Ako osuđenik u Sjedinjenim Američkim Državama dobije kaznu od šest godina zatvora, advokat će mu reći: „Odleži uz dobro vladanje četiri godine (dve trećine kazne), a nakon toga ćemo tražiti uslovni otpust i bićeš na slobodi”. U Srbiji branilac svom klijentu ovo ne može da obeća. U poređenju sa evropskim zemljama (pa i bivšom SFRJ) procenat uslovno otpuštenih u našoj zemlji znatno je niži. Prema raspoloživim podacima, u zapadnim evropskim državama i do 70 odsto zatvorenika izlazi ranije na slobodu, a u Srbiji oko 20 odsto. Stručnjaci smatraju da nam ovo može biti jedna od prepreka pri ulasku u EU i da moramo povećati taj procenat.

Advokat Vojin Biljić, specijalista evropskog prava, kaže za naš list da su uzroci – pravna nesigurnost i neizvesnost koja, prema njegovom mišljenju, vlada u srpskom pravosuđu.

„Kada je reč o krivičnim, a i parničnim predmetima, sudska praksa u našoj zemlji je takva da postoji potpuna pravna nepredvidivost u bilo čemu. Nisu usaglašeni ni stavovi same sudske prakse. Isti sudovi ponekad donose kontradiktorne odluke”, navodi Biljić.

Uslovni otpust u mnogim zemljama stekao je popularnost kao sredstvo koje motiviše osuđenika na dobro ponašanje. Naš sagovornik dodaje da osuđenika ni u jednoj zemlji ne puštaju na uslovnu slobodu po automatizmu.

„Uvek neko donosi odluku. Problem kod nas je u tome što sudsko veće često nema usaglašene stavove”, dodaje on.

Pre nešto više od pet godina u Srbiji su zakonom ublaženi uslovi da osuđenik bude pušten na slobodu pre isteka kazne i nakon toga se procenat uslovno puštenih povećao. Međutim, pravnici smatraju da se uslovni otpust u Srbiji i dalje ne primenjuje dovoljno.

U Ministarstvu pravde kažu za „Politiku” da radna grupa ministarstva za izmenu Krivičnog zakonika, koja je u stalnom zasedanju i radi na izmenama i dopunama tog akta, trenutno ne razmatra promenu članova koji se odnose na uslovni otpust. Dodaju da je taj akt u Krivičnom zakoniku regulisan članovima 46 i 47.

„Propisano je, pored ostalog, da će sud osuđenog koji je izdržao dve trećine uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne ako se u toku njenog izdržavanja popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito ako do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo”, navode u ministarstvu.

Pri oceni da li će osuđenik biti uslovno otpušten uzima se u obzir vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Krivični zakonik propisuje i da se ne može uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

Interesantno je da Marko Milićev, koji je osuđen na četiri i po godine zatvora zbog izazivanja saobraćajne nesreće u julu 2014. godine, kada je „kantrimenom” usmrtio mladića Luku Jovanovića na Brankovom mostu, nije prošle jeseni tražio uslovnu slobodu. Njemu je u septembru isteklo dve trećine odslužene kazne i po zakonu imao je pravo da podnese molbu za uslovno oslobađanje.

Pravo na uslovnu slobodu imaju i svi naši državljani koji robijaju po kazamatima širom sveta. Prema našim nezvaničnim saznanjima broj Srba koji trenutno izdržava kaznu u u inostranstvu iznosi više od hiljadu.

Među najpoznatijim našim prestupnicima u zatvorima u inostranstvu je Luka Bojović, koji je u Španiji 2015. pravosnažno osuđen na 18 godina zatvora zbog organizovanja kriminalne grupe, prikrivanja krivičnih dela, posedovanja oružja i falsifikovanja dokumenata. Uhapšen je 2012. i od tada je u zatvoru. Pravo na uslovni otpust Bojović bi u Španiji stekao tek 2024. godine. Međutim, pojedini beogradski mediji su pre nekoliko dana pisali da se očekuje njegov povratak u Srbiju. Ta vest ostala je samo na nivou spekulacija jer u Ministarstvu pravde navode da nema nijedne nove informacije u vezi sa izručenjem Bojovića Srbiji.

Borivoje Borović, Bojovićev advokat, objašnjava za naš list da postoji teoretska mogućnost da njegov klijent zatraži da se krivična sankcija izvrši u Srbiji, a da u našoj zemlji priznaju sudsku odluku Španije. Međutim, za sada to nije tražio.