Srbiji su zakonom ublaženi uslovi da osuđenik bude pušten na slobodu pre isteka kazne i nakon toga se procenat uslovno puštenih povećao. Međutim, pravnici smatraju da se uslovni otpust u Srbiji i dalje ne primenjuje dovoljno.

U Ministarstvu pravde kažu za „Politiku” da radna grupa ministarstva za izmenu Krivičnog zakonika, koja je u stalnom zasedanju i radi na izmenama i dopunama tog akta, trenutno ne razmatra promenu članova koji se odnose na uslovni otpust. Dodaju da je taj akt u Krivičnom zakoniku regulisan članovima 46 i 47.

„Propisano je, pored ostalog, da će sud osuđenog koji je izdržao dve trećine uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne ako se u toku njenog izdržavanja popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito ako do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo”, navode u ministarstvu.

Pri oceni da li će osuđenik biti uslovno otpušten uzima se u obzir vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Krivični zakonik propisuje i da se ne može uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

Interesantno je da Marko Milićev, koji je osuđen na četiri i po godine zatvora zbog izazivanja saobraćajne nesreće u julu 2014. godine, kada je „kantrimenom” usmrtio mladića Luku Jovanovića na Brankovom mostu, nije prošle jeseni tražio uslovnu slobodu. Njemu je u septembru isteklo dve trećine odslužene kazne i po zakonu imao je pravo da podnese molbu za uslovno oslobađanje.

Pravo na uslovnu slobodu imaju i svi naši državljani koji robijaju po kazamatima širom sveta. Prema našim nezvaničnim saznanjima broj Srba koji trenutno izdržava kaznu u u inostranstvu iznosi više od hiljadu.

Među najpoznatijim našim prestupnicima u zatvorima u inostranstvu je Luka Bojović, koji je u Španiji 2015. pravosnažno osuđen na 18 godina zatvora zbog organizovanja kriminalne grupe, prikrivanja krivičnih dela, posedovanja oružja i falsifikovanja dokumenata. Uhapšen je 2012. i od tada je u zatvoru. Pravo na uslovni otpust Bojović bi u Španiji stekao tek 2024. godine. Međutim, pojedini beogradski mediji su pre nekoliko dana pisali da se očekuje njegov povratak u Srbiju. Ta vest ostala je samo na nivou spekulacija jer u Ministarstvu pravde navode da nema nijedne nove informacije u vezi sa izručenjem Bojovića Srbiji.

Borivoje Borović, Bojovićev advokat, objašnjava za naš list da postoji teoretska mogućnost da njegov klijent zatraži da se krivična sankcija izvrši u Srbiji, a da u našoj zemlji priznaju sudsku odluku Španije. Međutim, za sada to nije tražio.


Komentari4
57f11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Terminator
Ma kakvo smanjenje. Kakve nanogice i kucni pritvor. Zaveo bih obavezan fizicki rad, izgradnju puteva i rad u polju, za lakse osudjenike, Saobracajni prekrsaji, rad od opsteg interesa.
Petar Ilic
Kad vec pricate kako je u Americi, bolji primer bi bio sta se desava sa osudjenikom koji dobije recimo 800 godina robije. U nekim drzavama pravda funkcionise ovako. Ako je neko ubio 20 osoba on za svaku zrtvu dobije 40 godina, to ce biti 800 godina. Ako hoce da se zali i placa advokate da dokaze da on nekog od njih nije ubio i to dokaze, sud ce mu smanjiti kaznu na 760 godina. Ako posle 20 godina dobrog vladanja uspe da dobije smanjenje kazne na polovinu, ostaje mu 380 godina. Sistem je napravljen tako da takav osudenik nikad ziv ne izadje iz zatvora.
Nenad
U USA se ne moze desiti da sud koji prvostepeno osudi pojedinca ili grupu te iste pusti na slobodu dok se ceka potvrda kazne pa ovi napuste zemlju; ne može se desiti da se za krivična dela brane sa slobode, da izvrsioci krivicnih dela sa "debelim dosijeima" po ponavljaju ista krivična dela za koja su višestruko osuđivani a nijednom zatvoreni jer su nisu voljni da idu u zatvor. U Srbiji se sudi u odsustvu, potrose se i novac i vreme, onda se odudjeni vrati u Srbistan, kaze da ne priznaje presudu, sudstvo mu se izvini, pljunu ostecene u lice i ponovo mu sude 10 godina, i na kraju nanogica. U USA se prilikom 3 vracanja u zatvor dobija dozivotna robija, nas je zakon toliko smesan kad su kazne u pitanju da mozemo otvoriti novu granu turizma - kriminal turizam. Imate zelju za krivičnim delom? Pocinite ga u Srbiji!
Vladimir
Ionako su nam kazne izuzetno male, jos da pustamo kriminalce koje odlezu 2/3 kazne 50% njih bi pohrlilo da naprave novo krivicno delo. Tako da treba biti izuzetno oprezan kolime i koliko se kazna smanjuje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja