nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13

Ćirilicom protiv pravila baba Smiljane

Ministarstvo kulture uputilo javnosti „Predlog za razmišljanje, o jeziku i nama”, jer je došlo vreme kada svako govori i priča kako hoće. – Cilj je da se javnosti ukaže na potrebu brige o maternjem jeziku
Autor: Mirjana Sretenovićpetak, 26.01.2018. u 22:00
Душан Иванић, Љиљана Марковић, Владан Вукосављевић, Срето Танасић и Бошко Сувајџић (Фото Министарство културе)

U Ministarstvu kulture juče je predstavljen proglas o jeziku, u susret Savindanu i najavljenoj „Deklaraciji o opstanku srpskog naroda”, a njegov cilj je da javnosti ukaže na potrebu brige o maternjem jeziku kao temeljnom pitanju našeg postojanja.

Naziv proglasa je „Predlog za razmišljanje, o jeziku i nama”, a potpisali su ga ministar kulture Vladan Vukosavljević, Dane Malešević, ministar kulture Republike Srpske, akademik Predrag Piper, sekretar Odeljenja za jezik i književnost SANU, Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, Ljiljana Marković, dekan Filološkog fakulteta, Dušan Ivanić, predsednik UO Zadužbine „Dositej Obradović”, Boško Suvajdžić, predsednik UO Vukove zadužbine, Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, i Jelica Stojanović, predsednik Društva članova Matice srpske u Crnoj Gori.

U proglasu stoji sledeće: „Jezik nas oličava i kao pojedince i kao narode. To su znali i naši daleki prethodnici koji su očuvali i razvili srpski jezički kapital, u razdobljima kada nisu mogli da grade zadužbine i tvrde gradove, kada je granica opstanka bila u jeziku i predanju u jeziku pohranjenom. Jezik je iskaznica ne samo prava i slobode i zajedničkih svojstava jedne kulture, nego i slika prilika u kojima živimo. Šta nam današnji jezik govori o nama? U javnom prostoru vrednost reči se umnogome gubi, lepota još i više. U površnoj brzini naših savremenih života, reči se rasipaju, često ne služe ničemu, samo su deo opšte, uvećane buke. Tako je na ulici, u masovnim medijima... Sve brane popuštaju, reči kuljaju, niske i psovačke, reči zatrovane i bezobzirne. A nasledili smo, ipak, dostojniji jezik.”

Zahvaljujući akciji „Negujmo srpski jezik” Ministarstva kulture širom Srbije videlo se da se „i stari i mladi naprosto raduju svome jeziku, osećajući da to nije samo jezičko pitanje, nego pitanje održanja i razvitka. S jezikom smo neko i nešto, bez jezika nismo ništa. Ni pojedinačno, ni zbirno”, stoji u ovom proglasu.

– Zadatak svake kulturne politike jeste da svoje nasleđe sačuva i preda generacijama koje dolaze. Treba stvoriti zakonski okvir za veću upotrebu ćirilice u javnom prostoru. U Rusiji nazivi firmi ispisani su na ruskom pismu, a ispod toga u originalu – rekao je Vladan Vukosavljević. Odgovarajući na pitanja, ministar je istakao da ovaj proglas neće biti deo Deklaracije o opstanku srpskog naroda, već „poziv, budilica, ohrabrenje i podsticaj javnosti” da razmisli na koji način se ophodi prema svom jeziku i pismu.

– Deklaracija o opstanku srpskog naroda je u izradi i ona će biti predstavljena na Sretenje. Ovaj tekst nije njen integralni deo, ali je u sinergiji sa njom – rekao je Vukosavljević, i dodao da su mere kojima će se štititi jezik naznačene Nacrtom strategije razvoja kulture.

Ljiljana Marković je istakla da nema zemlje na svetu koja može sebi da dozvoli da ne neguje maternji, ali i strane jezike, a Sreto Tanasić je izrazio zadovoljstvo što „konačno sedi pored ministra kulture sa kojim deli iste poglede o značaju srpskog jezika”.

– Evropske institucije traže da poštujemo prava manjina i njihov jezik, a niko nas neće pitati kako se odnosimo prema svom jeziku. Tom pitanju se nismo dovoljno posvetili zbog raznih okolnosti u 20. veku. Srpski narod je danas rasparčan, ali postoji jedinstveni jezički kulturni prostor. Bićemo zadovoljni kada ćirilica bude u javnoj upotrebi u svakoj instituciji – rekao je Tanasić.

Boško Suvajdžić je istakao da briga za jezik ne može da bude ni tradicionalna ni konzervativna. „Vuk Karadžić je bio jedan od najmodernijih ljudi svog doba. I nije slučajno što je Ivo Andrić napisao devet eseja o Vuku... Briga o jeziku treba da dobije institucionalni oblik koji će uticati da svi zajedno poštujemo ono što nas suštinski određuje. Naši lektori u svetu su najbolji ambasadori naše kulture i država treba da utiče na to da ne gubimo lektorate. Ne smatram da negovanje našeg jezika i pisma ugrožava druge jezike i druga pisma – istakao je Suvajdžić.

Dušan Ivanić je primetio da smo došli u situaciju kada vlada „pravilo baba Smiljane”, u kojoj svako piše i govori kako hoće, o čemu je pisao još Vuk Karadžić.

– Nezamislivo je šta se sve može čuti u javnom prostoru. Zato treba da se taj prostor očisti i oslobodi smeća. Jedini pravi način je da se državni organi ujedine oko toga. Dositej Obradović je znao svetske jezike, ali je rekao da se, kad govori svoj jezik, oseća kao u krilu svoje majke, jer je to nešto najprirodnije. Tu prirodnost treba privesti u praksu, naglasio je Ivanić.

Knjiga – spasonosna barka

U „Predlogu za razmišljanje, o jeziku i nama” piše i ovo: „ Dobra knjiga se ukazuje kao spasonosna barka u globalnoj stihiji što nagriza i odnosi sve baštinjeno i vredno iz naših života. Kao i ranije, seme opstanka je u svetskoj i domaćoj književnoj baštini, u začetnom Savinom slovu, Dositejevoj umnoj otvorenosti i srpskom (Vukovom) narodnom pesništvu, u Andrićevoj mudroj meri i književnom bezmerju Crnjanskog, u Popinim lirskim zagonetkama, u opominjućim prizorima Novice Tadića. Lik ovog naroda i dalje najpotpunije prikazuju naši veliki pisci, i Njegoš i Ignjatović, i Kostić i Matavulj, Dučić i Stanković, Kočić i Isidora Sekulić, Grigorije Božović, kao i Selimović ili Ćosić. I ne samo oni. Dakle, razmišljajmo o jeziku i o nama i delujmo u korist jezika i nas samih. Koliko ko može, zna i oseća.”


Komentari36
249a9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

aca
Pre svega da se srpski jezik doda još časova i da se obavezno usavršava i na fakultetu a obavezno pismo da bude u školama ćirilično a kad završiš piši po volji.
Jovan
Gospodin ministar je odista veoma uspesan u simulaciji aktivnosti koje ne znace gotovo nista .
Ranko S.
Ministre, a da vi prvo razmislite da nam albanski ne postane maternji jezik,i da ubedite Vladu u prednosti srpskog jezika. Javnost isto tako. Jer,to je uslov za ulazak u EU.
Dorotea
U redu onda,neka ministar poradi na vokabularu Vlade, poslanika,oni su ciljna grupa koja se rdjavo ponasa a utice na gradjane. Njihova jezicka kultura ne postoji. I daju los primer ostalima. Pa vidite i kako se isti ti ponasaju u medijima i prema novinarima. To je takodje nadleznost ministra kulture.
Stevan S.
Sto se knjiga tice,ministre,cim mnogo pricate o citanju,malo citate,sto se da zakljuciti i iz vaseg recnika. Onaj ko cita,ne hvalise se, vec uziva i radi,

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja